Home TekstoviB&F Plus Pandemija i investicije u kriptovalute: Fatalna privlačnost

Pandemija i investicije u kriptovalute: Fatalna privlačnost

by bifadmin

Pre 11 godina, u prvoj zabeleženoj kupovini uz pomoć kriptovaluta, dve pice vredne oko 40 dolara plaćene su 10.000 bitkoina. Danas se vrednost bitkoina kreće oko 50.000 dolara, a u prethodnoj deceniji prošao je kroz tri „talasa“ rasta, od kojih je poslednji tekao uporedo sa izbijanjem pandemije. Rekordni rast na tržištu kriptovaluta nije protekao neprimećeno ni u Srbiji, gde je poraslo interesovanje za kupoprodaju virtuelnih valuta, usvojen novi Zakon o digitalnoj imovini, ali i porastao broj prevarenih, koji su ostali bez digitalnog ali i običnog, starog, dobrog – novca.

U martu 2020. godine, na početku prvog talasa pandemije, jedan bitkoin vredeo je 6.483 dolara. Na dan 25. marta ove godine, vredeo je nešto više od 51 hiljade dolara, što znači da je njegova vrednost za 12 meseci porasla čak osam puta. Pri tome, bitkoin je samo jedna od 4.445 kriptovaluta prikazanih na portalu CoinMarketCap, jednom od najpouzdanijih vodiča kroz taj zanimljiv, dinamičan ali i opasan svet.

Problem sa tim svetom, a pogotovo ukoliko pokušamo da posmatramo samo „srpski“ segment, je što je teško dati bilo kakve pouzdane procene o njegovoj veličini. Domaća menjačnica kriptovaluta ECD, koja ove godine obeležava devet godina poslovanja, u tom periodu beleži „više od 25.000 korisnika usluga i više od 115.000 uspešno realizovanih transakcija“, kako piše na njihovom sajtu.

Koosnivač i direktor ECD Aleksandar Matanović za B&F potvrđuje da je tokom pandemije došlo do rasta interesovanja za kupoprodaju kriptovaluta. Razloge pre svega vidi u tome da je protekla godina korone pokazala da su tradicionalno „sigurne“ investicije sve samo ne sigurne, a pogotovo u prvim danima, kada je, kako podseća, panika bila najveća.

„Posle toga, bilo je teže nego ranije odbaciti investiranje u kriptovalute kao ‘preterano rizično’”, naglašava. Kao drugi razlog navodi masovno doštampavanje novca bez pokrića i dodatno zaduživanje država tokom pandemije, što, kako veruje, otvara pitanje zdravlja i stabilnosti finansijskih sistema. „Normalno je da se neki investitori ne osećaju baš lagodno u takvoj situaciji, i da traže bolje alternative od toga da svoj kapital drže u novcu”, ocenjuje Matanović.

Nije kripto za svakoga

Tokom pripreme ovog teksta, bitkoin je dostigao najvišu istorijsku vrednost 14. marta, od 60.743 dolara, da bi desetak dana kasnije „pao“ na oko 51 hiljadu dolara. To je i dalje neverovatan rast gledano na dugačak rok ali, posmatrano kratkoročno – to je strmoglavi pad.

Na njegovu volatilnost skreće pažnju preduzetnik i konsultant za kriptovalute Nikola Korbar, koji se slaže sa našom opaskom da u tolikim skokovima vrednosti upravo i leži neodoljiva privlačnost bitkoina i drugih kriptovaluta, kojoj ne odolevaju iskusni, ali ni investitori amateri.

„Investicije u kriptovalute ne bih preporučio onima koji nisu makar donekle tehnički potkovani, kao ni onima koji nisu odgovorni kada je reč o čuvanju podataka, jednostavno zato što u takvoj trgovini nema opcije ‘zaboravio sam lozinku’ kao na društvenim mrežama. Ko je izgubio ili zaboravio šifru ‘digitalnog novčanika’ gubi sve”, upozorava Korbar.

Za B&F kaže da, kako raste popularnost kriptovaluta, raste i broj prevarenih. „Mnogi ljudi ulaze u kupoprodaju kriptovaluta bez ikakvog razmišljanja, preko neproverenih sajtova, menjačnica i berzi, koje obećavaju nerealne zarade ili kamate”, priča Korbar. Navodi primer osobe koja mu se obratila za savet, a koja je uložila 30.000 evra ušteđevine i ostala bez ičega, a još dobija poruke od prevaranata da mu „nalog“ vredi 300.000 evra ali da će dobiti pristup ako uplati polisu osiguranja od 6.000 evra.

Ako zvuči kao kombinacija piramidalne šeme i Nigerijskog princa, to je zato što i jeste tako. „Na takve stvari ne padaju klinci srednjoškolci, oni itekako umeju da ‘pročitaju’ o čemu se radi, već su žrtve najčešće ljudi od 40, 50 godina, a fascinantno je da bi trebalo da se sećaju Dafine i Jezde, ali i dalje padaju na takve stvari”, naglašava Korbar.

Skreće pažnju na to da je tržište kriptovaluta plitko u poređenju sa klasičnim berzama, i zato vrlo osetljivo na manipulacije u vidu upliva velike količine novca, kao što je investicija Tesle Ilona Maska od 1,5 milijardi dolara u bitkoin. “Ovakav potez teško da bi mogao da destabilizuje berze, ali je izazvalo ogroman skok vrednosti bitkoina i drugih kriptovaluta”, upozorava Korbar.

Pre Tesline transakcije, inače, vrednost bitkoina kretala se oko 34.600 dolara u januaru ove godine, da bi je Maskova objava o kupovini u februaru poslala pravo na 44.200 dolara. Naš sagovornik zato procenjuje da bi eventualna Maskova odluka da povuče svoj novac zajedno sa zaradom izazvala ogroman pad vrednosti svih kriptovaluta i pokrenula naknadni panični talas prodaje, što bi dodatno spustilo cenu.

S druge strane, treba imati u vidu da je vrednost bitkoina rasla za po tri, pet ili 10 hiljada dolara mesečno od prošlog septembra, što se pripisuje upravo efektu pandemije i oceni brojnih investitora da je „beg u kripto“ bolji nego bilo gde drugde.

I „rudari“ su investitori

Još nešto treba znati o domaćem delu kripto sveta. Prema proceni Arvina Kamberija iz DiploFondacije, potpredsednika Bitkoin Asocijacije Srbije, u našoj zemlji je proizvodnja ili „rudarenje“ kriptovaluta primarni način na koji ljudi na njima zarađuju, dok je, kako kaže, za sada manje onih koji ih kupuju kao investiciju.

„Možda će početak primene novog Zakona o digitalnoj imovini ohrabriti i institucionalne investitore i veće kompanije da ulažu u kriptovalute, ali za sada je kod nas sve na ‘ličnom nivou’ – ili se kriptovalute kupuju i prodaju direktno, ili se u njih investira posredno, nabavkom opreme i ulaskom u posao ‘rudarenja’”, objašnjava Kamberi.

Isplativost „rudarenja“ zavisi od nekoliko preduslova: cene struje i hardvera (grafičkih kartica) kao i stanja na tržištu kriptovaluta. „Ako uzmemo u obzir da je u Srbiji cena struje niska i da je tržište kriptovaluta trenutno u usponu (što se sutra može promeniti!), investicija od oko pet hiljada evra u opremu za rudarenje isplatila bi se za manje od godinu dana“ procenjuje Kamberi. Ipak, kako bi istakao koliko sve zavisi od trenutka u kome se „ulazi“ u taj posao, napominje da je prošle godine trebalo da prođe godinu i po dana kako bi se inicijalna investicija u opremu za rudarenje isplatila.

Naglašava, takođe, da je danas „rudarenje“ bitkoina praktično nemoguće na nivou nižem od „industrijskog“, i obavlja se specijalizovanim hardverom te da se domaći „rudari“ uglavnom bave proizvodnjom itirijuma (Ethereum), rejvenkoina (Ravencoin) ili već neke od ostalih kriptovaluta koje se mogu rudariti. U novom zakonu, Srbija nije ponudila povlastice za velike industrijske rudare bitkoina, što je, kako ocenjuje, dobro rešenje, jer je rudarenje proces koji zahteva puno električne energije.

„Najvažnije je da je usvojen Zakon o digitalnoj imovini. Sada imamo regulatorni okvir koji će ne samo obezbediti pravnu sigurnost onima koje je taj aspekt najviše brinuo u oblasti kriptovaluta, već će i zadržati ovde čitave timove i kompanije koje se bave razvojem rešenja u oblasti ’finteha’. Omogućava, takođe, i čuvanje kriptovaluta za druge korisnike, što će sigurno olakšati investiranje, ali i ohrabriti one koji su zabrinuti oko toga da li mogu da izgube svoja sredstva nepažljivim rukovanjem”, ocenjuje Kamberi. Podseća da se tako otvaraju i brojne mogućnosti za upotrebu i promet digitalne imovine na tradicionalnijim tržištima, a ne krije da ga posebno raduje mogućnost listinga na Beogradskoj berzi.

Milica Rilak

broj 184, april 2021. 

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar