Nikada se nije više ulagalo u energiju iz održivih izvora nego sada. U 2022. je na globalnom nivou u tehnologije kojima se dobija “zelena” energija investirano 1,3 biliona dolara. To znači da je u odnosu na predpandemijsku 2019. godinu visina ovih investicija povećana za 70 odsto.

Međutim, ne ulaže ceo svet ravnomerno u održivu proizvodnju energije. Od ukupne količine investicija gotovo polovinu čine kineske, dok 12 odsto ulažu SAD i Kanada, i isti toliki procenat Evropa.

Najmanja ulaganja beleže se u Centralnoj Americi, Africi i Južnoj Aziji, u kojima se očekuje brz rast populacije a samim tim i tražnje za energijom. Najgora situacija je, očekivano, na najsiromašnijem kontinentu – Africi – gde je u 2021. u projekte za proizvodnju energije iz održivih izvora uloženo svega 2,6 milijarde dolara.

To znači da će ubuduće, uprkos globalnom rastu investicija u čistiju energiju, i dalje veliki deo sveta, odnosno zemlje sa velikim brojem stanovnika, koristiti prljavu. Ako je uopšte i budu imali, jer trenutno veći deo populacije Subsaharske Afrike nema pristup električnoj energiji.

U trku se uključuju strani investitori

Ipak, postoji interesovanje zapadnih i kineskih kompanija za ulaganje u manje razvijene delove sveta. Primera radi, Kina investira velika sredstva u hidro i solarne projekte u Južnoj Americi, gde se situacija značajno popravila. Tako Ekvador sada dobija 92 odsto svoje struje iz hidroelektrana od kojih su mnoge građene pozajmicama od kineskih banaka. Najveća azijska ekonomija finansirala je i izgradnju velikih solarnih elektrana u Argentini, međutim prema poslednjim podacima ova zemlja najveću količinu energije proizvodi pomoću prirodnog gasa (65 odsto), hidroelektrana (18 odsto), nuklearki (osam odsto), vetra (sedam procenata) i samo jedan odsto pomoću sunca. Njeni potencijali jesu veliki ali su bolno neiskorišćeni. I u drugim državama koje spadaju u ovu skupinu je tako.

Zato su se i SAD uključile u ovu trku, što javnim investicijama, što privatnim. To ne čudi, jer kako piše Clean Technica, sa strane privatnih kompanija, ovo mogu biti lukrativni poslovi. Naime, određene zemlje u Severnoj i Subsaharskoj Africi, kao i Argentina i Peru, imaju veoma veliki kapacitet za proizvodnju energije iz vetra. Mnoge od njih su i veoma sunčane. A još uvek imaju nedovoljan broj projekata za razvoj infrastrukture za proizvodnju energije iz održivih izvora. Ni Južna Azija nije preterano privlačna investitorima, premda se jedna zemlja, Indija, u ovoj regiji veoma ističe i dobija sve više novca.

Šta koči investicije?

Generalno gledano većina zemalja iz navedenih regiona, i dalje muku muči sa političkom i ekonomskom nestabilnošću. Na primer, mnoge južnoameričke zemlje imaju velikih problema sa inflacijom i političkom stabilnošću. U Subsaharskoj Africi problem je korupcija koja urušava demokratiju, institucije i sigurnost investicija, a ni u drugim regionima “ne cveta cveće”.

Ipak, ne treba izgubiti iz vida da mnoge od ovih zemalja beleže brz rast populacije i da će jednog dana predstavljati ogromna tržišta, na kojima verovatno neće biti zadovoljena domaća tražnja. Zato bi investicije u ove zemlje mogle biti isplative, naravno ukoliko ne dođe do nekih novih kriza i geopolitičkih razmirica.

Izvor: Clean Technica, World Bank, IEA

Foto: Sander Weeteling, Unsplash

Чланак Proizvodnja “zelene” energije: Najmanje se ulaže u zemlje sa najvećim potencijalom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve je više primera koji pokazuju da slobodna ruka tržišta dobro funkcioniše u mirnim vremenima, ali kada nastupe krize ona malo toga može da dohvati, uključujući i profit. Upravo ovo se desilo sa EDF-om koji je prošle godine zabeležio rekordni gubitak pošto mu je nuklearna proizvodnja energije pala na najniži nivo u 34 godine, ponajviše zato što je dobar deo reaktora bio ugašen ili na održavanju.

Usled loših poslovnih rezultata, Vlada je krajem godine otpočela nacionalizaciju ovog proizvođača električne energije. Istini za volju, većinski udeo u toj kompaniji je imala država (84%), koja se potrudila da otkupi ostatak udela, od čega je 15% bilo u rukama privatnih akcionara, a jedan procenat u vlasništvu zaposlenih u ovom preduzeću.

Cilj pomenute nacionalizacije je bio da se obezbedi potpuna samostalnost države u donošenju odluka važnih za poslovanje EDF-a, pa i onih o investicijama. Naime, kompanija se našla u problemu jer nije dovoljno ulagala u održavanje nuklearnih reaktora, a kamoli u proširenje njihovih kapaciteta, ali i zbog malih ulaganja u proizvodnju struje iz obnovljivih izvora. Sada će taj posao na sebe preduzeti država, budući da joj je ova kompanija veoma bitna za održavanje energetske stabilnosti.

Očekuje se da će EDF sada izdvajati više novca za investicije, te da će osposobiti reaktore koji su bili na „stend baju“ i izgraditi neke nove, što bi trebalo da utiče i na pad cene struje u Francuskoj, koja je poskupela upravo zbog smanjenja proizvodnje.

Rekomunalizacija vodovoda

Nešto slično desilo se pre nekoliko godina u istoj ovoj zemlji sa dva gradska vodovodna preduzeća. Ona su privatizovana, a potom se pokazalo da novi vlasnici nisu dovoljno ulagali u održavanje njihove infrastrukture, ali ih to nije obeshrabrilo od podizanja cene vode.

Posle pogoršanja kvaliteta usluga ovog preduzeća, Grad Pariz je 2009. godine povratio vlasništvo i upravljačka prava u svom vodovodu, napravivši od njega novu kompaniju pod imenom Eau de Paris. Kada je ovo preduzeće otkupljeno od privatnika cena vode je smanjena za osam odsto, način upravljanja i ulaganja je dat na uvid javnosti, a u njegovo upravljanje su sada uključeni i građani i organizacije civilnog društva. Povećan je i broj javnih fontana u prestonici Francuske, olakšan pristup vodi beskućnicima i siromašnim domaćinstvima, a pokrenuti su i programi koji promovišu održiv pristup potrošnji vode.

Kako je sve ovo pošlo za rukom javnom preduzeću? Stručnjaci kažu da je glavni razlog taj što njegov osnovni motiv nije profit, već dobrobit građana. Kompanija iza koje stoji ta država poseže za dugoročnim rešenjima koja možda neće obezbediti odmah veliku zaradu, ali će zadovoljiti potrebe svojih klijenata, odnosno građana.

Ovo nije jedini takav slučaj. Privatizacija se pokazala kao loš izbor i za Grenobl, ali i za prestonicu Nemačke. Naime, ova dva grada su takođe rekomunalizovali svoje vodovode.

Foto: stevepb, Pixabay

Чланак Zašto je Francuska nacionalizovala najveće energetsko preduzeće? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuti eksperiment navodno je, mada to još nije zvanično potvrđeno, proizveo više energije nego što je očekivano, čime je oštetio deo opreme u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u Kaliforniji, gde je realizovan.

Da podsetimo, nuklearna fuzija je proces tokom kojeg se više atomskih jezgara spaja formirajući jedno teže jezgro. Kroz njihovo spajanje oslobađa se određena količina energije u zavisnosti od mase jezgara. Ovaj postupak zapravo oponaša način na koji sunce stvara energiju.

Nuklearne elektrane koje trenutno proizvode struju u svetu funkcionišu na potpuno drugačiji način, koristeći nuklearnu fisiju odnosno cepanje jezgara teških elemenata, kojim se dobija manja količina energije nego fuzijom. Pri tome proizvode i radioaktivni otpad kojeg ne bi bilo u slučaju fuzije kakva je realizovana u pomenutoj američkoj laboratoriji. Naime, za proizvodnju energije fuzijom bili bi potrebni vodonik i litijum.

Ipak, naučnici su oprezni kada je u pitanju davanje prognoza, jer čak i da se pokaže da je nuklearna fuzija izvodljiva, bezbedna i uvek ovako efikasna, biće potrebne decenije da bi nuklearne elektrane prešle na ovaj način proizvodnje energije.

Izvor: Kvarc

Foto: distelAPPArath, Pixabay

Чланак Naučnici nuklearnom fuzijom proizveli više energije nego što su očekivali се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ona naime predviđa da bi ovaj način proizvodnje energije uskoro mogao dostići tržišnu vrednost od bilion dolara na godišnjem nivou. Tome će sigurno doprineti odluka EU da do 2030. na svojim granicama instalira elektrolizere snage 40 gigavata i dodatne elektrolizere iste snage u obližnjim zemljama iz kojih bi uvozila struju. Njen cilj je da do kraja ove godine smanji svoju zavisnost od ruskog gasa za dve trećine i da duplira korišćenje zelene energije. To može učiniti upravo uz pomoć vodonika.

Ali zašto bi neko investirao u sektor koji je ove godine izgubio 70 odsto vrednosti akcija na berzi? Zato što sve više kompanija koje se bave vodonikom potpisuje veoma lukrativne ugovore, piše sajt OilPrice i navodi kao primer firmu Plug Power koja će u narednim godinama učestvovati u dekarbonizovanju Amazona. Ova i slične kompanije će učestovati ne samo na izradi i postavljanju infrastrukture za kreiranje električne energije pomoću vodonika, već će i na godišnjem nivou snabdevati svoje klijente ovim energentom, što znači da bi trebalo da imaju stabilno poslovanje.

Ipak, uprkos svim ovim ohrabrujućim najavama, “vodonična energetika” je daleko od komercijalizacije. Ona još uvek zahteva velika ulaganja a banke su veoma oprezne prilikom finansiranja te vrste zelene energije. Ipak, sa napretkom tehnologije smanjuju se i troškovi ovih tehnologija kao što se već desilo u slučaju proizvodnje solarne energije. Možda su upravo o tome razmišljali analitičari Goldman Sachs-a kada su pisali pomenuto predviđanje.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Proizvodnja energije iz vodonika počinje da privlači ozbiljne investicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora umesto prirodnog gasa, nova tehnologija ima potencijal da smanji emisiju ugljen-dioksida jednog od energetski najintenzivnijih proizvodnih procesa u hemijskoj industriji za najmanje 90% u poređenju sa tehnologijama koje se uglavnom koriste danas.

Peći za krekovanje parom igraju glavnu ulogu u proizvodnji osnovnih hemikalija i zahtevaju upotrebu značajne količine energije kako bi se hidrougljenici razbili na alkene i benzene. Ova reakcija se najčešće odvija u pećima pri temperaturi od 850 stepeni celzijusa. Danas se ove temperature postižu sagorevanjem fosilnih goriva kao što je gas. Ovaj projekat ima za cilj da smanji emisiju ugljen-dioksida napajanjem procesa električnom energijom.

Pilot fabrika će biti sastavni deo već postojećih postrojenja peći za krekovanje parom u okviru Verbunda kompanije BASF u Ludvigshafenu u Nemačkoj.

Ukoliko sve bude išlo po planu, ova fabrika će dokazati da je moguća kontinuirana proizvodnja alkena koristeći električnu energiju kao izvor toplote. Ona je projektovana tako da se paralelno mogu testirati dva koncepta zagrevanja: direktno zagrevanje sprovodi električnu struju direktno kroz proizvodne cevi unutar reaktora; indirektno zagrevanje koristi radioaktivnu toplotu elemenata za zagrevanje postavljenih oko cevi. Testiranjem ova dva koncepta omogućava se fleksibilan pristup različitim kupcima i prostornim uslovima.

Početak rada pilot fabrike planiran je za 2023. godinu.

Чланак U Nemačkoj se gradi fabrika za krekovanje parom koja će smanjiti zavisnost hemijske industrije od prirodnog gasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

U sektoru rudastva zadržan je, kako je navedeno, vrlo visok rast, u januaru međugodišnje 30,6% zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena i porast iznosi 230%.

– U januaru i februaru međugodišnji rast u sektoru rudarstva je 37,5%, a u tome eksploatacija rude metala povećana je za 271% – navodi se u analizi MAT-a.

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u februaru 2022. godine iznela je nešto više od 5 mlrd EUR, što je za 41% više nego u istom mesecu 2021. i to je apsolutno najveća vrednost razmene u jednom mesecu, ali je naglo povećan uvoz.

Izvoz je za dva meseca ove godine međugodišnje povećan za 28 odsto, a uvoz za 51,7%, pa je deficit u februaru bio 1,072 mlrd EUR.

Najbrže raste uvoz energije, koji j u februaru 2022. dostigao vrednost 92% iznad proseka prethodne godine, a slede trendovi uvoza intermedijarnih proizvoda sa 23%.

– U prva dva meseca ove godine vrednost uvoza je više nego dvostruko premašio rast vrednosti izvoza, a glavne komponente tog rasta su uvoz sirove nafte i gasa, koksa, naftnih derivata, hemijskih proizvoda i ektrične energije. U tim iznosima nije razdvojen uticaj povećanih cena i uticaj formiranja rezervi – navedeno je u MAT-u.

Deficit tekućeg računa u januaru 2022. godine iznosio je 141,7 mil EUR, a u istom mesecu prethodne godine zabeležen je suficit u iznosu od 249,8 mil EUR.

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u januaru 2022. godine iznosio je 125,9 mil EUR, što je za 110,2 mil EUR ili za 46,7% manje.

U januaru i februaru 2022. međugodišnja inflacija je bila 8,3 i 8,8% u Srbiji

U budžetu Srbije u februaru deficit je iznosio 44,7 milijardi dinara, što je za 38,9 milijardi viši deficit u poređenju sa februarom 2021. godine.

Prosečna bruto zarada u januaru 2022. godine iznosila je 97.877 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 70.920 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada i prosečna neto zarada za januar 2022. godine nominalno su veće za 12,4%, a realno za 3,9%.

U januaru i februaru 2022. međugodišnja inflacija je bila 8,3 i 8,8% u Srbiji, a 5,6 i 6,2% u EU. U poređenju sa Srbijom višu međugodišnju inflaciju imale su Belgija (8,5 odsto), Poljska (8,7), Češka (8,8), Estonija (11) i Litvanija (12,3) u januaru, a Belgija (9,5), Češka (10), Estonija (11,6) i Litvanija (14) u februaru.

U ovom trenutku, prema oceni stručnjaka te publikacije, nije moguće precizno prognozirati dinamiku privredne aktivnosti u predstojećem periodu jer će sankcije Rusiji, sa povratnim dejstvom i na EU, delovati na tokove snabdevanja sirovinama i proizvodnim komponentama, na mogućnosti izvoza, cene i mogućnosti nabavke energenata, cene hrane.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji pala zbog sektora snabdevanja električnom energijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno usvojena slovenačka “nacionalna strategija za izlazak iz uglja” predviđa između ostalog i “restrukturiranje” dve pokrajine u kojima još postoje aktivni ugljenokopi kao značajna ekonomska delatnost.

Strategijom je predviđeno da će najkasnije do 2033. godine ugalj prestati da se koristi za proizvodnju električne struje, a njeno usvajanje znači da spomenute regije mogu da koriste neometan pristup Fondu za pravednu energetsku transformaciju, u okviru kojeg će Slovenija dobiti skoro 250 miliona evra evropskih sredstava.

Iz Termoelektrane Šoštanj, koja koristi ugalj za proizvodnju električne energije, Slovenija osigurava trećinu proizvodnje struje, a ostale dve trećine najvećim delom osiguravaju hidrocentrale i nuklearka “Krško”.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

Чланак Slovenija do 2033. prekida proizvodnju struje iz uglja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre četiri godine nedeljnik Vreme objavio je tekst o poslovanju Termoelektrane Nikola Tesla koji kao da je danas pisan. Zoran Majdin u njemu pominje smanjenje investicija u održavanje opreme, ali i druge nepotrebne uštede koje su dovele do situacije u kojoj se nalazimo danas. Poseban deo teksta posvećuje neprofesionalnosti i nemaru rukovodstva: „Vremenom je uklanjanje jalovine svedeno na grebuckanje, redovni godišnji remonti preskakani su koliko se moglo, a sve snage su usmerene na proizvodnju uglja, jer gazda voli velike brojeve”.

Majdin je još tada u svom tekstu dobro pretpostavio u kom pravcu „razvoja“ je krenula domaća elektroprivreda. Prvi signal kakva će joj biti sudbina bilo je imenovanje obrenovačkog ugostitelja Milorada Grčića na mesto generalnog direktora kolubarskih rudnika, a dve godine kasnije i na poziciju v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije. Od tada do danas upravljanje ovim preduzećem više puta su kritikovali i novinari i sindikalci, ali tek sada je ono došlo u žižu interesovanja jer je i predsednik republike prozborio koju na ovu temu.

Neočekivani blatougalj koji se iznenada pojavljuje…

U nedelju popodne mnogi građani Srbije sedeli su u svojim mračnim domovima i pitali se kako je moguće da posle jednog snežnog dana, koji čak nije imao neke velike padavine, elektroprivreda doživi takav kolaps. Viđali smo i gore snegove ali smo imali struju, pisali su rezignirani građani na društvenim mrežama.

Ono što im je proletelo „ispod radara“ pak je činjenica da se to godinama spremalo. Rukovodstvo EPS-a je konstantno štedelo na onome na čemu se ne štedi, što je dovelo naš energetski sistem u veoma nepovoljan položaj.

Zvaničnici kažu da glavni uzrok EPS-ovih ovonedeljnih problema leži u dopremanju uglja. Stručnjaci su saglasni u jednom delu sa njima, ali dodaju da je to neko trebalo da uoči na vreme. Pojedini izvori iz ovog preduzeća tvrde da se već godinama ne poštuju tehnički propisi i standardi koji omogućavaju održivo rudarenje, ne u ekološkom smislu već u kontekstu pukog opstanka rudnika.

Da se podsetimo, termoelektrane naime u Srbiji lignit koji se iskopava na kolubarskim površinskim kopovima. „Taj lignit ne kopaju rudari koji silaze u okno, već se kopa velikim bagerima. Ti veliki bageri ne kopaju samo ugalj, već i zemlju i blato“, objašnjava Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom. On dodaje da postoji proces kako se ugalj kopa, čisti i doprema do termoelektrane, međutim izgleda da je ovde došlo do propusta i da se lignit pomešao sa blatom. Snimke lignita pomešanog sa blatom korisnici Tvitera su mogli videti još u nedelju na ovom linku.

Da li će ove zime biti restrikcija?

Anonimni izvor Danasa iz Elektroprivrede Srbije tvrdi da je situacija u EPS-u lošija nego što se u javnosti to može čuti. Sada je već izvesno da nemamo dovoljno ugla i mazuta za termoelektrane, tvrdi ova osoba.
Prema njenim rečima, rad pogona u TENT-u je trenutno ispod potrebnog tehničkog minimuma, odnosno donje granice rada bloka u bezbednom i pouzdanom sistemu rada. Sada su operativni samo blok A2 i blok B2. Takvo stanje može da dovede do dodatnih komplikacija, posebno u slučaju da i blok A2 prestane da radi, jer bi tada pokretanje blokova bilo veoma komplikovano.

„I kada je reč o bloku A2, postoje problemi sa dovoljnim količinama kvalitetnog uglja i mazuta. Zbog toga on radi sa svega 40 odsto svog kapaciteta. Osnovni razlog što se čine napori da on i dalje ostane u radu je taj što svojom aktivnošću, pa čak i u smanjenom obimu, taj blok u tehničkom smislu omogućava da se ostali blokovi vrate u pogon nakon što se reši problem sa ugljem i mazutom. U slučaju da i on prestane da radi taj proces bi mogao da se izvede samo pokretanjem parne lokomotive. Problem je u tome što ako do toga dođe treba da prođe određeno vreme da bi se blokovi vratili u pogon. Takođe, potrebni su dobri kadrovi za izvođenje te operacije. Na žalost situacija je takva da u ovom trenutku TENT nema ni mašinovođu ni ložača koji bi umeli da pokrenu parnu lokomotivu“, navodi sagovornik Danasa.

Ipak, o restrikcijama se još ne govori. Budući da nijedna vlast ne bi sebi dozvolila ovakav kolaps sistema pred izbore, postoje indicije da ćemo struju ubuduće uvoziti, pa koliko košta da košta, a račun će nam sigurno jednog dana biti ispostavljen. To je jedino sigurno u celoj ovoj priči.

Izvor: Vreme, Danas, BBC

Foto: Pixabay

Чланак Nestašice struje: Šta se zapravo desilo sa TENT-om? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene struje usijale su se u Evropskoj uniji, sa ukupnim povećanjem od rekordnih 60% tokom ove godine. Uporedo se rasplamsavaju i rasprave kakve će to imati posledice po privredu i građane iznurene pandemijom, a posebno po najsiromašnija domaćinstva. Ekonomisti predviđaju da će cene električne energije nastaviti da rastu i u naredne dve godine, što će podstaći inflaciju širom Evrope, nanoseći štetu potrošačima i ugrožavajući ekonomski oporavak od posledica korona virusa.

Energetski analitičari navode da postoji više razloga za povećanje cena struje na evropskom tržištu, uključujući ograničene zalihe prirodnog gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, veće troškove za dozvole za emitovanje ugljen-dioksida u okviru borbe EU protiv klimatskih promena, a u nekim slučajevima i manje snabdevanje iz vetroelektrana.
U Evropskoj komisiji tvrde da je skok cena električne energije pre svega posledica visokih cena gasa koje su se ove godine utrostručile u Evropi i strukturnih problema na evropskom energetskom tržištu, te da se samo jedna petina većih troškova za električnu energiju može pripisati rastu cena u trgovini ugljen-dioksidom.

Cena u trgovini emisijama ugljenika, naime, dostigla je rekordnu vrednost od blizu 60 američkih dolara po toni. Evropsko tržište emisija, zajedno s manjim, regionalnim tržištima emisija u Kaliforniji i Novom Zelandu, prošle godine je imalo obrt od preko 280 milijardi dolara, što je povećanje od 23% u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, prognoze koje iznosi OECD ukazuju da će cena morati da poraste na čak 147 dolara po toni, kako bi se ispunili ciljevi o nultim emisijama štetnih gasova u predviđenom roku.

Najskuplji izvor energije određuje celo tržište

Evropski Sistem trgovanja dozvolama za emisije ugljen-dioksidom (ETS) uspostavljen je u nameri da se nametnu veći troškovi za korišćenje zagađujućih izvora energije poput nafte, uglja i gasa i ohrabri proizvodnja niskougljenične energije dobijene od sunca i vetra, kao i hidro i nuklearne energije.

Međutim, sa pritiscima da se zatvaraju elektrane na ugalj, pa i nuklearne elektrane, energetski sistemi u zemljama EU su se našli u situaciji da moraju da kupuju dodatne količine prirodnog gasa na globalnom tržištu kada ima manje vetra i sunca.

Sa ovako pogoršanom strukturom veleprodajnih tržišta električne energije u Uniji, najskuplji izvor energije koji se koristi za podmirivanje ukupne potražnje određuje cenu za celo tržište. To znači da visoke cene gasa povećavaju zbirne troškove čak i ako se to gorivo koristi za samo mali deo ukupne proizvodnje energije.

Grozničave državne intervencije

Zbog ovakve situacije, Evropska komisija je primorana da odgovara na sve oštrije optužbe da će se najveći trošak u sprovođenju Zelenog dogovora prevaliti na leđa najugroženijih domaćinstava i da to može dovesti do društvenih nemira u ionako nezavidnoj ekonomskoj situaciji.

Protesti su već izbili u Španiji, pa je tamošnja levičarska vlada preduzela niz mera u pokušaju da smanji troškove električne energije u domaćinstvima, koji su preko 250% veći nego pre godinu dana, s rekordnim cenama od 172 evra po megavat-satu. Prema zvaničnim podacima, računi potrošača porasli su za 7,8% u avgustu, a na godišnjem nivou za skoro 35%. Od ukupno 27,5 miliona potrošača, oko 10,7 miliona je na regulisanoj tarifi koja je indeksirana uz veleprodajno tržište i obično je jeftinija od slobodnih tarifa, ali sada su i ta domaćinstva ugroženija nego ranije.

Vlada u Španiji je ocenila kao neprihvatljivo da elektroenergetske firme zarađuju na drastičnom skoku cene struje i najavila da će dobit stečenu po ovom osnovu preusmeriti potrošačima, dodavši da će se posebna naknada za struju smanjiti s 5,1% na 0,5%. Zvanični Madrid očekuje da će ograničavanjem zarada koje bi proizvođači električne energije ostvarili zahvaljujući povećanju cene struje, obezbediti sredstva od oko 2,6 milijardi evra u narednih šest meseci.

Vlasti u Španiji su već smanjile PDV na energiju s 21% na 10% za potrošače do 10 kilovata, ukoliko im mesečni račun za struju pređe 45 evra, a plan je da niža stopa poreza na dodatu vrednost ostane na snazi do januara naredne godine. Vlada je ograničila i rast regulisanih cena gasa u trećem tromesečju na 4,4%, u poređenju s prognoziranih 28%.

U tamošnjem ministarstvu energetike potvrdili su da će ovog meseca na aukciji biti prodato 3.300 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, kako bi se na duži rok ograničio rast cena. Gotovo petina kapaciteta trebalo bi da bude priključena na mrežu u roku od godinu dana. Vlada uporedo planira i da do kraja godine na aukciji proda dozvole za emisiju ugljenika u vrednosti od 900 miliona evra i taj prihod upotrebi za smanjenje računa za električnu energiju.

Procenjuje se da bi zahvaljujući navedenim merama, prosečni mesečni računi građana trebalo da se umanje za 22% do kraja godine, ali da će one istovremeno smanjiti državne prihode u ovoj godini za oko 1,4 milijarde evra.

Potezi španske vlade nisu usamljeni. Italija takođe planira da interveniše u formiranju cena energije, gde je energetski najugroženije oko 11% domaćinstava. U Grčkoj, 18% domaćinstva ne može da priušti tople domove, pa je vlada najavila podsticaje potrošačima i da će izdvojiti 150 miliona evra kako bi se do kraja godine smanjili računi za struju koje plaćaju domaćinstva.

Reagujući na veliki rast cene energije, francuska vlada razmatra mogućnost da poveća broj korisnika takozvanih energetskih vaučera u borbi protiv energetskog siromaštva. Energetske vaučere trenutno koristi blizu 5,5 miliona domaćinstava u Francuskoj, a pretpostavlja se da će jednokratni vaučer na 100 evra dobiti 5,8 miliona domaćinstava.

Gas prerano otpisan

U velikom problemu je i Poljska koja ne samo da se bori s visokim cenama gasa, već i sa visokim cenama po jedinici emisije ugljen-dioksida. Nacija koja najviše zavisi od uglja u bloku EU-27, moraće da poveća regulisane cene električne energije za potrošače nakon što su se troškovi emisije ugljen-dioksida ove godine gotovo udvostručili. Komunalne kompanije mogu zatražiti od regulatora da podigne cene za 40% naredne godine, što bi dodatno podstaklo inflaciju koja je već na istorijskom maksimumu u poslednje dve decenije.

Poljska je pod ogromnim pritiskom da poveća ulaganja kako bi ispunila klimatske ciljeve Evropske unije o nultim emisijama do 2050. godine. U tamošnjoj vladi iznose procene da će to državu koštati čak 415 milijardi dolara i stoga traže da se ovi troškovi jasno naznače u računima za struju, „kako bi građani znali koliko košta klimatska politika Unije“.

Na stav Evropske komisije da trenutna situacija ne sme da ugrozi Zeleni dogovor i energetsku tranziciju, te da bi umesto rasprava koliko ona košta bilo bolje da se izračuna koliki će biti trošak ako se ona ne sprovede, veoma oštro je reagovala i Slovačka. Tamošnja vlada je poručila da je u ovom trenutku veoma jasna računica da će zbog ovako drastičnih poremećaja na energetskom tržištu najveći ceh platiti najsiromašniji. Slično je reagovala i Bugarska, u kojoj je energetski ugroženo čak 30% domaćinstava.

Problemi nastali usled nestašice gasa, izazivaju zebnje od predstojeće zime i u drugim delovima sveta. Zalihe gasa u SAD su iscrpljene zbog niza vremenskih nepogoda, dok kupci u Aziji plaćaju rekordne iznose za njegovu isporuku. Stoga je sve više komentara da je ovo gorivo prerano otpisano, te da iako vetar i solarna energija svakako dobijaju na važnosti, sada se pokazalo da su tvrdnje kako će ovi izvori istisnuti prirodni gas u skorijoj budućnosti više retoričke nego stvarne.

Marina Vučetić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Usijanje cena električne energije u EU: Da li je zeleno uteralo struju u crveno? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjih nekoliko dana u brojnim medijima čitamo o nestašicama struje u Teksasu, nastalim usled veoma niskih temperatura i obilnih snežnih padavina. Gotovo četiri miliona ljudi nije imalo električnu energiju u trenucima kada im je bila najpotrebnija, da bi se bar malo ogrejali.

Kao jedan od glavnih uzročnika ove nesreće označena je struja iz obnovljivih izvora, konkretno – zaleđene turbine u vetroelektranama. I to nije prvi put da se ovakve stvari dešavaju. Tokom leta, kada je Kalifornija takođe imala nestašice struje, konzervativni političari i mediji okrivljavali su demokrate i njihovo insistiranje na energiji iz obnovljivih izvora.

Lažne fotografije i selektivne činjenice

Ono što se sada dešava u Teksasu je još i gore od situacije u Kaliforniji, jer je već više od 30 osoba zbog hladnoće izgubilo živote. Normalno je da, kada se ljudi osećaju ugroženo a samim tim i uplašeno, mnogi traže krivca za ono što ih je snašlo. Zato se priključuju masovnom deljenju fotografija na društvenim mrežama na kojima se nalaze zaleđene turbine koje ne ispunjavaju svoju svrhu. Ono što pak mnogi ne znaju da su te fotografije nastale u Švedskoj 2014. godine a ne u Teksasu ove. Skandinavija je inače značajno hladnija od Teksasa, i tamo se računa na to da će se turbine povremeno zalediti, pa su u pripravnosti ekipe koje se bave njihovim “odleđivanjem”. To je dakle, normalna pojava na severu Evrope.

No, nije ni to najveći problem u ovom slučaju. Pravi problem je, kako piše Iflscience, u tome što naftne kompanije podstiču i podržavaju svaku kritiku svoje “zelene” konkurencije, čak i kada ona nije sasvim istinita.

U Teksasu je zaista i bilo nestašica koje su uzrokovane zamrzavanjem turbina, ali ih je isto tako bilo mnogo više u sektoru proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva. Naime, istina je da je napajanje održivom energijom ukupne snage od četiri gigavata bilo onemogućeno, ali istovremeno ni 30 gigavata struje iz gasa i uglja nije stizalo do potrošača. Tako bar kažu podaci teksaškog Saveta za stabilno snabdevanje električnom energijom. Deo tih nestašica može se pripisati kvarovima na opremi i postrojenjima, ali veći problem je onaj koji je nastao prilikom distribucije. Naime, godinama nije ulagano u dotrajalu infrastrukturu i ona je, suočena sa neubičajeno lošim vremenskim uslovima, jednostavno prestala sa radom.

Izvor: Iflscience

Foto: fotoblend, Pixabay

Чланак Ko je kriv za nestašice struje u Teksasu? се појављује прво на Biznis i Finansije.