Ovo je njegov najgori učinak još od krizne 2008. godine kada je zabeležio godišnji pad od 13,2 procenta.

Takvi rezulati rezultat su više faktora – pandemije koja je usporila razvoj globalne ekonomije, ukrajinske krize, nestabilnosti kojoj su izloženi lanci snabdevanja, ali i visoke inflacije zbog koje su centralne banke pooštrile monetarnu politiku.

Foto: Adam Smigielski, Unsplash

Чланак Evropsko finansijsko tržište najlošije poslovalo još od 2008. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka 2022, najbogatiji ljudi sveta, među kojima su Ilon Mask, Džef Bezos, Mark Zakerberg, Bil Gejts i drugi, gube desetine milijardi dolara.

Samo osnivač Tesle je u prvih šest meseci tekuće godine izgubio 62 milijarde dolara, kao i šef Amazona, dok je kreator Fejsbuka, odnosno kompanije Meta, trenutno „kraći“ za više od pola svog neto bogatstva – 63,5 milijardi dolara. Do tog preokreta je kod njega došlo još 26. jula.

Prva polovina godine je najimućnijima „odnela“ čak 1,4 biliona dolara, a radi se o 500 lica.

Razlog? Veliki pad cena deonica na berzama, gde najbogatiji ljudi na svetu većinom „čuvaju“ svoje bogatstvo. Berze u SAD su imale najgore polugodište u poslednjih 50 godina, pri čemu je najznačajniji indeks s Volstrita, S&P 500, do sredine juna pao za više od 20% od početka godine.

Tu su još i indeks Dow Jones, s padom od 20%, kao i Nasdaq Composite, koji je pribeležio pad do 30 procenata. Drugim rečima, bogatstvo ove grupe svetskih lidera umnogome zavisi od kretanja cena akcija.

Amazon je u 2022. ušao sa cenom od 170 dolara po deonici, da bi ona, potom, pala na 102 dolara 14. juna. Majkrosoft je ušao u godinu sa cenom deonice od 335 USD, koja se kasnije smanjila na 242 dolara. Deonica Mete (Fejsbuk) je vredela 339 dolara, a onda je 22. juna pala na 156 dolara.

Pad vrednosti ključnih deonica

Do avgusta, cene akcija su se delimično oporavile, ali i dalje se radi o „debelom minusu“. Deonice Majkrosofta su izgubile 13 posto vrednosti, deonice Amazona – 16 odsto, a akcije Mete čak 47 procenata. S&P indeks je manji za 12%, Dow Jones za 9%, a Nasdaq Composite – za 19%.

Berza je većim delom 2022. bila „obojena“ tzv. medveđim tržištem, odnosno padom vrednosti ključnih deonica, usled straha od recesije i inflacije, tako da ne čudi što ni najveći lideri nisu uspeli da profitiraju kako se očekivalo.

S druge strane, treba podsetiti da su u periodu najgore pandemije (2020. i 2021.) – bogati postajali još bogatiji. Samo milijarderi iz SAD su zaradili 1,2 milijarde dolara od početka korona krize do aprila 2021. Na nivou celog sveta, čak 2.350 milijardera je uvećalo svoje bogatstvo za 4 biliona dolara.

Prema podacima banke „Credit Suisse“, broj svetskih milionera se u 2020. povećao na 5 miliona.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Berze u SAD su imale najgore polugodište u poslednjih 50 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle izveštaja o usporavanju rasta potrošnje u SAD, industrijski prosek Dau Džons-a je pao za 1,1%, S&P isto toliko a Nasdak za 1,5%. Kako pišu američki mediji, ovo je najgora prva polovina godine za Dau Džons u poslednjih 60 godina, najveći pad S&P indeksa od 1970. godine i najveći pad Nasdaka u istoriji.

U takvoj situaciji finansijska tržišta se nisu našle preko noći. Ovo je posledica više faktora, među kojima je i rat u Ukrajini, ali poslednji ekser američkoj berzi zakucalo je pooštravanje monetarne politike od strane FED-a. Takođe, veliki uticaj na atmosferu na finansijskim tržištima ostvarila je američka inflacija koja je dostigla 40-godišnji rekord.

Pored svega navedenog, u javnosti se sve češće govori o usporavanju ekonomskog rasta, pa čak i stagflaciji. U takvim okolnostima investitori su sve oprezniji, što se odražava i na poslovanje berzi.

Foto: Ante Hamersmit, Unsplash

Чланак Dau Džons zabeležio najgori pad od 1962. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krajem 2021. godine delovalo je da smo najveću ekonomsku brigu, pandemiju korona virusa, ostavili iza sebe. Međutim, dok su analitičari i konsultantske kuće objavljivali ohrabrujuće prognoze za oporavak privrede, na ukrajinskoj granici su se gomilale ruske trupe. Tako je svet, još uvek ne rešivši stari problem, uleteo u novi, sa podjednako nepredvidivim posledicama.

Jedan za drugim nizali su se događaji koji bi, i da je ona u znatno boljoj situaciji, poljuljali svetsku ekonomiju: sankcije Rusiji koje su uzdrmale i one koji su ih uvodili, poskupljenje hrane i nafte koje je generisalo rast inflacije, podizanje referentnih kamatnih stopa, rast volatilnosti na najznačajnijim svetskim berzama, oštar pad vrednosti kriptovaluta…

U uslovima opšte nesigurnosti postalo je nezahvalno donositi odluke o investiranju, posebno na berzama na kojima su dojučerašnji favoriti – tehnološke kompanije koje čak ni pandemija korona virusa nije oslabila – na nedeljnom nivou gubili na milione dolara. Sve ovo uticalo je i na domaće investitore, koji u širokom luku zaobilaze Beogradsku berzu i prilike za ulaganje traže na mnogo razvijenijim finansijskim tržištima.

Gde ulažu naši investitori?

Kada ulažu u Srbiji, domaćim investitorima najinteresantnije su investicione nekretnine kao što su stanovi, poslovni prostor i građevinsko zemljište, zbog čega se beleži vrtoglav rast tržišta nekretnina ali i cena na njemu, kaže za B&F Branislav Jorgić, vlasnik jedne od naših najstarijih brokerskih kuća „Jorgić Broker“.

S druge strane, dodaje on, naši portfolio investitori najčešće ulažu u hartije od vrednosti u inostranstvu, što Srbiju čini neto izvoznikom berzanskog kapitala. To znači da građani Srbije više investiraju u stranim zemljama, nego što stranci investiraju na Beogradskoj berzi.

Sličnog je mišljenja i Vaso Dulović, generalni direktor brokersko-dilerskog društva „Ilirika Investments“. On pojašnjava da domaći investitori najčešće ulažu u listirane hartije na američkim berzama, a potom na evropskim. Neretko ulažu i na stranim robnim berzama gde se uglavnom odlučuju za naftu, zlato, metale i drugu traženu robu, a kako tvrdi Dulović jedan deo mlađih ljudi je aktivan i na kripto-berzama.

Sigurna, ali neisplativa ulaganja

Stručnjaci su saglasni da je štednja u bankama najsigurnije ulaganje, čega su očigledno svesni i naši sugrađani budući da su banke u Srbiji u prethodnim godinama, uprkos niskim kamatama, konstantno beležile rast štednje.

Međutim, ova godina donela je velike promene u bankarskom sektoru. Prvo je američki FED povećao referentnu kamatnu stopu, a zatim su ga sledile i druge centralne banke, pa i naša. Narodna banka Srbije je u maju povećala referentnu kamatnu stopu sa 1,5 odsto na dva odsto.

Ovo bi, misle naši sagovornici, moglo podstaći rast kamata na štednju ali ne dovoljno brzo i ne onoliko koliko je potrebno da bi se privukao veliki broj štediša. Branislav Jorgić kaže da će, čak i da se povećaju, te kamatne stope i dalje biti negativne, pošto su niže od stope inflacije, koja je u aprilu iznosila 9,6 procenata međugodišnje.

Visina kamatnih stopa na štednju varira od banke do banke, ali uglavnom ne prelazi tri odsto kada se radi o kratkoročnoj štednji u dinarima, i jedan odsto kada se štedi u evrima. „Takve kamatne stope nisu stimulativne za povećanje štednje građana“, smatra Jorgić.

Pored štednje, relativno sigurnim ulaganjem se smatraju i obveznice, posebno u kriznim vremenima. Dulović kaže da su baš zbog sigurnosti koju nude tokom pandemije obveznice dobile na popularnosti, ali Jorgić ne očekuje da će ubuduće privlačiti mnogo investitora jer, kao i štednja, one daju niske prinose koji su ispod stope inflacije.

Diskretni šarm inostranih berzi

Šarm berzi je u Srbiji toliko diskretan da je gotovo i neprimetan. Razlog za to su, bar prema rečima Dulovića, „nedovoljno razvijena investiciona kultura i neinformisanost o mogućim alternativama za ulaganja, osim onih svima već poznatih kao što su nekretnine”.

No, čak i oni koji žele da ulažu na ovaj način, retko se odlučuju za Beogradsku berzu jer im se na inostranim berzama nudi širi izbor, koji, između ostalog, čine transparentne kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem. Međutim, ni na najvećim i najznačajnijim svetskim berzama trenutno ne cveta cveće. „Na njih je pandemija uticala veoma negativno ali su one ipak uspele da se, negde krajem prošle i početkom ove godine, vrate na predpandemijske nivoe. I taman kada su stvari krenule da se razvijaju u dobrom smeru desila se ukrajinska kriza. Od tada se na inostranim berzama beleži velika fluktuacija vodećih berzanskih indeksa, ali po mom mišljenju oni se još uvek dobro drže, imajući u vidu kroz šta je sve svetska ekonomija prošla”, napominje Jorgić.

Iako je u međuvremenu mnoštvo kompanija od kojih se to nije očekivalo izgubilo na vrednosti, ima i onih čije su akcije rasle. „U svakoj krizi postoje pobednici i gubitnici. Problem je što je, kada je celo tržište u silaznoj putanji, broj pobednika mali. U poslednjih mesec dana to su bile one kompanije kojima ova situacija donekle odgovara poput naftnih kompanija, kao i one koje se bave proizvodnjom dobara i pružanjem usluga na koje kriza ne utiče naročito poput farmaceutskih kuća, telekoma, proizvođača pića i slično”, kaže za B&F Vaso Dulović.

Gde investirati ubuduće?

Uprkos svim izazovima sa kojima se svetska ekonomija trenutno suočava, na inostranim berzama se još uvek, uz odgovarajuću tehniku ulaganja, može zaraditi, tvrdi Dulović i poručuje investitorima da je najbolje zauzeti pozicije kojih se neće držati duži vremenski period. „Ulagači bi trebalo da se fokusiraju na stalno trgovanje i hvatanje kraćih uzletnih talasa u pravim trenucima”, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je bolje ulagati u kompanije koje su manje osetljive na recesione periode, dakle u one koje pružaju egzistencijalne usluge ili proizvode bez kojih se ne može, poput hrane, pića, energije, komunikacija, zdravstva… Nije loša strategija, kaže Dulović, ni ulaganje u kompanije koje imaju solidne iznose dividendi, budući da veća dividenda obično privlači veći broj ulagača, čime se stalno povećava tražnja.

Branislav Jorgić je istog mišljenja i dodaje da bi, pored kompanija koje proizvode esencijalnu robu, on ulagao i u IT sektor. Sagovornik B&F-a takođe ističe važnost dividendi, jer će tako, „čak i ako dođe do fluktuacije cena akcija investitori imati redovne godišnje prihode po osnovu dividendi“. Osim toga, dobro bi bilo razmisliti i o investiranju u poljoprivredne berzanske proizvode preko Produktne berze u Novom Sadu. Rast cena pšenice, kukuruza, suncokreta, soje, šećera i druge robe je izgledan, što ostavlja prostor za sasvim pristojne zarade, zaključuje Jorgić.

Marija Dukić

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Pixabay

Чланак Gde investirati u vremenu opšte nesigurnosti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. VALUTNI RAT: U ratu između dolara i rublje izgubio euro
Kombinacija infacije i rata u Ukrajini ojačala je dolar u odnosu na euro i britansku funtu. Međusobni odnos svjetskih valuta samo je barometar relativne snage i zdravlja njihovih ekonomija, ali isto tako i onoga što se očekuje u bližoj budućnosti. Sudeći po trenutnom omjeru snaga, budućnost Evrope nije baš svijetla.

12. ŠTA JE UZROK KRAHA KRIPTOVALUTA: Ili kako je bitkoin završio u krevetu sa neprijateljem
Kritičari virtuelnog novca ističu da je fijasko kriptovaluta nakon izbijanja rata u Ukrajini konačno ogoleo piramidalnu šemu imovine bez realnog pokrića, dok vatreni zagovornici kriptotržišta tvrde da je ratni sukob, u kojem politička i vojna moć ubija i ekonomiju, samo izgovor regulatorima da uguše slobodne finansije. Bez obzira na suprotstavljene stavove, zaključak je isti i krajnje ironičan. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je privukao i velike profesionalne investitore, postavši tako deo „okoštalog“ finansijskog sistema koji je želeo da sruši i vezujući dobrim delom svoju sudbinu za stanje u realnoj ekonomiji.

14. UTICAJ POLITIKE VODEĆIH CENTRALNIH BANAKA NA SRPSKU EKONOMIJU: Najupitnije portfolio investicije
Dolar ima jako malo učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, štednji i kreditima, za razliku od evra koji daleko više utiče na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji. Stoga će i promene u monetarnoj politici ECB biti mnogo značajnije za domaću ekonomiju od politike FED-a, a u oba slučaja povećanje referentne kamatne stope najviše će se odraziti na dužničke hartije od vrednosti.

18. RAZMNOŽAVANJE SCENARIJA O ISHODU „MAJKE SVIH KRIZA“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije!
Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od infacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.

20. NAJVEĆI RIZICI U NOVOJ FISKALNOJ STRATEGIJI: Energetsko biti ili ne biti
U najnovijoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine najveća pažnja se posvećuje opasnostima koje prete iz finansijskog sektora. Premda su ovi rizici važni, budući da je država na saniranje njihovih posledica u prethodnoj finansijskoj krizi potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, što je zaključak i republičke vlade. S druge strane, iako se u dokumentu mnogo govori o energetskoj krizi i mogućim posledicama, u projekcijama nije prepoznato da su energetski potresi najveći neposredni rizik po javne finansije Srbije, ističu u Fiskalnom savetu.

24. KAKO PRETEĆA RECESIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STABILNOST SRBIJE: Hod po minskom polju
Kriza prouzrokovana ratom u Ukrajini, nestašica i poskupljenje energenata i infacija prete da ugroze finansijsku stabilnost Srbije, pa su fiskalna i monetarna politika na velikom ispitu. Situacija može dodatno da se zakomplikuje ukoliko Srbija bude na udaru neke vrste sankcija zemalja Zapada zbog odnosa prema Rusiji, što bi odvratilo investitore i otežalo pristup tržištu kapitala za pozajmice države i privrede koje će biti neizbežne. Ipak državni zvaničnici i dalje uveravaju da je zemlja daleko od recesije i da budžetski deficit ove godine neće preći 3%, a javni dug 60% BDP-a, iako će rast biti manji od planiranog.

28. INVESTICIJE U DOBA KRIZE: Stezanje kaiša i rezanje kolača
Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

32. MOŽE LI SE USPEŠNO LOKALIZOVATI PRIVREDA BEZ JAKIH DOMAĆIH FINANSIJERA: Splavom preko okeana
Šansa da se problemi u globalnim lancima snabdevanja iskoriste za značajniju lokalizaciju privrede u Srbiji postoji, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku najkonkurentnijim domaćim preduzećima, smatraju stručnjaci. Prema njihovom kao i mišljenju privrednika, ta podrška zahteva i jači finansijski kapital „domaćeg porekla“, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

34. PORESKA KONTROLA U VREME KRIZE: Veći trud za manju naplatu
Od prethodne velike ekonomske krize 2008. godine, nove tehnologije su značajno promenile način poslovanja i komunikaciju, tržište rada i transfer novca. Iz tog razloga, naša ali i poreske uprave u drugim zemljama će u sadašnjoj krizi mnogo teže moći da kontrolišu sivu ekonomiju. Pre svega zato što umesto kontrole manjeg broja većih poreskih obveznika, sada je potrebno kontrolisati veliki broj manjih poreskih obveznika.

38. PUT KA ZAKLJUČIVANJU UGOVORA O DVOSTRUKOM OPOREZIVANJU IZMEĐU SAD I SRBIJE: Izbegavanje ugovaranja
Srbija i dalje nema ugovor sa SAD o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, iako je u prethodnim decenijama u zvaničnim razgovorima dve države više puta isticana neophodnost da se ovaj ugovor zaključi. Primena ugovora bi stimulisala nove investicije i trgovinu kroz manja administrativna i fiskalna opterećenja, a intenziviranje poslovne razmene sa najrazvijenijom svetskom privredom je posebno važno za razvoj IT sektora, zelene agende, medicine i biotehnologije u Srbiji.

Banke

43. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Veliki oprez pred dugo očekivani rast kamata
Nakon što su uz obilatu državnu pomoć domaće banke uspešno prebrodile pandemiju, novi izazov takođe stiže sa globalnog nivoa u vidu posledica talasa visoke inȵacije i rusko-ukrajinskog rata. Istina, vreme pred nama obeležiće i ambijent viših kamata koji pogoduje bankama, ali korišćenje ovog potencijala ostaje veoma upitno u svetlu sve izvesnijih recesionih pritisaka.

46. IZAZOVI U POSLOVANJU BANAKA U USLOVIMA RASTUĆIH KAMATNIH STOPA: Tri najveća rizika
Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

50. PLASMANI BANAKA U SRBIJI: Što veći rizik, to veći udeo sopstvenog kapitala
Aktuelna kriza neće promeniti samu prirodu ulaganja banaka, koje su na našem tržištu do sada najčešće investirale sredstva u plasmane državi, stanovništvu i privredi, a ređe za kupovinu dela kreditnog portfolija ili za akvizicije drugih banaka. Imajući u vidu specifičnu strukturu bankarskih plasmana, u kojima pored kapitala banke u velikoj meri učestvuju i sredstva deponenata, kroz regulativu se teži ka tome da plasmani banaka budu održivi i da se obezbedi dodatna sigurnost deponentima.

52. DUGOROČNI KREDITI ZA PRIVREDU: Investiranje u nesigurnim vremenima
Zahvaljujući kreditnoj liniji Evropske investicione banke (EIB) vrednoj 90 miliona evra, domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima po prvi put su na dohvat ruke povoljni dugoročni investicioni krediti na do 12 godina otplate, sa grejs periodom do dve godine. 5ok za prijavu Fondu za razvoj traje do 30. juna, ali sada, kada dostupnost novca više nije pitanje, na stolu je nova dilema – da li se dugoročno zaduživati u jeku globalne krize izazvane ratom u Ukrajini.

56. NA ČEMU BANKE NAJVIŠE ŠTEDE KADA NASTUPI RECESIJA: Zaposleni prvi na udaru
U vreme recesije, kada su prilike za uvećanje prihoda iz redovnog poslovanja ograničene, banke se okreću rezanju troškova, posebno onih najkritičnijih za poslovanje. Među njima, na prvom mestu su iznosi za plate zaposlenih jer ova izdvajanja ostaju ista i kada poslovne aktivnosti padaju. Smanjivanje broja zaposlenih, međutim, biće dugoročno sve izraženije i mimo kriza, zbog promene poslovnog modela zasnovanog na digitalizaciji.

58. ZAŠTO SE BANKE ODLUČUJU ZA AUTSORSING: Efikasnost po pristojnoj ceni
Banke u Srbiji autsorsuju one delove poslovanja koje drugim kompanijama poveravaju i banke u svetu, poput IT usluga, pravnih konsultacija, arhiviranja dokumentacije, održavanja mreže bankomata, kartičarskih i drugih poslova. Takva saradnja im omogućava brži, delotvorniji, a isplativiji razvoj. Ali autsorsing ima i mana, pa domaća regulativa dodatno obezbeđuje izvršenja ugovornih obaveza između banke i angažovane kompanije.

62. PAPIROLOGIJA U BANKARSKIM PROCEDURAMA SA KLIJENTIMA U DIGITALNOJ ERI: Jedno drvo za jedan kredit
Bez obzira što živimo u digitalnom dobu, ukoliko, na primer, želite da reoročite štednju u banci, potrebno vam je sat vremena da biste potpisali 14 različitih dokumenata, a ako uzimate kredit još više i vremena i papira. Ovakve procedure su neophodne, kažu u NBS i poslovnim bankama, kako bi se zaštitili i poslovanje banaka i interesi klijenata.

64. ŠTA MOGUĆI RASPAD HSBC NAGOVEŠTAVA O SUDBINI MEĐUNARODNIH BANAKA: Kanarinac u rudarskom oknu
Britanska HSBC banka je pod sve većim pritiscima da se podeli na dve banke, odnosno na azijsko i zapadno tržište. Suprotno većinskom stavu, profesor sa Oksforda Vilijam Brajton upozorava da ukoliko se međunarodni finansijski sistem dodatno rasparča tako što bi Zapad uveo finansijske sankcije i Kini, HSBC bi mogla biti prva ali sigurno ne i poslednja žrtva. Povlačenje novih granica u geografiji globalnih finansija imaće duboke posledice za sve međunarodne banke, uveren je britanski ekonomista.

72. Tabele

Osiguranje

83. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2021. GODINI: Milijarda je tu da ostane
Premija osiguranja u Srbiji je rasla više nego premija u svetu, a najveći rast su ostvarila osiguranja pomoći na putu, dobrovoljno zdravstveno i ostala osiguranja imovine. Pozicije među prvih pet su opet promenjene, a jedno osiguranje je zabeležilo pad premije.

86. OSIGURANJE LANACA SNABDEVANJA: Proizvod u usponu, ili na putu ka izdisaju?
Ponekad je dobro ne juriti za svetskim trendovima – to se upravo pokazuje kod osiguranja lanca snabdevanja. Brojne strane osiguravajuće kuće koje su ovu uslugu godinama unazad promovisale, sada bi rado da se predomisle jer su sukobi u Ukrajini ozbiljno povećali izvesnost rizika. Zato neki čak pokušavaju i da retroaktivno isključe ratne sukobe iz uslova osiguranja, pozivajući se na sankcije.

88. ZAŠTO JE VAŽNO OSIGURANJE OD SAJBER RIZIKA: Pretnja koja se ne može izbeći
Osiguravači nude široku paletu pokrića, gde svaki subjekt može izabrati proizvod koji odgovara njegovim potrebama i time obezbediti kontinuitet poslovanja, finansijsku sigurnost i zaštitu reputacije u slučaju da primenjene mere IT bezbednosti ne daju rezultate. Praksa u svetu je pokazala da su hakeri uvek korak ispred, kao i da meta nisu samo velike kompanije, već to mogu biti i mala i srednja preduzeća, odnosno pojedinci.

92. NESPORAZUMI IZMEĐU OSIGURAVAČA I POLJOPRIVREDNIKA: Kako izbeći „gluve telefone“?
Osiguranje poljoprivrednih kultura koje se gaje na otvorenom je među najrizičnijima za osiguravače i jedno do najvažnijih za poljoprivrednike. Praksa pokazuje da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju prvenstveno zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat sa pokrićima koje osiguravač nudi, a koja mogu bitno da se razlikuju od onoga što poljoprivrednik želi.

94. OSIGURANJE OD NESPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE ODREĐENOG ZANIMANJA: Korona pokrenula nedoumice
Usled rizika od posledica koje korona virus može dugoročnije da prouzrokuje po zdravlje ljudi koji su ga preležali, očekuje se veća tražnja za osiguranjem od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja. Činjenica da sve veći broj klijenata osiguravajućih kuća postavlja pitanje da li ranije sklopljeni ugovor za ovu vrstu osiguranja pokriva i koronu, ukazuje da ono nije dovoljno razumljivo čak ni u državama gde je veoma zastupljeno. To je pokrenulo rasprave i među strukom da li je ovaj proizvod suviše uopšten i da li bi ga zato trebalo jasnije odrediti, ili je širina pokrića upravo njegova najveća prednost?

96. Anketa B&F: Nataša Marjanović (članica Izvršnog odbora Generali osiguranja), Dragan Marković (predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja), Frančesko Maši (predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja) i Sanja Nikolić (direktorka Sektora za korporativno osiguranje Wiener Stadtische osiguranja)

100. Tabele

Lizing

105. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Rast vrednosti novih ugovora
Tržište lizinga u Srbiji je prošle godine ostvarilo rast od 35 procenata, a vrednost novozaključenih ugovora je bila veća i u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom. Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila. Značajno učešće u finansiranju putem lizinga imaju komercijalna i teretna vozila, a potom mašine i oprema.

107. ZNAČAJ LIZINGA U RAZVOJU INFRASTRUKTURE ZA ELEKTRIČNA VOZILA: Finansiranje mobilnosti
Verujem da postoji spremnost svih lizing kompanija u našoj zemlji da podrže prodaju električnih vozila, finansiranje punjača za baterije kao i razvoj ukupne mobilnosti kod nas.

109. Tabele

Fondovi

111. PRINOSI DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA U MINUSU: Štednja kreni-stani
Usled nesrazmerno visokih naknada u odnosu na strukturu investicionih portfelja, privatni penzijski fondovi u Srbiji ne mogu da pruže zadovoljavajuće stope prinosa, koje su u prethodne dve godine bile negativne. U privatnim penzijskim fondovima ima otvorene račune manje od 10% radnika, od kojih svega 3% iole redovno štedi. Uprkos ekskluzivnim i izdašnim poreskim olakšicama, zastupljenost penzijskih fondova je izuzetno skromna u odnosu na uporedive štedne instrumente.

113. Tabele

115. KADA SE OČEKUJE OSNIVANJE TRI DOMAĆA FONDA PREDUZETNIČKOG KAPITALA: Stari zanati u Srbiji – jorgandžije, bombondžije i portfolio menadžeri
Zahvaljujući novom programu sufinansiranja „Serbia Ventures“, može se očekivati da se do kraja ove ili tokom naredne godine osnuju još tri nova fonda preduzetničkog kapitala u Srbiji. Domaći institucionalni investitori mogu mnogo lakše da isprate rast domaćih kompanija, oni su odlična karika koja povezuje domaće finansijsko tržište sa stranim investitorima, i omogućavaju da se u vreme rastuće inȵacije deo sredstava investira i zaštiti od gubitka vrednosti u narednom periodu. Ovo je prilika i da se profesija portfolio menadžera – koja je zbog sporog razvoja fondovske industrije dobila status „starog zanata“ – ponovo aktivira.

117. Tabele

Revizija

123. ODGOVORNOST REVIZORA U VREME KRIZE: Politika kontraverznija od korone
Istraživanje među revizorima u Srbiji i svetu je pokazalo da pandemijska kriza nije uticala na kvalitet revizorskih izveštaja, pod uslovom, kako se ističe u studiji, da su ispitanici bili iskreni u svojim odgovorima. Uporedno istraživanje koje je sprovedeno među revizorima u privatnom i javnom sektoru kod nas, pokazuje bitne razlike u odnosu prema načinu obavljanja posla, uključujući i stav da li na nezavisnost revizora utiče njegov eventualni politički angažman.

125. Tabele

Berze

127. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Rast transakcija traži „kvalitetan“ materijal za investiranje
Uticaj pandemije na poslovanje Beogradske berze odrazio se i u 2021. godini kroz gotovo nepostojeću likvidnost, odsustvo institucionalnih investitora, kao i nedostatak novih investicionih instrumenata. Šansa Srbije da u narednom periodu dostigne investicioni rejting može pojačati interesovanje globalnih institucionalnih investitora i podstaći razvoj domaćeg tržišta kapitala.

130. GDE INVESTIRATI U VREMENU OPŠTE NESIGURNOSTI: Vraćanje osnovama
Najsigurnija opcija za plasiranje viška novca je štednja u bankama, ali ona nije isplativa u uslovima visoke inȵacije i niskih kamata poput aktuelnih, saglasni su brokeri. Obveznice su takođe relativno sigurna investicija, ali i one donose niske prinose, koji ne mogu da se mere sa rastom cena. Zato su berze i dalje popularna destinacija za plasiranje novca, iako je situacija na njima izuzetno nesigurna. Ipak, uz odgovarajuću investicionu strategiju, na berzama se mogu ostvariti zadovoljavajući prinosi, kažu stručnjaci, koji preporučuju ulaganja u akcije kompanija koje isplaćuju visoku dividendu i akcije onih koje proizvode esencijalna dobra, poput hrane i lekova.

132. PAD BROJA INICIJALNIH JAVNIH PONUDA I NJIHOVE VREDNOSTI: Tehnološke kompanije u kovitlacu „savršene oluje“
Analitičari su predviđali da će 2022. biti rekordna godina po broju kompanija koje se odlučuju na prvo emitovanje akcija, međutim desilo se upravo suprotno – drastično je pao i njihov broj i vrednost njihovih akcija. Glavnim krivcem za ovakvu situaciju proglašena je „savršena oluja“, nastala usled niza negativnih okolnosti na tržištu, poput geopolitičkih tenzija, nestašice roba i narastajuće inȵacije. No, ima i onih analitičara koji tvrde da su se oblaci nad ovo tržište nadvili i pre „savršene oluje“, usled toga što su pojedine tehnološke kompanije bile precenjene, što se ulagačima „obilo o glavu“.

134. Tabele

Finansijska avantura

141. HIOSKA MAONA: Doprinos mastike nastanku akcionarstva
Mastika je bila najunosniji proizvod ostrva Hios kojim je tokom srednjeg veka dugo upravljalo udruženje investitora iz Đenove, poznato kao „Hioska maona“. Tada je vladala prava pomama za mastikom koja se, osim za spravljanje pića, koristila za mnoge druge namene, od lečenja raznih bolesti, preko bojenja tkanine, do alhemijskih eksperimenata. Zato je povremeno bivala vrednija od zlata. Iako danas relativno nepoznato, udruženje „Hioska maona“ je u mnogo čemu bilo preteča akcionarstva i to u vreme kada se firma smatrala pouzdanom jedino ako je za nju vlasnik jemčio celokupnom imovinom. Rasprostranjenost akcionarskih društava u svetu danas uzimamo zdravo za gotovo, zaboravljajući da je ono dugo bilo suzbijano, jer se u društvu gajila podozrivost prema preduzećima koje je teško poistovetiti sa njihovim vlasnicima. Udruženje investitora iz Đenove je, u takvim okolnostima, bilo prava finansijska avantura, koja je donosila zaradu više od dva veka.

Vremeplov

144. ZAČECI BANKARSTVA U SRBIJI: Ko je oklevetao zelenaše?
Nepoverenje u banke datira od samog začetka bankarskog sistema u Srbiji, jer sve što je vlast preduzimala kako bi se legalnim bankarskim ustanovama suzbilo zelenaštvo, posle izvesnog vremena je opet završavalo u zelenaštvu. Mada su usvajani zakoni po ugledu na naprednu evropsku regulativu, primena je bila klimava, naročito u pogledu kažnjavanja korupcije i drugih zloupotreba. Ovakvim pravilima se vrlo rado i veoma brzo prilagođavao i strani kapital, pristigao iz mnogo bogatijih i pravno uređenijih država.

Чланак Finansije Top 2021/22 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. GDJE SU DANAS U BRODSKOM SAOBRAĆAJU ŠPANIJA I PORTUGAL: Nekadašnje pomorske sile završile na evropskoj periferiji
Nekadašnja glavna polazišta za otkrivanje novih pomorskih puteva od Evrope pa do Azije i Amerike, i globalne pomorske sile, Španija i Portugal, danas su što se tiče brodarstva svedene na sjenku svoje nekadašnje moći. Za Španiju, a pogotovu za Portugal, njihova geografska pozicija, na zapadnoj granici Evrope i sa izlazom na Atlantik, pretvorila se od nekadašnje komparativne prednosti u hendikep, postajući sada dio evropske periferije, i to ne samo geografski.

12. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE NA BLISKOM ISTOKU: Daleko je Sunce
Bliski istok učestvuje sa svega 0,3% u svetskoj proizvodnji iz obnovljivih izvora, a prednjače Ujedinjeni Arapski Emirati sa čak 70% od ukupno izgrađenih obnovljivih kapaciteta u regionu. Uprkos najavama da će ukupne investicije zalivskih zemalja u obnovljive izvore dostići najmanje 182 milijarde dolara do 2025. godine, već sada je jasno da će najveće izvoznice nafte biti među poslednjima koji će reći zbogom ovom resursu.

14. POLJOPRIVREDNE REFORME KOJE SU UZDRMALE INDIJU: Tržišna sloboda ili diktat korporacija
U Indiji mesecima protestuju milioni ljudi zbog novih zakona u poljoprivredi, koji su doneti iznenada i bez javne rasprave. Dok država tvrdi da je reč o liberalizaciji tržišta koja će poljoprivrednicima omogućiti da biraju kome i pod kojim uslovima će prodati svoje proizvode, poljoprivrednici smatraju da su novi propisi skrojeni isključivo radi koristi velikih korporacija. Strahuju da će to još više povećati siromaštvo i pogoršati ionako tešku situaciju u poljoprivredi, zbog koje indijski seljaci veoma često sebi oduzimaju život.

16. JEDINSTVEN SLUČAJ ZLOUPOTREBE DOMINANTNOG POLOŽAJA NA TRŽIŠTU: Uklanjanje konkurencije ili uklanjanje pruge
Nedavno je na nivou EU okončan spor koji je verovatno broj jedan na listi nesvakidašnjih načina istiskivanja konkurencije sa tržišta. Spor je nastao kada je poljska naftna kompanija Orlen htela da raskine dugogodišnje partnerstvo sa Litvanskom železnicom, kako bi obezbedila jeftiniji prevoz za svoje proizvode preko nacionalnog železničkog prevoznika u susednoj Letoniji. Tada je Litvanska železnica primenila neverovatan poslovni potez protiv konkurenata. Uklonila je 19 kilometara pruge na deonici koja je povezivala Litvaniju i Letoniju, u blizini Orlenove rafinerije, bez namere da je u skorije vreme popravi!

Biznis

18. POSLOVNI LIDERI U SRBIJI I SVETU O EKONOMSKOM OPORAVKU: Optimizam se vratio, oprez ostao
Generalni direktori u Srbiji i svetu su iznenađujuće optimistični u pogledu ekonomskog oporavka i rasta kompanijskih prihoda u narednom periodu, ali i svesni rizika, pre svega vezanih za zdravstvenu krizu. Uočljivo je da je pandemija uticala i na veću zabrinutost zbog učestalih sajber napada ali i širenja dezinformacija, a u Srbiji je i dalje među gorućim problemima nedostatak odgovarajućeg kadra.

20. ZAŠTO SRBIJA UVOZI PROIZVODE KOJE MOŽE SAMA DA PRAVI: Ako kaniš pobjediti ne smiješ izgubiti!
Svedoci smo da je pandemija počela da okreće svet u drugom smeru, odnosno da se mnoge zemlje okreću sebi. Ukoliko želimo da priliku koja nam se stvorila usled ove globalne krize iskoristimo na najbolji način, potrebno je da svi akteri na tržištu počnu da deluju u pravcu lokalizacije privrede.

24. DOMAĆE EKOLOŠKE IGRAČKE „PIKA PAU“: Drvo, znanje i mašta mogu svašta
Azbuka je jedan od najpopularnijih proizvoda preduzeća „Ecolino“, koje pravi maštovite ekološke i edukativne igračke. U ovoj preduzetničkoj priči, krenulo se od „a“ na krajnje neobičan način. Sadašnji partneri u preduzeću upoznali su se preko jednog TV priloga. Na ekranu je bio talentovani vojvođanski majstor, koji je pravio maštovite dečije igračke od drveta, ali mu je bio potreban partner sa ekonomskim znanjem da pokrene posao. S druge strane ekrana bio je beogradski bračni par koji je to znanje imao. I tako je počelo.

26. DIGITALIZACIJA GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE U SRBIJI: Ako ne uradiš danas, izgubićeš sutra
Iako su domaće građevinske firme svesne neminovnosti digitalizacije poslovanja kako bi održale konkurentnost na tržištu, skoro trećina njih je i dalje najprivrženija papiru i olovci. Svega oko 17% građevinaca koristi alate za upravljanje projektima, a tek 8,5% upotrebljava specifične softvere namenjene industriji, pokazuje najnovije istraživanje o primeni novih tehnologija u našem građevinarstvu.

Finansije

28. ELEKTRONSKO FAKTURISANJE: Očekuju se višestruke uštede
Očekuje se da će elektronsko fakturisanje doprineti borbi protiv sive ekonomije i omogućiti lakše kontrole od strane Poreske uprave. Imajući u vidu da je predviđeno da se elektronska faktura izdaje u zakonom propisanom formatu koji omogućava njenu automatsku obradu, kao i da elektronski potpis ne predstavlja njen nužni deo, očekuje se da će pored poboljšanja efikasnosti doći i do značajne uštede vremena i resursa, ljudskih i novčanih.

30. PORESKI TRETMAN REFORME PAUŠALACA: Ko će snositi troškove reformi
Koliki će biti troškovi promena u oporezivanju preduzetničkih agencija u slučaju kada se utvrdi da paušalac faktički radi za kompaniju nalogodavca“ Zavisno od visine naknade, uprkos poreskim oslobođenjima koje je država uvela prošle i koja će važiti do kraja 2022. godine, troškove će snositi ili paušalac ili kompanija. Ovde su analizirani mogući troškovi za prelazni period tokom kog postoje poreska oslobođenja, kao i za period nakon prestanka važenja poreskih oslobođenja.

34. DOKLE SE STIGLO SA RAZVOJEM KRIPTOVALUTA CENTRALNIH BANAKA: Kreni-stani
Bahami su prva zemlja u svetu čija centralna banka je odobrila korišćenje digitalne nacionalne valute svim svojim građanima. Kina najavljuje da će digitalni juan postati operativan u potpunosti naredne godine, dok tokenizacija američkog dolara neće skoro, kao ni evropskog evra. Vrlo skeptični prema izdavanju nacionalne digitalne valute su regulatori u Švajcarskoj, Estoniji i Japanu, pa čak i u „bezgotovinskoj“ Švedskoj.

36. KAKVA ĆE BITI SUDBINA NAJSTARIJE BANKE NA SVETU: Mučan razvod
Italiji ističe rok za izlazak države iz većinskog vlasništva u banci Monte Paski di Sijena. Traganje za kupcem koji bi okončao vezu između Monte Paski banke i žitelja Toskane, koji su se više od pet vekova oslanjali na ovu najstariju banku u svetu, a potom i na njenu fondaciju, pretvorilo se u mučan razvod.

Temat

39. DOMAĆI ULAGAČI NA STRANIM BERZAMA: Iznenadni posetioci Volstrita
Pandemija je nenadano proizvela rekordan broj pojedinačnih ulagača na berzama širom sveta. Kada je reč o ovdašnjim investitorima koji posluju „preko grane“, oni se generalno mogu podeliti u dve grupe. Jedni, koji imaju izrazitu sklonost ka riziku i berzu pre svega vide kao mesto gde bi mogli da se obogate, ali ne poseduju mnogo finansijskog i ekonomskog znanja. Drugu klasu investitora predstavljaju racionalni igrači od kojih mnogi imaju bogato berzansko iskustvo, ali je njih mnogo manje.

42. KAKO SE KREĆU ULAGANJA U METALE: Promene koje donose nove industrije
Domaći ulagači koji investiraju na robnim berzama u metale, očekivano su najzainteresovaniji za zlato. Ali imajući u vidu već postojeće zanimanje za kompanije koje posluju u oblastima vezanim za proizvodnju električnih automobila, smenu generacija među ovdašnjim investitorima i zaokret svetske ekonomije ka čistim izvorima energije, može se očekivati rast interesovanja za metale koji će imati važnu ulogu u novim, rastućim industrijama. Shodno aktuelnim trendovima, prognozira se da će u narednim godinama rasti potražnja, pa time i ulaganja u litijum, kobalt, bakar i nikl.

44. TRGOVANJE BERZANSKIM DOBRIMA PREKO ELEKTRONSKIH PLATFORMI: Ne veruj Danajcima kad darove nose
Zaradite za minut više nego drugi za ceo dan, brza zarada bez rizika i još mnoštvo sličnih reklama preplavile su internet, nudeći mogućnost pojedincima da uloženi novac uvećaju bez „po muke“ preko digitalnih platformi za vanberzansko trgovanje. Ovakve platforme su postale jako popularne jer su jednostavne za korišćenje i jeftinije, budući da preko njih možete trgovati i sami, bez posredstva brokera. Upravo zato nose veliki rizik za male i neiskusne ulagače da na različite načine budu prevareni, upozoravaju sagovornici B&F-a.

46. ULAGANJA IMOVINE DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH I INVESTICIONIH FONDOVA U DOBA KORONE: Državne hartije i dalje najsigurnije
Strategija „sigurica“ koje se drže penzijski i investicioni fondovi, odnosno ulaganje najvećeg dela imovine u državne hartije od vrednosti, sačuvala ih je od potresa i lišila glavobolje njihove članove i u vremenima kada veliki broj ljudi ostaje bez posla, mnoge industrije knjiže gubitke i kompanijama pada vrednost akcija na berzi.

50. ŠTEDNJA U USLOVIMA PANDEMIJE: Neizvesnost uvećava depozite
U uslovima pandemije štednja ne poznaje granice, pa je kao i u Evropi, u Srbiji štednja probila rekorde. Dinarska štednja u ovdašnjim bankama je dostigla 96 milijardi dinara, a devizna 11,7 milijardi evra. Ipak, struktura depozita pokazuje da se sredstva uglavnom oročavaju na kraći rok.

52.PANDEMIJA I INVESTICIJE U KRIPTOVALUTE: Fatalna privlačnost
Pre 11 godina, u prvoj zabeleženoj kupovini uz pomoć kriptovaluta, dve pice vredne oko 40 dolara plaćene su 10.000 bitkoina. Danas se vrednost bitkoina kreće oko 50.000 dolara, a u prethodnoj deceniji prošao je kroz tri „talasa“ rasta, od kojih je poslednji tekao uporedo sa izbijanjem pandemije. Rekordni rast na tržištu kriptovaluta nije protekao neprimećeno ni u Srbiji, gde je poraslo interesovanje za kupoprodaju virtuelnih valuta, usvojen novi Zakon o digitalnoj imovini, ali i porastao broj prevarenih, koji su ostali bez digitalnog ali i običnog, starog, dobrog novca.

54. INVESTICIJE U GRĐEVINSKO ZEMLJIŠTE: Nekada su se njive kupovale za tepsiju ribe, a sada vrede bogatstvo
Pandemija je pokazala da je u Srbiji ulaganje u poljoprivredno zemljište čak isplativije nego investiranje u druge nepokretnosti, osim delova velikih gradova gde je cena građevinskog zemljišta i stanova takođe drastično povećana. Zajedničko i poljoprivrednom i građevinskom zemljištu je da cene neprekidno rastu.

56. ZARAZNA KUPOVINA KUĆA I STANOVA: Seoba Srba u vikendice
Ukupna vrednost tržišta nekretnina u 2020. godini iznosila je 4,2 milijarde evra, što je za 100 miliona evra više u odnosu na 2019. godinu, a prosečna cena kvadrata je porasla za 1,8% na godišnjem nivou. Relikt socijalizma do vremena korone, vikendice, u Kovid eri su postale najveće zvezde na tržištu nekretnina. Sa poskupljenjem građevinskog materijala zbog problema u transportu širom sveta, ove godine dodatno raste i cena kvadrata u novogradnji, posebno na elitnim lokacijama. Investitori tvrde da finansijska elita, željna prestiža, diže cene nekretnina mnogo više nego građevinski materijal.

Intervju

58. NEMANJA NENADIĆ, PROGRAMSKI DIREKTOR NVO TRANSPARENTNOST SRBIJA: Najteže se utvrđuje korupcija „dođeš mi, dođem ti“
Od brojnih vidova korupcije, možda se najteže utvrđuje „razmena usluga“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, koji ove godine u svoju „radnu knjižicu“ beleži dvadesetu godinu staža u borbi protiv korupcije. Od tada do danas, uvećalo se znanje i bitno promenio stav građana prema korupciji. Ona je smanjena, ali je moglo da se uradi mnogo više da je bilo političke volje, ističe Nenadić, sa kojim razgovaramo o uticaju potkupljivanja na privredu i rizicima od povećanja državne korupcije tokom pandemije.

Skener

62. KAKO ĆE SUBVENCIJE ZA KUPOVINU BICIKLA UTICATI NA TRŽIŠTE: Dva točka su bolja od četiri
Ukupno 800 Novosađana ovog proleća će se opremiti novim biciklom, zahvaljujući upornosti „Novosadske biciklističke inicijative“ da se iz gradskog budžeta subvencioniše kupovina bicikala. Trgovci i serviseri bicikala u Novom Sadu kažu da je pandemija i pre ove odluke povećala interesovanje za bicikle i ne očekuju da će dodela subvencija značajnije povećati zaradu. Veći rast ovog tržišta omogućio bi razvoj domaće proizvodnje bicikala, ali nekadašnje fabrike su propale, a nove se ne podstiču jer država računa da je „motanje kablova“ za strane automobilske kompanije – isplativije.

64. RENESANSA SIRA NA TRŽIŠTU: Glad za manjim zalogajima
Proizvodnja sira u svetu je za deset godina porasla za četvrtinu, a renesansu na tržištu doživljavaju zanatski izrađeni sirevi, sa ukusom lokalnog podneblja. Nove generacije potrošača, za koje je sir „portabl“ obrok sa visokom proteinskom i nutritivnom vrednošću, predstavljaju glavno poprište bitke za najveće proizvođače sira. Proizvodnja zanatskih sireva raste i u Srbiji, ali još uvek nemamo nijednu registrovanu siraru, specijalizovanu za pravljenje sireva sa geografskim poreklom.

66. APSURD AMERIČKOG TRŽIŠTA KOVID BRISEVA: Cela Amerika zavisi od dva rođaka koja se mrze
Preduzeće „Puritan Medical Products“, specijalizovano za proizvodnju različitih vrsta briseva, pretvorilo je američki san u parodiju. Pandemija je donela životnu priliku ovoj maloj porodičnoj firmi iz Mejna, koja sada dominira američkim tržištem u industriji vrednoj više milijardi dolara. Ali čak ni infuzija američke vlade od 250 miliona dolara, kada je „Puritan“ zbog pandemije unapređen u „kompaniju od nacionalnog značaja“, nije mnogo ublažila epsku porodičnu svađu dvojice suvlasnika.

Nove tehnologije

68. NESTAŠICA ČIPOVA: Od svitanja do sumraka
Nagle promene u navikama potrošača usled pandemije, „umućene“ sa američko-kineskim trgovinskim ratom, besomučnim „rudarenjem“ kriptovaluta i klimatskim nedaćama, obezglavile su tržište čipova. Nestašica poluprovodnika koja odlaže proizvodnju u mnoštvu industrija, stigla je dotle da čipovi sada nedostaju i onima koji ih proizvode. I u ovom slučaju se pokazalo do koje mere Zapad zavisi od Azije, ali i da firme u IT industriji nemaju kapacitete da na svojim plećima iznesu ceo svet, kada zaista do toga i dođe.

Nauka

70. UTICAJ POVERENJA NA PRIVREDNI RAZVOJ: Kuglana istorije
Nije privredni razvoj taj koji uvećava društveni kapital, već sasvim suprotno – međusobno poverenje i povezivanje građana su osnova za ekonomski napredak. Ali društveni kapital se jako dugo gradi i stoga veoma sporo menja. Koliko će obični građani biti tvorci sopstvene istorije zavisi i od spoljnih okolnosti, što ilustruje i vekovni ekonomski jaz koji postoji između severa i juga Italije. On je toliki, da se stiče utisak kako unutar jedne postoje praktično dve potpuno različite države, tvrdi američki naučnik Piter Turčin.

Koktel

72. TRŽIŠTE SLIKA U SRBIJI: Cenkanje u umetnosti
Državne nadležne institucije su potpuno „van igre“ na domaćem tržištu slika, pa ono zavisi od bogatih pojedinaca. Osim novca, u igri su često i „menjaža i trampa“, odnosno daje se nekoliko dela manje poznatih umetnika za jednu sliku poznatog umetnika. Galeristi najčešće kažu da se sve to radi u „sivoj zoni“, kao i da kupovina umetničkih slika danas predstavlja privilegiju malobrojnih.

NOVI ŽIVOT STARIH VODENICA: Točak se vrti, vreme usporava
Iskustva današnjih vodeničara pokazuju da vodenice moraju da se prilagode modernim vremenima, ali da je to i dalje jedan drugi svet. U tom svetu vreme teče prirodnije, nema prečica, mnogo se radi, zaradi se za pristojan život, ali vodeničar se ne postaje da bi se zgrnulo bogatstvo. Iako i dalje nema mnogo mladih zainteresovanih za ovaj posao, oni koji se njime bave misle da vredi. Uostalom, u kom gradskom poslu danas možete da doživite da vam se za vaš trud zahvale – u stihovima.

Komunikacije

76. OPSEDNUTOST LOŠIM VESTIMA: Brigo tuđa, pređi na mene
Opsesivno traganje za lošim vestima na internetu je postalo toliko rasprostranjeno da je Oksfordski rečnik uvrstio njegov naziv na engleskom jeziku – doomscrolling – na svoju listu reči koje su obeležile 2020. godinu. Imajući u vidu posledice ovakvog ponašanja, ove godine biće nam potrebna reč koja opisuje nadljudske napore za očuvanje psihičkog zdravlja.

Reprint

78. KAKO FAVORIZOVANJE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA DOPRINOSI ZAROBLJAVANJU DRŽAVE: Srušena pravna država, radnici u pelenama i gradovi u smogu
Strana ulaganja se favorizuju kao jedini model za uspešan ekonomski razvoj Srbije. Zbog načina na koji se ugovaraju i sprovode, strane investicije predstavljaju jedan od ključnih mehanizama za zarobljavanje države, navodi Luka Šterić, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) u analizi „Ovde su nekad bile zmije, pacovi i narkomani – kako narativi o stranim direktnim investicijama doprinose zarobljavanju države“.

Vremeplov

80. EKONOMIJA I VEŠTIČARENJE: Progoni „kontraverznih biznismena“
Osobe koje su progonili kao „ekonomske“ veštice i vešce u predindustrijskoj Evropi, a koje su se najgore kotirale u očima naroda, vlasti i crkve, bili su tajkuni u povoju, bogataši u zaletu tokom ranog kapitalizma. Nemačka je prednjačila u pogubljenjima ljudi koji su se bogatili preko noći, pod optužbom da su zbog nemorala i pohlepe najgori i najmoćniji sotonini sledbenici.

Чланак Biznis & finansije 184: Gde se ulaže višak novca u pandemiji – Sigurice i kobne prečice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, juče je održana inauguracija Džoa Bajdena, koji je u Beloj kući nasledio Donalda Trampa.

Evropski indeks vodećih akcija STOXX 600 porastao je jutros za 0,7 odsto, od čega su najviše koristi imale akcije banaka i automobilskih kompanija.

Bajden mnogima deluje kao kooperativniji od svog prethodnika, a u prilog tome govori i podatak da je najavio povratak Pariskom sporazumu, koji je Tramp napustio jer je smatrao da Amerika ne treba da ispašta zbog drugih zagađivača.

Čak ni evropski zvaničnici nisu krili optimizam zbog izbora novog predsednika SAD. Predsednica evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je na Tviteru: „Sjedinjene Američke Države su se vratile. Evropa je spremna za njih“. Nadu u bolju saradnju sa američkim saveznikom izrazio je i premijer Velike Britanije Boris Džonson. Vreme će pokazati koliko je njihov i optimizam berzi bio opravdan.

Foto: BarBus, Pixabay

Чланак Evropske berze pozitivno reagovale posle inauguracije Bajdena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Berzanska kretanja tokom 2020. gotovo su u celosti bila diktirana pojavom i eksplozijom pandemije Kovid-19 virusa, bacivši u potpuno drugi plan neke teme uz koje smo završili 2019. godinu, poput američko-kineskih trgovinskih odnosa, očekivanih zarada za 2020. godinu, izbora u SAD…

Zaključavanje i blokada vodećih svetskih ekonomija, izazvala je pravu paniku tokom marta meseca, uzrokujući kratkoročni kolaps tržišta, koji je međutim, kako se kasnije ispostavilo, pružio izvanrednu priliku za relativno brze zarade, naročito u tehnološkom sektoru. Nakon stabilizacije koju smo iskusili do aprila meseca, došlo je ne samo do postepenog oporavka tržišta i povratka indeksa na ranije nivoe, već i do dalje ekspanzije i obaranja rekordnih vrednosti.

Performanse evropskih tržišta bile su daleko slabije nego u SAD

Podršku za to dalo je nekoliko faktora: očekivana pojava vakcine; intervencije država kroz najveće fiskalne pakete pomoći ikada; monetarni stimulansi i obaranje kamatnih stopa na nulti nivo koje su perduzeli FED i ECB.

Kombinacija ova tri faktora je zajedno doprinela uverenju da će se celokupna kriza prevazići već tokom 2021. godine, a ekonomije potpuno vratiti na stanje pre korona krize, pa je to održavalo dobar sentiment.

Uočljiva je bila preorijentacija sredstava i ulaganja u sektore koji poslovanje baziraju pre svega na online platformama ili imaju nekih dodira sa tim, ili pak na one delove ekonomije za koje se pretpostavljalo da dugoročno ne mogu biti pod uticajem aktuelne krize, poput elektronske trgovine, biotehnologija, EV, AI, „cloud“ softvera i opercija, alternativnih energija…

U toku 2020. godine S&P500 je dobio 16,1%, Nasdaq čak 42% a Dow 6,8%. Evropska tržišta bila su pod uticajem identičnih faktora kao i američko, ali su tamošnje performanse vodećih indeksa bile daleko slabije. To je verovatno bila posledica mnogo veće panike, međuzavisnosti ekonomija, jačih mera zatvaranja i nerešenih pitanja oko Bregzita, pa je tako DAX dobio 3,7%, CAC izgubio 8,1% a FTSE izgubio 15%. Najveći dobitnik među evropskim indeksima je bio danski OMX uz skok od 35%.

Ključni faktori koji će uticati na berzansko tržište ove godine

Imajući u vidu prethodna događanja, očekivano se nameće pitanje: da li će se nakon prethodne godine nastaviti rast tržišta i ima li prostora za dalji optimizam? Najveći broj investicionih menadžera, analitičara i profesionalnih ulagača još uvek veruje da ima razloga za optimizam u 2021. godini, te da će se rastuće tržište održati uprkos vrlo verovatnim kratkoročnim korekcijama. Na kretanja u 2021. godini najviše će uticati nekoliko faktora.

Pre svega, to je povratak ekonomija u SAD i EU na normalno stanje – uz pretpostavku da će vakcinacija biti uspešno sprovedena, možemo istovremeno pretpostaviti da će se ljudi vratiti svakodnevnim navikama. To znači da će rad, poslovanje, putovanja povratiti obim i tempo pretkriznog nivoa. Najviše koristi od toga će imati kompanije koje se bave turizmom, putovanjima, transportne kompanije, hoteli, restorani…

Drugi važan faktor je oporavak korporativnih zarada. Posle dramatičnog pada iz 2020. godine, opšte je očekivanje da će se zarade kompanija oporaviti tokom 2021. i u odnosu na 2020. imati prosečan rast od oko 30%. Ovo će posebno pogodovati manjim korporacijama i cikličnim sektorima, poput građevine, auto-delova, energetike, pre svega naftnih kompanija.

Treće, FED će nastaviti da održava politiku niskih kamatnih stopa. Bez obzira na očekivano poboljšanje celokupnog ekonomskog stanja, opšte je uverenje da će FED ostaviti referentnu stopu na nuli još barem naredne dve godine – na dugoročnom planu, što će pogodovati korporativnim zaradama i delom opravdavati visoke valuacije. Nije isključeno da će doći do povećanja potrošačkih cena, što bi uticalo na skok dugoročnih kamatnih stopa, ali za sada to ostaje u domenu manjeg rizika.

Četvrti faktor se odnosi na ponovno usredsređivanje na globalne teme koje su dominirale pre korona krize, koje mogu izazvati volatilnost tržišta. Oporavak globalne ekonomije i povratak u stanje normale ponovo će otvoriti neka pitanja koja su bila zamrznuta tokom 2020. U prvom redu, to će biti dalji ekonomski odnosi između SAD i Kine, iako se ne očekuje povratak na poteze i retoriku iz 2018. i 2019. godine.

Glavni rizici i performanse sektora

Kada je reč o berzanskim kretanjima, za njih će biti najrizičnija dva faktora.

Prvi je rizik da se vakcinacija u prvoj polovini godine ne sporovodi odgovarajućim tempom. Ovo bi moglo izazvati veće oscilacije na berzama, implicirajući da pandemija nije stavljena pod kontrolu.

Drugi rizičan faktor je porast inflacije usled upumpavanja velikih sredstava i pojačane državne potrošnje. Naime, iznenadni i održivi porast inflacije tradicionalno nije povoljan po tržište akcija.

Gledajući performanse sektora, vrlo je jasno da je tehnološki sektor doživeo najveću ekspanziju uz prilično uvećane valuacije, pa je rizik korekcije verovatno najveći baš kod ovih kompanija, mada to ne znači da se u dugoročnom smislu neće nastaviti rast. U stopu ga prati sektor takozvanih cikličnih dobara, verovatno zato što je tržište već zaračunalo oporavak na ovim akcijama, dok je segment energije uz korekciju od 36% bio najgore performiran (gro akcija čine naftne kompanije uz sada pristojne dividende).

Kretanja na Beogradskoj berzi

Domaći BELEX doživeo je tokom ove godine pomalo sličan razvoj događaja kao i posle finansijske krize iz 2009. Naime, indeks se za razliku do nekih globalnih indeksa još nije oporavio od martovskog pada. Izgledi za poslovanje domaćih kompanija svakako su pogoršani, uz perspektivu oporavka koja će verovatno biti diktirana popravljanjem stanja na globalnom nivou.

Do sredine ove godine očekujemo izveštaje koji će dati konačnu sliku finansijske šetete koju su pretrpele domaće listirane kompanije.

Indeks BELEX15 je na godišnjem nivou izgubio 6,6% a BELELXline 9,1%.

Imajući u vidu da nema izgleda da dođe do listiranja novih kompanija, teško da se mogu nametnuti neki drugi igrači osim najlikvidnijih kompanija kao što su NIS, Komercijalna banka, Metalac, Tehnogas i Alfa-plam. Ove kompanije će ujedno imati i najviše šansi da povrate poslovanje na ranije nivoe, od kojih je NIS direktno zavisan od globalnog faktora – cene nafte.

Izvor: Ilirika Investments

Foto: ArtTower, Pixabay

Чланак Šta će najviše uticati na berzanska kretanja ove godine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kineske kompanije prikupile su 11,7 milijardi dolara putem 30 inicijalnih javnih ponuda (IPO) u Sjedinjenim Državama ove godine, navodi se u izveštaju kompanije Renesans Kepital od 17. decembra.

Međutim, već 18. decembra predsednik Tramp potpisuje zakon koji kineskim kompanijama otežava listiranje na američkim berzama. Zli jezici bi rekli da je u pitanju proračunata odnosno dobro tempirana akcija, međutim pomenuti zakon je bio u proceduri još od maja, dakle ne predstavlja iznenađenje.

Prema slovu ovog zakona, strane kompanije, ukoliko žele da budu listirane u SAD, moraju da prilagode svoje poslovanje američkim revizorskim standardima i da se toga pridržavaju bar tri godine uzastopno.

Iako zakon pod imenom “Držanje stranih kompanija odgovornim” važi za sve inostrane kompanije analitičari ipak naglašavaju da će najveću štetu naneti 217 kineskih preduzeća čijim akcijama se trenutno trguje na američkom finansijskom tržištu. Dobrom broju njih je odmah posle ove vesti već pala cena akcija.

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Da li će kineske kompanije uspeti da zadrže svoju popularnost na američkim berzama? се појављује прво на Biznis i Finansije.