Periskop

8. TAJNI SUDOVI ZA OBEŠTEĆENJE ENERGETSKIH KOMPANIJA: Ko drugome jamu kopa…
Opskurni mehanizam arbitraže pod okriljem Energetske povelje, inicijalno kreiran da zaštiti interese i profit zapadnih naftnih kompanija u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, vratio se poput bumeranga. Sada prijeti da „olakša“ budžete bogatih država zapadne Evrope za stotine milijardi eura, kao kompenzaciju za odustajanje od fosilnih goriva. Među potpisnicima su i sve bivše jugoslovenske republike, osim Srbije, što se sada pokazuje kao prednost.

10. KRIZA U SAD ZBOG NEDOSTATKA VOZAČA ŠKOLSKIH AUTOBUSA: Prevoz do škole u autobusu za striptizete
Uporedo sa paralizom privrede zbog nestašice profesionalnih vozača, sada je na pomolu nova nacionalna kriza u SAD, izazvana nedostatkom vozača školskih autobusa. Savezne države, jedna za drugom preduzimaju do juče nezamislive mere, uključujući i angažovanje pripadnika nacionalne garde da prevoze decu, a neke škole su primorane da iznajmljuju i autobuse za zabavu, sa rekvizitima za striptiz. Mnogi radnici koji su obavljali ovaj posao pre pandemije a tokom zatvaranja škola su ostavljeni na cedilu, sada ne žele da se vrate na posao. Razlog je preveliki rizik za bednu platu.

12. KINEZ KOJI JE ULIČNI KRIMINAL PRETVORIO U MULTINACIONALKU: Taj čovek izgleda kao ugledni bankar
Ce Či Lop, vođa dve najveće narko mreže u istoriji, koji se trenutno u pritvoru u Amsterdamu bori protiv izručenja australijskim vlastima, začetnik je potpuno drugačije vrste organizovanog kriminala. To je čovek za koga FBI tvrdi da izgleda kao ugledni bankar i da je izgradio sistem koji se po inovativnosti može uporediti sa poslovanjem „Epla“ i „Amazona“.

Biznis

14. KONSOLIDOVANI BILANSI ZA 2020. GODINU: Pandemija nekome majka, a nekome maćeha
Elektroprivreda Srbije je najuspešnije poslovala u prošloj godini na nivou grupe, a potom MK grupa i Srbijagas, koji je istovremeno uvećao kumulirani gubitak preko dva puta. U vreme pandemije, izuzetan napredak za godinu dana su ostvarili Agromarket i Magna Pharmacia, dok su Moj kiosk i FCA Srbija koji su u 2019. imali dobitak, prethodnu godinu završili u gubicima.

16. TABELE: Rang po dobiti konsolidovano i Rang po poslovnom prihodu konsolidovano

24. HIPERPRODUKCIJA DOMAĆIH SERIJA: Program za mesec dana gledanja bez spavanja
Tokom poslednje četiri godine, u Srbiji je snimljeno preko 2.300 sati serijskog programa, više nego za 15 godina pre toga. Prema iskustvu domaćih producenata, potrebno je najmanje milion evra čak i za najjeftiniju proizvodnju, ali ako se serija proda samo na jednom stranom tržištu, taj iznos pokrije većinu troškova. Ipak, hiperprodukcija znatno umanjuje kvalitet, pa mali broj naslova ima šansu da zaživi na globalnom tržištu.

26. KOLIKO JE ISPLATIVA PROIZVODNJA PRIVATNIH ROBNIH MARKI ZA TRGOVINE: Sa trgovcima teško, bez njih još teže
Bez obzira što mogu da zarade samo ako robna marka koju prave za trgovce ostvaruje veliki promet, domaći proizvođači se opredeljuju za ovakav posao najviše zbog mogućnosti da prošire tržište u zemlji i inostranstvu. Na ruku im ide sve veća popularnost ove kategorije proizvoda, čiji je promet u Srbiji prošle godine porastao za 2,5 milijarde dinara.

Finansije

30. UTICAJ PANDEMIJE NA PRANJE NOVCA: Nove okolnosti, novi vidovi kriminala
Medicinski kriminal, korupcija, sajber kriminal i prenos nezakonito stečenih sredstava su najčešće zloupotrebe u aktuelnoj zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, koje kriminalci koriste kao nove načine za pranje novca.

32. ODAKLE MALA I SREDNJA PREDUZEĆA FINANSIRAJU ZELENA ULAGANJA: Osloni se na sebe sad ti
Domaćim malim i srednjim preduzećima nedostaje za dalji razvoj oko 10,1 milijardi dolara, što je preko 27% BDP-a Srbije, procenjuje UNDP u svom istraživanju o budućnosti zelenog finansiranja. Uprkos tome, od ukupnog broja MSP koja ulažu u zelene projekte, svega 5% finansira takva ulaganja isključivo iz eksternih izvora. Vlasnici malih i srednjih preduzeća se nerado opredeljuju za kredite, jer tvrde da su uslovi posebno nepovoljni upravo kod ovakvih komercijalnih aranžmana, koje banke doživljavaju kao veoma rizične.

34. PORESKI ASPEKTI FINANSIRANJA POSLOVANJA: Dvaput meri, jednom seci
Finansiranje je svakako jedan od najvažnijih elemenata poslovnog plana i celokupog poslovnog poduhvata. Kao i kod svakog segmenta poslovanja, i kod odabira načina finansiranja treba uzeti u obzir u kojoj fazi razvoja se nalazi preduzeće i kakav je poreski tretman određenog vida finansiranja. Neodgovarajući izvori finansiranja mogu usporiti poslovni razvoj u narednim fazama ili biti znatno skuplji.

Temat

39. KLASTERSKO POVEZIVANJE MSP: Lakše je uspeti u dobrom društvu
Iskustva uspešnih klastera u Srbiji dokazuju da udruživanje poboljšava tržišnu poziciju svih članova i čini male firme otpornijim na velike poremećaje. Zato bi država, kroz veća ulaganja u poslovnu infrastrukturu, trebalo da pomogne udruživanje privrednika. Domaća privreda je suviše mala da bi bilo koje preduzeće, čak i u popularnoj IT industriji, moglo mnogo da uradi samo, posebno u vremenima koja dolaze.

42. UTICAJ INDUSTRIJSKIH ZONA NA MSP SEKTOR: Oslonac za nove preduzetnike
Kompanije u industrijskim zonama štede vreme za pokretanje investicije jer im je obezbeđena infrastruktura, a građevinske dozvole dobijaju po ubrzanoj proceduri. Industrijske i slobodne zone privlače investicije koje dalje utiču na razvoj postojećih i otvaranje novih malih preduzeća. Gradovi sa razvijenim industrijskim zonama ostvaruju suficit u trgovinskoj razmeni.

44. POSAO U POGRANIČNIM PODRUČJIMA: Tako blizu, a tako daleko
U pograničnim zonama uglavnom se osnivaju trgovinske i ugostiteljske firme, ali se malo ko upušta u proizvodnju jer su u pitanju male sredine, koje su ponekad i geografski teško pristupačne. Vlasnici malih i srednjih preduzeća koji posluju blizu granice, kažu da nije svaka granica ista, ali da se zato svaki politički potres obavezno oseti u njihovim poslovnim knjigama. Za razliku od privrednika, koji retko koriste prednosti što im je inostrano tržište „na korak“ od radnog mesta, granice nisu prepreka za odlazak radnika koji „preko“ nalaze bolje plaćene poslove.

46. POSLOVANJE DOMAĆIH DOBAVLJAČA TOKOM PANDEMIJE: Magla na kraju tunela
Usporavanje poslovanja pa i nestanak kupaca, veliki lager, ali i okolnosti koje nemaju veze sa pandemijom, poput kašnjenja subvencija za poljoprivrednike u Srbiji ili globalni nedostatak čipova i poluprovodnika – sve to su naši sagovornici, domaći dobavljači trgovinskih lanaca, proizvođača automobila i sistema poput železnica i javnog prevoza, naveli kao probleme sa kojima su se suočavali u ove dve pandemijske godine. A onda se pojavio i omikron.

50. MILENKO BOŽIĆ, OSNIVAČ I VLASNIK KOMPANIJE „NATURA TRADE”: Lepo je kad uspeš u svetu, a još lepše kad uradiš nešto za svoju zemlju
Domaće preduzeće „Natura Trade“ nedavno je dobilo još jednog svetski poznatog klijenta – „Amazon“ će koristiti njihove papirne kese za distribuciju robe na teritoriji bivše Jugoslavije. Ova firma iz Loznice je, mimo svih ekonomskih pravila, i za prve klijente imala strance, jer je papirne kese počela da proizvodi u vreme kada niko o tome nije razmišljao u Srbiji. Iako bi preduzeće sada moglo da izveze maltene sve što proizvede, njegov osnivač i vlasnik Milenko Božić ističe da žele da ostanu i na domaćem tržištu, i uprkos mnogobrojnim ponudama, ne planiraju da prodaju svoju porodičnu firmu.

52. PREUZIMANJA IZMEĐU MALIH PORODIČNIH FIRMI: Pregovori puni „nagaznih mina“
Mala porodična firma veoma retko preuzima drugu porodičnu firmu, jer su takvi pregovori puni „nagaznih mina“. Razlog je upravo u tome što sa obe strane stola sede ljudi koji preduzetnički razmišljaju, a što u ovakvim transakcijama opterećuje međusobne odnose.

54. PREDUZETNIŠTVO U DIJASPORI – BALKANSKA KUHINJA U VIJETNAMU: Sarma od kimčija i šopska salata od bugarskog sira
Kada rešite da živite od pravljenja balkanskih specijaliteta u Vijetnamu, onda i bez aktuelnih nestašica sirovina na svetskom tržištu morate da budete dovitljivi kako da nabavite potrebne sastojke. Zato ovakvo kulinarsko preduzetništvo traži zaista kreativna rešenja i vodi do nesvakidašnjih saradnika, poput Vijetnamca koji je naučio da pravi sir u Bugarskoj. Balkanska kuhinja je dobro primljena u Vijetnamu, ali čini se da je najtopliju dobrodošlicu doživela rakija.

65. TABELE: Rang po dobiti i Rang po poslovnom prihodu

Intervju

64. DEJAN VUKIĆEVIĆ, AUTOR KNJIGE „NON IMPRIMATUR ILI CENZURA U BIBLIOTEKARSTVU“: U represivnim sistemima cenzuru vrše države, a u demokratskim korporacije
Cenzura ima moć da se preobražava kao kameleon i prilagođava novom vremenu, ali i različitim sistemima. U represivnim društvima je ona otvorenija, a u demokratskim prikrivenija i sofisticiranija. U totalitarnim sistemima je sprovode države, u visokorazvijenom svetu to čine globalne korporacije, koje danas vladaju većinom svetskog kapitala, kaže Dejan Vukićević, istraživač Narodne biblioteke Srbije. Sagovornik B&F-a je autor knjige o istoriji cenzure književnih dela, koja se pored zabranjivanih knjiga i sudbina njihovih autora, bavi i sudbinom cenzora koji su sami sebe cenzurisali ili su to učinili drugi kada su pali u političku nemilost.

Skener

68. EKONOMSKE POSLEDICE NEODGOVARAJUĆE REGULATIVE U VINARSTVU: Zašto je srpsko vino skupo?
Najveći uticaj na formiranje proizvođačke cene kvalitetnih vina u manjim domaćim vinarijama, koje čine polovinu svih vinarija u Srbiji, ima regulativa koja je potpuno nekonkurentna u odnosu na druge vinorodne zemlje. Zbog pravnih normi koje ne vode računa o ekonomskim posledicama, domaći proizvođač vina ima trošak od 3,10 evra po flaši i pre nego što ubere grožđe, a pre ulaska u maloprodaju taj trošak dostigne 5,8 evra po flaši, i to bez izdataka za marketing. Ono što najviše nedostaje u pisanju svih naših zakonskih akata je analiza koliko će nas to, na kraju, koštati.

70. KONKURENTNOST SRPSKOG MEDA NA SVETSKOM TRŽIŠTU: Tamo gde najviše izvozimo, najmanje zarađujemo
Ukupna proizvodnja meda u Srbiji čini tek 0,44% svetske i nešto preko 2% evropske proizvodnje, dok prema vrednosti izvezenog meda učestvujemo sa nepunih pola procenta u svetskom i sa 1,28% u evropskom izvozu. Sa prosečnom izvoznom cenom od 4,31 dolar po kilogramu, skuplji smo od svetskog i evropskog proseka i skoro dvostruko skuplji od vodećih svetskih izvoznika, Kine i Argentine. Srpski med je po kvalitetu nešto iznad svetskog proseka, a postiže dvostruko veće cene na tržištima Bliskog istoka, Velike Britanije i Belgije, nego u Nemačkoj i Italiji, gde najviše izvozimo.

72. GEOTERMALNI I BANJSKI POTENCIJALI BEOGRADA: Imovina u izvorima
Na osnovu tendera koji je nedavno raspisala država, vršiće se istraživanja na Novom Beogradu u potrazi za geotermalnim izvorima koji mogu da posluže za grejanje i druge energetske potrebe objekata. Na ovoj opštini je i najnovije nalazište teremomineralne vode u kompleksu „West 65“, koje će se prema konceptu „resursnog parka“ koristiti za grejanje i u lekovite svrhe. Naučna studija o geotermalnim potencijalima Beograda pokazuje da bi oni mogli da zadovolje osnovne energetske potrebe Beograda za grejanje i hlađenje prostorija.

Nove tehnologije

74. ELEKTRONSKA TRGOVINA IZMEĐU PREDUZEĆA: Dokle god vidiš – to je moja prodavnica!
Elektronski promet između preduzeća u svetu veći je četiri i po puta od onog koji se obavlja između preduzeća i potrošača. Iako se većina domaćih firmi u načelu slaže da je elektronsko poslovanje korisno, Srbija je u praksi jako daleko iza pomenute svetske statistike.

Nauka

76. POLEMIKE O PRAISTORIJSKIM „HOBITIMA“: Da li su mali ljudi bili – ljudi?
Naučnici očekuju da će DNK analize konačno dati pouzdanije odgovore ko su bila zagonetna mala stvorenja čiji su ostaci pronađeni na ostrvu Flores u Indoneziji. Glavno pitanje koje je podelilo naučnu zajednicu glasi: da li su prastanovnici indonežanskog ostrva, patuljastog rasta i ogromnih stopala sa dugim nožnim prstima bili zasebna vrsta ljudi, koja ne pripada Homo Sapiensu, baš kao što je Tolkin tvrdio da su to Hobiti u svojoj triologiji „Gospodar prstenova“.

Koktel

79. NEFORMALNA ISTORIJA STUDENTSKOG GRADA: Bilo jednom u Beogradu
Pored formalne istorije Studentskog grada u Beogradu, od početka ovog meseca javnosti je preko posebne digitalne platforme dostupna i ona neformalna, o kojoj svedoče fotografije i intervjui sa stanarima popularnog „Studenjaka“ koji su boravili u njemu tokom prethodnih sedam decenija. Svedočanstva pokazuju da je mladost svake generacije na svoj način bila posebna, ali i da život u „Studenjaku“ nikada nije oskudevao u solidarnosti i originalnim idejama.

82. PROSLAVA ZA DECU U DOBA KORONE: Pršti snežna staza bez Deda Mraza
„Svi govore o problemima u kojima su se zbog pandemije našli ugostitelji i zaposleni u turizmu, ali i naša profesija je pretrpela ogromne gubitke“, kažu preduzetnici koji su se najviše specijalizovali za novogodišnje proslave namenjene deci. Prošla novogodišnja sezona je praktično prošla bez sezone, a pokušaji da se Deda Mraz uživo zameni onim na internetu nisu naročito dobro prihvaćeni u Srbiji. Zaposleni u studijima za animaciju dece kažu da je ovaj decembar ipak malo bolji.

Komunikacije

84. PREDSTAVLJANJE ISTOČNE SRBIJE U DOMAĆIM FILMOVIMA I SERIJAMA: Reklama je reklama, i kad je prezačinjena
Istočna Srbija sve češće „dobija uloge“ u snimanju domaćih filmova i serija. Pored direktne koristi od usluga filmadžijama tokom snimanja, lokalni preduzetnici smatraju da je veća ona koja dođe kasnije, kada se film „zavrti” i postane reklama za kraj u kojem je snimljen. Posmatrano tako, ljudi u istočnoj Srbiji mogu i da zažmure na umetničku slobodu, koja je ponekad baš „oslobođena“ stvarnosti. Jer reklama je reklama, i kad je prezačinjena.

Reprint

86. CENA I VREDNOST JADARSKOG LITIJUMA: Rio Tintu milijarde, nama kusur
„Sumanuto je dopustiti aktuelnoj vlasti da jadarski litijum (i bor) gotovo pokloni Rio Tintu, kompaniji koja je iza sebe, i to samo u poslednjih nekoliko decenija, ostavila ekološke katastrofe širom sveta, uništena prirodna i kulturna dobra, pa čak i jedan građanski rat”, piše naučni novinar Nikola Zdravković. Ova odluka je još neverovatnija ako se ima u vidu da je naše nalazište unikatno i veoma isplativo za eksploataciju, dodaje Zdravković u svojoj analizi objavljenoj na portalima „Odiseja” i „Peščanik“.

Vremeplov

88. PIONIRI DOMAĆEG FILMA: Epske tragedije i poneka golišava grešnica
Prve bioskopske predstave u Beogradu organizovali su ugostitelji, uz meze i piće, a među njima je ponikao i producent prvog igranog filma o Karađorđu, koji je snimljen 1911. i koštao je tadašnjih 20.000 dinara. Pioniri domaćeg filma uglavnom su se bavili ratnim dramama, iseljenici u SAD su pokušali da snime epsku dramu o Marku Kraljeviću sa američkim farmerima kao statistima, dok je za prvi erotski film u Srbiji zaslužan jedan beogradski farmaceut. On je bio inspiracija za lik čuvenog Đenke u filmu „Maratonci trče počasni krug“.

Чланак Biznis & finansije 192/193: Mala preduzeća i veliki poremećaji na tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Maloprodaja u svetu je zahvaljujući primeni elektronske trgovine porasla za 25,7% u 2020. godini, na vrtoglavih 4,213 biliona dolara. Pandemija je samo ubrzala prelazak na ovakav vid trgovanja, koji kompanije koriste da bi podstakle poslovni rast, učvrstile lojalnost svojih korisnika, unapredile procese i ostvarile brojne druge prednosti.

Jedna od najvažnijih odluka za uspešan razvoj elektronskog trgovanja je izbor odgovarajuće platforme, čije uvođenje može biti skupo i dugotrajno, bilo da kompanija to čini po prvi put ili da ažurira postojeću platformu kako bi bila u toku sa promenama na tržištu. Upravo ovi izazovi mogu da navedu neka preduzeća da odustanu od neophodnih unapređenja već zastarele tehnologije.

Zato je prilikom procene koji sistem elektronske trgovine je najbolji za konkretnu organizaciju, potrebno razmotriti sledeće faktore: buduće troškove održavanja, integraciju sa drugim sistemima u pozadini, budući rast i proširenja (skalabilnost), potrebni nivo prilagođavanja, analitiku raspoloživih podataka i korisničko iskustvo.

Buduće održavanje

Novi sistemi mogu doneti organizaciji povećanje efikasnosti i prihoda. Ali pošto uvođenje nove tehnologije predstavlja još jedan nepovratni trošak, poslovni lideri bi trebalo da uporede količinu uštede u odnosu na izdatke za održavanje postojećeg sistema, kako bi dobili pravu sliku ukupnih troškova. Pored toga, važno je uzeti u obzir povećani prihod i druge pogodnosti u primeni novih alata koje nude najsavremenije platforme za e-trgovinu.

Imajući u vidu da svi sistemi e-trgovine zastarevaju tokom vremena, povraćaj uloženih sredstava takođe opada. Javljaju se problemi u održavanju, koji ne samo da uvećavaju troškove za te namene, već mogu da dovedu do povećanog zastoja, pa time i do gubitka produktivnosti. Iz tog razloga, neophodno je da se stalno prati efikasnost sistema, kako bi se utvrdilo kada troškovi održavanja više nisu finansijski održivi.

Integracija sa drugim platformama

Organizacije bi trebalo da razmotre i kako se pojedine platforme mogu integrisati sa njihovom ukupnom tehnološkom infrastrukturom. Koristeći sve razvijeniju ponudu SaaS modela, novi softver integriše e-trgovinu i pozadinske poslovne funkcije u jednu platformu.

Sistemi koji nisu integrisani mogu da zakoče poslovne procese, kao u slučaju izdvojenog ili ručnog upravljanja zalihama, koje može biti skupo usled prekomernog nagomilavanja robe i loše evidencije. Platforma za e-trgovinu koja integriše upravljanje zalihama u svoj sistem, obezbeđuje centralizaciju za automatizovano upravljanje zalihama i tako umanjuje rizik da se napravi greška. Uz ažuriranje inventara u realnom vremenu, malo je verovatno da će doći do preprodaje ili propuštenih prilika za prodaju.

Prednosti integracije su, međutim, mnogo sveobuhvatnije. Primera radi, platforme za e-trgovinu sledeće generacije omogućavaju uvid u podatke o klijentima na svim kanalima prodaje u jednom prikazu. Sa centralizovanim sistemima narudžbine, zainteresovane strane mogu da ispune zahteve sa bilo kog prodajnog kanala, uključujući onlajn i stalne lokacije. Pored toga, istorija porudžbina kupaca može da omogući nove personalizovane usluge za klijente i doprinese efikasnosti i rastu prihoda.

Zastareli sistemi koji su dobro integrisani i skalabilni mogu da rade izuzetno dobro uz nadogradnju, ali kada oni ne mogu više da se prilagođavaju promenama na tržištu i razvojnim ciljevima kompanije, uvođenje novog sistema je neophodno kako bi se nastavilo neometano i profitabilno poslovanje na duži rok.

Integracijom pozadinskih sistema, kao što su planiranje resursa preduzeća (ERP), upravljanje zalihama, upravljanje informacijama o proizvodima (PIM) i upravljanje odnosima sa klijentima (CRM), vaša platforma za e-trgovinu može da automatizuje programe i sisteme, koje pokreće određeno pravilo ili radnja. Ako dođe do problema sa porudžbinom, tokom transporta ili nakon isporuke, prodajni tim mora biti u mogućnosti da pomogne klijentima, koristeći kanale komunikacije po izboru, kao što su SMS, ćaskanje, e-pošta, telefon ili lični sastanak.

Budući rast

Prilikom procene odgovarajuće platforme, potrebno je razmotriti koliko njene performanse mogu da obezbede i isprate rast vašeg poslovanja na mreži, pri čemu bi trebalo uzeti u obzir strategije za dugoročan rast organizacije. Za razliku od ranijeg perioda, kada se napredak u e-trgovini merio godinama, sada se on dešava za svega nekoliko meseci, i zato rast u kontekstu ciljeva koji su dobro odvagani mora biti prioritet.

Prilagođavanje

Gotova rešenja koja se nude na tržištu mogu biti kratkoročna opcija za manja preduzeća, ali sa razvojem elektronskog trgovanja u kompaniji raste i potreba za prilagođavanjem takvih rešenja. Važno je uzeti u obzir i da sadašnji korisnici imaju veća očekivanja od tipičnih ponuda, kao i da je potrebno da softver obezbedi jasne nadležnosti među zaposlenima u obavljanju njihovih zaduženja, poput upravljanja potrošnjom, fakturisanja i drugih radnih procesa.

Analiza podataka e-trgovine

Novo rešenje takođe može da obezbedi napredniju analitiku podataka. U eri informacija, uspeh e-trgovine zavisi i od toga koliko dobro kompanije razumeju navike, potrebe i finansijske mogućnosti svojih kupaca u poređenju sa konkurencijom. Uz analitiku, ciljane promocije, strateško određivanje cena i razvoj proizvoda koji su prilagođeni tržištu, kompanija ima veoma važne alate za podsticanje dugoročnog rasta.

Iskustvo potrošača

Rešenja za e-trgovinu su uspešna jer potrošačima nude udobnost i raznovrsnost, a istovremeno im omogućavaju da u komunikaciji sa prodavcima dobiju sve potrebne informacije o proizvodu, kao da su fizički prisutni u prodavnici. Imajući u vidu sve brži napredak tehnologija, ali i sve veća očekivanja kupaca, održive platforme za e-trgovinu će biti od ključne važnosti za razvoj poslovanja, dugoročan rast i uspešno nadmetanje sa konkurencijom.

Zato nije dovoljno da imate odličan korisnički interfejs, dobro dizajniranu internet stranicu, efikasnu pretragu ili alate za automatizaciju marketinga, već su vam potrebni alati za upravljanje porudžbinama, kako biste osvojili i održali lojalnost kupaca.

Upravljanje porudžbinama uključuje celokupno iskustvo korisnika i način na koji se ophodite prema klijentima sve dok im ne isporučite traženi proizvod. Da li vaši klijenti mogu da pronađu ono što im je potrebno kroz vašu pretragu i da li mogu da daju ocene i recenzije? Da li je vaš marketing efikasan i da li su vaši opisi proizvoda tačni? Da li je te informacije moguće brzo i lako proveriti? Da li su vaši sistemi za upravljanje porudžbinama i logistiku integrisani tako da možete da dostavite proizvod kupcima brzo kao i vaši konkurenti, uz jednostavno praćenje, obaveštenja o isporuci i povrate bez problema? Sve ovo utiče na potrošača, a samim tim i na potrošačko iskustvo.

Elektronska trgovina se jako brzo razvija, kao i potrebe kupaca. Da bi uticala na postojeće i zadobile nove potrošače, kompanija mora da postane prepoznatljiva po svojim proizvodima, da se razlikuje od drugih, neprekidno unapređuje odnose sa kupcima, bude dosledna u kvalitetu i, naravno, stalno ulaže u poboljšanje svog poslovanja.

Radoslav Didić, Associate Partner kompanije EY, Technology Consulting

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Чланак Platforme za elektronsku trgovinu: Pametan izbor, isplativo ulaganje се појављује прво на Biznis i Finansije.