Najbolji teniser sveta Novak Đoković još srednom 2020. godine postao je vlasnik danske kompanije QuantBioRes koja razvija terapiju protiv Kovida-19. Tehnologija na kojoj ova kompanija radi zove se ”rezonantno prepoznavanje molekula” međutim za sada nije jasno da li je namenjena borbi protiv retrovirusa ili koronavirusa, jer se na njenom sajtu nalaze oprečne informacije.
Prema podacima danskog privrednog registra, Jelena i Novak Đoković stvarni su vlasnici danske kompanije od 3. juna 2020. godine. Jelenin udeo u vlasništvu je 39,2 odsto, a Novakov 40,8 odsto. Preostalih 20 odsto stvarnog vlasništva vodi se na ime Entoni Čarls Slingsbi.
Prema rečima njenog direktora Ivana Lončarevića, ova kompanija razvija peptid koji sprečava da koronavirus zarazi ljudske ćelije. Očekuje se da će započeti klinička testiranja u Velikoj Britaniji ovog leta.
Čime se tačno bavi ova kompanija?
Na njenom sajtu stoji: „Sa našom inovativnom i pronicljivom RRM tehnologijom, nastojimo da pomognemo čovečanstvu razvijajući tretman i lek za retroviruse i rezistentne bakterije. Naš visoko kvalifikovan tim biohemičara, fizičara, inženjera i programera neumorno je radio da dovede ‘QuantBioRes A/S’ na čelo industrije”.
Dalje se objašnjava da kompanija radi na razvoju jedinstvenog i novog modela rezonantnog prepoznavanja (RRM). U objašnjenju te tehnologije piše da ona koristi elektromagnetne frekvencije za analizu makromolekularnih funkcija, što bi, kako kažu, moglo biti iskorišćeno i za razvoj tretmana koji inhibiraju proces replikacije SARS-CoV-2 kod ljudi.
Zanimljivo je međutim da se cela ova priča na sajtu vezuje uglavnom za retroviruse a sve vesti na sajtu tiču se tretmana za koronu. Čak se u jednom trenutku insinuira da je koronavirus retrovirus.
Reč “zanimljivo” upotrebili smo baš zato što koronavirusi i retrovirusi nisu isto. Čak ne pripadaju ni istoj vrsti – koronavirusi su iz familije Coronaviridae a retrovirusi iz Retroviridae. Jedino što im je zajedničko je to što sadrže RNA i u njemu svoj nasledni materijal, ali su zato u pitanju različiti virusi koji se na drugačiji način multiplikuju u organizmu domaćina. Naime, kada retrovirusi uđu u ljudski organizam oni se na neki način utiskuju u DNK kako bi tu pravili svoje kopije, dok se korona virus može multiplicirati sam. Otud se kreiranju tretmana za sprečavanje zaražavanja koronavirusom i retrovirusom pristupa različito.
Ovo međutim nije jedinstven slučaj. U svetu postoji još ideja na koji način se može smanjiti zaražavanje bez vakcine.
Izvor: Danas, Study.com, Klix.ba
Foto: Pixabay