Posledice pandemije najnegativnije su se odrazile na strane direktne investicije, koje su prošle godine opale za preko 35% u svetu. Smanjeni obim stranih ulaganja zabeležile su i zemlje centralne i istočne Evrope, ali je pad generalno bio manji u odnosu na svetski prosek. Šansu za ovaj region, uključujući i Srbiju, predstavljaju očekivanja da će ulagači iz zapadne Evrope preusmeravati investicije na geografski dostupnije destinacije, kao i ambicije Kine da bude mnogo prisutnija na tržištima centralne i istočne Evrope.
Aktuelna svetska kriza izazvana pandemijom, negativno se odrazila na ukupna ulaganja, međunarodnu trgovinu i najviše na strane direktne investicije, koje su jedan od ključnih faktora za razvoj manje razvijenih država i regiona.
Prema dostupnim podacima, zbog epidemioloških mera, ograničenja i otežanog kretanja ljudi i robe, ali i značajnih promena relativnih cena, međunarodna trgovina je pala za 8% na svetskom nivou. Sa ublažavanjem karantinskih mera, oporavak je počeo da se beleži već u poslednjem kvartalu prošle godine, uz procene da će ovoga puta obim međunarodne trgovine mnogo brže dostići pretkrizni nivo nego u slučaju krize iz 2009. godine.
Usled pomenutih ograničenja, svetska ekonomija je 2020. godine završila u minusu, sa padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,95%. Ovakav ishod je od šezdesetih godina prošlog veka zabeležen još jedino 2009. godine, kada je BDP pao za 1,66%. To ukazuje da je i pored državnih paketa pomoći, u vidu monetarne i finansijske podrške, ova kriza mnogo više usporila privredu nego prethodna.
Negativna kretanja obeležila su prošle godine i privredu u svim zemljama centralne i istočne Evrope (CEE), sa padom bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 0,98% u Belorusiji, do 8,37% u Hrvatskoj. Rezultati koje su iskazale nacionalne ekonomije u velikoj meri su zavisili od toga kolika su bila državna ulaganja u rast efektivne tražnje i ublažavanje posledica koje je izazvao korona virus. Primetno je da su države u centralnoj i istočnoj Evropi koje su članice Evropske unije i ne vode ekonomsku politiku potpuno samostalno, imale veći pad bruto domaćeg proizvoda u poređenju sa ostalim zemljama u regionu.
Najveći pad doživele „grinfild“ investicije
Pandemija je smanjila i ukupna ulaganja u svetu za 3,64%, što je najveći pad još od krize 2009. godine, ali je on manji od prvobitnih procena pre svega zahvaljujući velikim sredstvima koje su države uložile kako bi ublažile ekonomske posledice. Pad ukupnih investicija je znatno izraženiji u zemljama centralne i istočne Evrope, sa prosekom iznad 10%, izuzimajući Srbiju, Hrvatsku, Rumuniju i Rusiju, koje su zabeležile skroman rast ukupnih ulaganja.
Daleko veći pad su zabeležile strane direktne investicije (SDI), koje su prema podacima Svetske banke opale za preko 35% na globalnom nivou. Strana ulaganja su bila manja u svim privrednim sektorima, pri čemu su, očekivano, više bile pogođene proizvodnja i prerađivačke delatnosti, kao što su auto-industrija, prerada nafte i građevinarstvo. Manji pad stranih direktnih investicija je zabeležen u IT sektoru, telekomunikacijama i farmaceutskoj industriji.
Najveći pad su doživele „grinfild“ investicije, koje su se u pojedinim delatnostima prepolovile, dok su manji pad zabeležile finansijske investicije, kao i međunarodne akvizicije i spajanja.
Pad stranih direktnih investicija imale su i zemlje centralne i istočne Evrope, ali je on generalno bio manji u poređenju sa svetskim prosekom (videti tabelu 1). Izuzetak su Moldavija i Ukrajina, koje imaju značajan pad priliva stranih ulaganja. To se može objasniti njihovom unutrašnjom političkom situacijom koja nije povezana sa pandemijom, kao i visokim iznosima stranih ulaganja u ranijim godinama, što je prošlogodišnji pad učinilo još većim.
Na razlike u prilivu stranih direktnih investicija u ostalim zemljama u regionu, dobrim delom su uticale i razlike u pogledu oštrine i trajanja karantinskih mera koje su države preduzimale u suzbijanju pandemije, a koje su se odrazile i na trajanje fizičkih barijera unutar i između zemalja.
Primeri iz prakse pokazuju da je većina investitora nastavila započete projekte finansirane kroz strane direktne investicije, ali sporijom dinamikom zbog pomenutih fizičkih barijera i problema sa organizacijom posla. S druge strane, primetno je da se mnogo manji broj investitora odlučuje za nova ulaganja, pre svega zbog velike neizvesnosti oko toga kojom brzinom će se rešavati zdravstvena kriza, pa time i kojom dinamikom će se oporavljati privreda.
Iskustva iz prethodnih ekonomskih kriza ukazuju da su strane direktne investicije upravo onaj deo ekonomije koji se najsporije oporavlja, a u ovoj krizi taj oporavak će najviše zavisiti od dužine trajanja pandemije.
Preusmeravanje stranih ulaganja
Drugo važno pitanje je da li će sadašnja kriza uticati na preusmeravanje stranih direktnih investicija u odnosu na do sada najatraktivnije regione u svetu.
Imajući u vidu da rastu troškovi transporta i radne snage u dalekoistočnim zemljama, u koje je, pre izbijanja pandemije, bio usmeren najveći broj stranih direktnih investicija iz zapadne Evrope, može se očekivati da će se ulagači sada okrenuti ka bližim destinacijama. To je šansa za region centralne i istočne Evrope, koji je geografski mnogo dostupniji i dovoljno konkurentan u pogledu ukupnih troškova proizvodnje. U prilog ovim zemljama idu i nastojanja Kine da bude mnogo prisutnija na tržištima centralne i istočne Evrope.
Pandemija je bitno preokrenula ekonomske tokove u svetu, zamenjujući globalizaciju sve izraženijom lokalizacijom privrede. Posle dugog perioda „brisanja“ državnih granica u ekonomskoj saradnji, sada su one sve prisutnije. Zato se može pretpostaviti da će države koje uspostave najefikasniju kontrolu nad epidemiološkom situacijom, imati i najveće konkurentske prednosti u privlačenju stranih direktnih investicija.
Autori: Dragan Drača, partner u Sektoru za poresko savetovanje, PwC Srbija, i Lazar Đurišić, konsultant Sektoru za poresko savetovanje, PwC Srbija
Biznis & finansije, Biznis top 2020/21
Foto: Pixabay