Za sada su ove bube otkrivene u Francuskoj, Velikoj Britaniji i hrvatskom turističkom gradu Rijeci. U pitanju su veoma sitne bube, veličine do sedam milimetara. Neprimetno se mogu doneti sa sobom iz mesta koja naseljavaju i dugo mogu ostati sakrivene u nečijem domu, a da ih ta osoba ne primeti. Tokom dana se kriju a noću izlaze da se hrane ljudskom krvlju. Uglavnom nisu opasne po ljude, ali umeju da ponekad da izazovu osip. Obično ujedaju na nekoliko mesta i ti ujedi se grupišu u pravoj liniji. Po tome se mogu prepoznati, kao i po izmetu u vidu tačkica koje ostavljaju za sobom.

Lako se šire, dugo mogu preživeti i bez hrane, zavlače se u bilo koju pukotinu na koju nalete, i izuzetno je teško rešiti ih se. Najefikasnije metode za to su toplotni tretman (specijalnim fenovima koji razvijaju temperaturu iznad 60 stepeni Celzijusovih) ili insekticidi.

Budući da se lako prenose u prtljagu čest su gost hotela i drugih smeštajnih objekata. Zato su francuski i britanski hotelijeri sada u velikom problemu jer vrlo često su i nesvesni da ih imaju. S druge strane, ako nekog gosta ujede stenica oni mogu biti tuženi zbog toga.

Kako se otkrivaju stenice?

Pandemija kovid virusa je redukovala putovanja a samim tim i prenos stenica. Međutim, po njenom okončanju ljudi su počeli ponovo da obilaze svet i da sa sobom nose ovog neželjenog malog gosta. I porast temperature je pogodovao njegovom razvoju, tako da sada Evropa ima znatno veći broj prijavljenih stenica nego pre desetak godina.

Zato raste tražnja za uslugama firmi koje se bave istrebljivanjem ovih buba. A one nisu jeftine. Cena istrebljivanja stenica u hotelskim objektima u Francuskoj se kreće oko 1.500 evra, ukoliko se one nisu mnogo proširile. A koliko se brzo šire pokazuje podatak da odrasla ženka može sneti oko 400 jaja, koja se razvijaju u roku od dve nedelje.

Iz tog razloga je veoma važno na vreme otkriti pojavu stenica. U ovom poslu istrebljivačima pomažu i nove tehnologije, koje pomoću specijalnih rešenja za monitoring otkrivaju ove teško uočljive insekte. Postoje i firme koje prave “zamke” za te bube koje su digitalno povezane sa računarskim sistemom kako bi alarmilare zaposlene u hotelu ukoliko ulove stenicu. Za njihovo otkrivanje koriste se i psi, za čiju obuku je potrebno oko pola godine. Posle takve obuke oni su u stanju da nanjuše stenice.

Šta god upotrebljavali od navedenih alata i bića, hotelijerima je sada prioritet da stenice otkriju dok se još nisu proširile i dok još nisu počele da ujedaju njihove goste.

Izvor: BBC

Foto: Alexandra Gorn, Unsplash

Чланак Stenice su novi veliki izazov za hotelijerstvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovog juna Gugl je zabeležio najviše pretraga na internetu o tome kako bolje spavati. Ljudi su masovno istraživali zašto su konstantno umorni, te zašto ne spavaju dovoljno dugo i dovoljno čvrsto.

Ovu njihovu potrebu već su prepoznale razne industrije koje mogu ponuditi rešenje za spavanje, među kojima je i hotelska.

Naime, širom sveta sve je više hotelijera koji tvrde da će uz pomoć različitih terapija ali i veštačke inteligencije svojim gostima obezbediti zdrav san. U tim naporima posežu za različitim metodama.

Neki od njih opremaju sobe minimalno kako ništa, a posebno ne televizori, telefoni, pa čak ni prozori, gostima ne bi odvlačilo pažnju. Drugi pak nude posebne wellness programe za spavanje koji uključuju različite skrininge sna ali i spa tretmane meditaciju i fizičke vežbe. Ima i onih koji nude pametne krevete čiji dušeci sviraju tihe opuštajuće melodije i uljuljkuju goste hotela kao bebe. Tu su i hoteli koji zapošljavaju stručnjake za san i hipnoterapeute, kao i oni koji uspavljuju svoje goste pomoću vibracija.

Sve ovo da bi ljudi, koji po ceo dan gledaju u ekrane i brinu i o čemu treba i o čemu ne treba, mirno spavali.

Izvor: CNBC

Foto: Andisheh, Unsplash

Чланак Hoteli se vraćaju osnovama: Zašto je “spavački turizam” sve popularniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oglasi grčkih ili naših agencija koje posluju dole puni su ponuda hotela koji se cene od pola miliona pa i do 3,5 mil EUR.

Pitali smo agente za prodaju kolika je tražnja za njima, ponajviše na destinacijama koje su Srbima bliske i najbliže, a to su čuvena „tri prsta“ i Olimpska regija.

Kako nam je rekao Damjan Rebić ispred agencije za nekretnine Terpos sa sedištem u Leptokariji, potražnja za kupovinom hotela je porasla od pandemije, kao i ponuda, a uglavnom je reč o starijim hotelima kojima je potrebno renoviranje.

Iako su, kako navodi, uz to porasle i cene kvarata, oko 70% sa dolaskom inflacije i usled poskupljenja građevinskog materijala, pa je sad prosek od 1.200-2000 EUR stigao i do 3.000 EUR, i dalje se isplati kupiti hotel u Grčkoj jer su se povećale i cene izdavanja.

– Nekad je bilo 50 evra dnevno u julu i avgustu, sad je došlo i do 80 evra i ljudi to vide kao priliku za dugoročno isplativ biznis – kaže Rebić, koji smatra da je kupovina hotela u Grčkoj posao koji bi trebalo da se iplati za najviše 10 do 15 godina.

Kao neke od razloga za prodaju hotela on navodi želju za izlaskom iz hotelijarskog posla zbog starosti vlasnika.

– Mi u ponudi imamo 12 hotela trenutno, a jedan od njih prodaje čovek pred penzijom čiji sin je direktor banke i ne želi da se bavi hotelijerstvom – kaže Rebić.

Dobijanje grčke zlatne vize

Srđan Vukašinović, agent za prodaju u grčkoj agenciji Danakakis, ističe da se tražnja za hotelima naročito povećala ove godne, a kao razlog on navodi činjenicu da se sve više ljudi plaši da drži keš kod sebe ili u bankama i da gledaju da ih ulože u nekretnine.

Ipak, kaže da kupoprodaje nisu toliko česte, jer za hotel treba izdvojiti veću sumu nego za apartmane koji, kako kaže, idu kao „alva“ i prodaju se i oni koji još nisu ni započeti, iako su cene i tu porasle.

Agencija Danakakis u ponudi ima desetak hotela, uglavnom na Halkidikiju, ali i na Krfu, a Vukašinović navodi da njihove cene na prvom mestu diktira blizina mora i lokacija, zatim veličina, starost i stanje u kojem se nalaze.

– Najjeftiniji u našoj ponudi su hoteli od po 540.000 EUR na Krfu i u Polihronu, a najskuplji nam je u Pefkoroiju sagrađen 2020. godine, sa 19 apartmana, bazenom i 20 parking mesta, na 400 metara od mora, koji se prodaje za 3,5 mil EUR.

Naš sagovornik ističe da je jedan od motiva za kupovinu skuplje nekretnine u Grčkoj, među kojima su i hoteli, mogućnost dobijanja takozvane grčke zlatne vize.

– Ako kupiš nekretninu ili uložiš u neki posao u Grčkoj najmanje 250.000 EUR, dobijaš zlatnu vizu, koja važi 5 godina i prvi je korak ka grčkom državljanstvu – navodi Vukašinović.

On dodaje da se za kupovinu hotela interesuju ljudi iz Srbije, ali i iz Makedonije i BiH, dok Rebić ističe da interesenti dolaze i iz sektora hotelijerstva.

– Imali smo na primer jednog kilenta iz Beograda koji već ima hotel i koji je i dole uzeo veliki hotel i renovirao ga, ali naravno javljaju se i ljudi koji nisu hotelijeri, pa smo tako imali zainteresovanog za jedan stari hotel u Paraliji koji je prva linija do mora, sa 50-ak soba, za 1,3 mil EUR, koji je hteo za sina da uzme, ali je odustao jer je biznis ipak zahtevan, mora da se bude u Grčkoj i da se vodi posao. Postoji obaveza kupca nekretnine da se dođe minimum jednom godišnje da se obiđe biznis, Grci imaju inspekcije koje su rigorozne, na nedeljnom nivou – za izdavanje računa, za prijavu zaposlenih i slično i kazne su drakonske – navodi Rebić.

Grčki program subvencija za investicije u turizam

Kao pogodnost za eventualne investitore on navodi grčki program subvencija za investicije u turizam, u okviru kojeg država daje subvencije u visini od 60% od cene renoviranja, mada je, kako kaže, teško „upasti“ u taj program i postoji lista čekanja.

Pored pomenutog hotela u Paraliji koji je još uvek na prodaju, agencija Terpos nudi i hotel u Nei Poriju za 1,2 mil EUR, sa 480 m2 i 18 soba, na 100 metara od mora, zatim jedan u Leptokariji od 500 m2 sa 20 soba za 950.000 EUR i drugi u istom mestu za 1,75 mil EUR, ali sa 30 soba. Najskuplji u ponudi ove agencije je hotel „Aleksandar Veliki“ u Plaki, odmah pored mora, na 2.500 m2, sa 45 soba i isto toliko kupatila, a prodaje se po ceni od 2.450.000 EUR, iako mu je neophodno kompletno renoviranje.

Rebić ističe da su ove cene povoljne za hotele na moru i dosta povoljnije nego za recimo hotele u Beogradu, koji se cene i petostruko više.

Kada je reč o potrebnoj papirologiji, kaže da se sav posao prenosa vlasništva može završiti za najviše nedelju dana, te da se, uz usluge advokata i notara, porez na kupovinu za staru gradnju plaća 3%, a za nov hotel 24% od procenjene vrednosti.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Sve više Srba zainteresovano za kupovinu hotela u Grčkoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poređenju sa trećim kvartalom iste godine, zabeležen je rast od 8,4 procenata. U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni prihodi su bili veći za 23,7 odsto u odnosu na 2021. Najaveći skok, od čak 66,8 odsto zabeležen je u sektoru smeštaja i ishrane, a 40 procenata u oblsti saobraćaja.

Rashodi u četvrtom kvartalu 2022. godine bili su veći za 15,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ukoliko se uporede s trećim kvartalom 2022. godine, njihov rast iznosi 10,5 odsto.

Najveći su u sektoru hrane i smeštaja – preko 50 odsto. U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 31,8 procenata u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Hoteli i restorani podigli cene za 66,8 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, poslednjih godina sve je popularniji spavaći turizam, odnosno sve veći broj hotela i odmarališta širom sveta obećava svojim gostima, pre svega, da će se dobro naspavati.

Interesovanje za ovakav vid odmora posebno je naglo poraslo od pandemije koronavirusa, pri čemu su elitni hoteli i odmarališta najviše pažnje usmerili na goste koji pate od nedostatka sna.

Tokom prethodnih godinu dana, hotel „Park Hajat“ u Njujuorku otvorio je apartman od 85 kvadrata opremljen Okrepljujućom tehnologijom spavanja kompanije „Brajt“ (Bryte’s Restorative Sleep Technology) ispunjen sadržajima koji poboljšavaju san, dok su iz „Rouzvud hotela & odmarališta“ (Rosewood Hotels & Resorts) nedavno pokrenuli odmarališta pod nazivom „Alhemija sna“, koja su uređeni tako da „promovišu pravi odmor“.

Hotel „Zedvel“, koji je otvoren početkom 2020. godine, prvi je hotel u Londonu koji gostima nudi pre svega miran san jer su sobe opremljene inovativnom zvučnom izolacijom. Godinu dana kasnije i švedski proizvođač kreveta „Hastens“, prvi na svetu je u portugalskom gradu Koimbra otvorio „Hastens Sleep Spa Hotel“, butik hotel sa 15 soba koje obećavaju okrepljujući san.

Zašto je spavanje odjednom postalo tako važno za turističku industriju

Doktorka Rebeka Robins, istraživačica sna i koautor knjige „Spavanjem do uspeha“ veruje da se ova promena već dugo čekala, posebno kada su hoteli u pitanju.

„Većina putnika u stvari rezerviše sobu u hotelu da bi prespavala“, kaže Robins za CNN travel, uz napomenu da je hotelska industrija do sada prvenstveno bila usmerena na stvari koje zapravo ometaju spavanje.

„Ljudima su, uglavnom asocijacija na boravak u hotelu bili egzotični obroci, zabave i provod, sve ono što podrazumeva putovanje, čak i po cenu sna“, dodaje autorka. „Sada, mislim da je došlo do snažne seizmičke promene u našoj kolektivnoj svesti i davanju prioriteta zdravlju i opštem blagostanju.“

Čini se da je globalna pandemija odigrala veliku ulogu u tome. Studija objavljena u Journal of Clinical Sleep Medicine pokazala je da je 40 odsto od preko dve i po hiljade odraslih ispitanika reklo da ima poremećen kvalitet sna od početka pandemije.

Spavanje na prvom mestu

Hipnoterapeut, učitelj meditacije i holistički trener, Malmajnder Gil takođe je primetio promenu u stavovima prema snu.

„Nije veliko iznenađenje da je san postao važan aspekt naših života. Nedostatak sna može izazvati mnogo različitih problema organizmu, kao i mentalnom zdravlju“, ističe Gil koji se udružio sa „Kadogan“ Belmond hotelom u Londonu gde su promovisali posebnu uslogu za goste koji imaju problema sa spavanjem pod nazivom „Sleep Concierge“ (Savetnik za spavanje).

Usluga uključuje snimljene vežbe meditacije za uspavljivanje, različite jastuke koji odgovaraju različitim pozama u snu, pokrivače različite težine, kombinaciju čajeva napravljenu posebno za uspavljivanje i mirisne jastuke za opuštanje.

Može li se ovako izlečiti nesanica

Međutim, postavlja se pitanje da li ovakva kratkoročna iskustva sa putovanja mogu imati dugoročni uticaj na celokupni kvalitet sna.

Prema rečima doktorke Robins, iskustva sa putovanja usredsređena na „strategije zdravog spavanja“, koja imaju za cilj da obezbede gostima alate koji su im potrebni da poboljšaju svoj san, mogu im biti od velike koristi, pod uslovom da je renomirani medicinski ili naučni stručnjak na neki način uključen u taj program kako bi se utvrdlo da li je možda još nešto razlog lošeg kvaliteta sna.

„Ako neko dođe na jedan od ovih spavaćih odmora i ne vidi nikakav napredak, to može biti zato što ima hroničan, nelečeni poremećaj spavanja“, objašnjava doktorka, ukazujući na stanja kao što su apneja u snu, sindrom nemirnih nogu ili nesanica kao potencijalne uzroke.

„Zato je od vitalnog značaja da se pobrinemo da hoteli budu partneri sa naučnicima i medicinskim radnicima koji mogu pažljivo da prenesu ove strategije“, smatra dr Robins.

Iz „Mandarin Orijentala“ iz Ženeve su otišli korak dalje, udruživši se sa CENAS-om, privatnom medicinskom klinikom za spavanje u Švajcarskoj, kako bi napravili trodnevni program tokom koga proučavaju obrasce spavanja gostiju kako bi se identifikovali potencijalni poremećaji.

Iako većina objekata i odmarališta namenjenih za spavaći turizam obično spada u sektor luksuznih putovanja, doktorka Robins veruje da bi svi hoteli i odmarališta ovo trebalo da postave kao prioritet.

„Postoje načini da to učinite smislenim na svim nivoima“, dodaje ona, ističući da „uopšte ne košta mnogo ostaviti par čepića za uši pored noćnog ormarića“.

Kako spavaći turizam nastavlja da raste, dr Rebeka Robins naglašava da postoje bezbrojne mogućnosti koje još uvek nisu u potpunosti istražene kada su u pitanju putovanja i nauka o snu.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Poslednjih godina je sve popularniji spavaći turizam се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju Rojtersa, za ovakvu situaciju nije kriva samo pandemija već i višegodišnja potplaćenost osoblja, zbog koje sve manje ljudi želi da radi u ovoj industriji.

Doduše, i pandemija je donekle uticala na ovakvu situaciju. Ona je značajno redukovala putovanja, zbog čega su hoteli u prethodnom periodu masovno otpuštali radnike. Ti radnici u međuvremenu su pronalazili druge, bolje plaćene poslove ili bar one koji su manje zamorni. A onda je došlo do ukidanja ili ublažavanja pandemijskih mera i gosti su ponovo pohrlili u hotele. Samo, ovaj put su hoteli, zbog manjka osoblja, bili nepripremljeni za navalu posetilaca. Zato moraju da se snalaze kako znaju i umeju.

Ograničavanje rada zbog nedostatka kadrova

Najveći evropski lanac hotela Accor je u Francuskoj počeo da zapošljava ljude koji nikada ranije nisu radili u hotelijerstvu. Oni pozivaju svakoga ko želi da radi na intervju za posao, bez prethodnog iskustva u ovoj delatnosti, pa čak i bez radne biografije. Ove poslove najčešće prihvataju studenti ili migranti. Kada budu primljeni, oni dobijaju šestočasovnu obuku i odmah počinju da rade. Međutim, čak ni to nije dovoljno da ovaj hotel radi punim kapacitetom. Zato je smanjio obim usluga koje pruža svojim gostima jer – jednostavno nema ko da ih pruža.

Manjak kadrova najizraženiji je u Španiji i Portugalu, gde je pre pandemije turizam doprinosio nacionalnoj ekonomiji sa 13, odnosno 15 odsto. Tamošnji hoteli su zbog svega navedenog počeli da nude veće plate, besplatan smeštaj i mnoge beneficije, poput bonusa, koje ranije nisu davali zaposlenima. Hotelski lanac Melia je, primera radi, zaposlene počeo da smešta u hotelske sobe, koje je ranije čuvao isključivo za goste, jer su mu donosile zaradu.

Slična je situacija i u ostalim ugostiteljskim delatnostima. Mnogi barovi i kafići u ovim zemljama rade ograničeno, iz istog razloga. Neki od njih su otvoreni jedino vikendom jer je tada studentima potreban keš i jer tada studenti imaju vremena da rade.

Zato su u prvom kvartalu ove godine u Španiji restorani i barovi povećali plate zaposlenima u proseku za 60 odsto. U Portugalu se pak očekuje da će zarade u restoranima rasti za sedam odsto godišnje.

Brojke kažu da španskim vlasnicima ugostiteljskih objekata nedostaje 200.000 radnika a portugalskim hotelima bar još 15.000, kako bi mogli da izađu u susret potrebama gostiju, i to sada kada još nisu potpuno popunjeni. A kako će funkcionisati u jeku sezone, to niko ne zna.

Slična je situacija i u našim hotelima, i što se tiče nedostatka osoblja i potplaćenosti.

Foto: Pixabay

Чланак Evropski ugostitelji i hotelijeri na sve načine pokušavaju da dođu do radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samo nekoliko nedelje pre početka tromesečne sezone skijanja, u Evropi se pojavio omikron, novi soj korona virusa koji se veoma brzo širi. Države kroz koje se prostiru Alpi, inače jedna od najpopularnijih destinacija za skijanje, uvele su različitita ograničenja. Sve te zemlje koje imaju razvijen zimski turizam, dakle Francuska, Italija, Švajcarska, Nemačka, Austrija i Slovenija, propisale su nove mere za sprečavanje širenja zaraze.

Međutim, te mere podložne su promenama u zavisnosti od poboljšanja ili pogoršanja epidemiološke situacije. Baš zbog toga građani imaju veliki problem prilikom planiranja zimskog odmora, jer ne znaju kakva će ih situacija sačekati na omiljenim destinacijama.

“Primera radi, pre dve nedelje Švajcarska je zatvorila svoju granicu za Britance, a sada je to izmenjeno. Neke zemlje se zaključavaju a neke, poput Austrije, izlaze iz lokdauna. Ali, najgore od svega je što je sve ovo podložno novim promenama”, kaže Lorent Vanat, konsultant u oblasti industrije skijanja.

Kako isplanirati zimovanje?

Za sada deluje da će građani koji poseduju sertifikat o vakcinaciji ipak moći da skijaju, bar u onim zemljama koje nisu “pod ključem”. Možda će pak morati da se odreknu nekih drugih aktivnosti kao što je večernji provod ili da provode više vremena čekajući na određene aktivnosti, ako se na primer uvedu ograničenja koliko ljudi može da stane u lift za skijaše.

Prema najcrnjem scenariju, ukoliko se epidemiološka situacija baš značajno pogorša, u nekim zemljama, poput Italije, i skijališta bi mogla biti zatvorena.

Svega ovoga su svesni i sami turisti, pa hotelijeri iz ovih zemalja kažu da već beleže rast otkazivanja rezervacija. Zato nade polažu u last minute aranžmane kojih, takođe, nema nešto mnogo.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Omikron napada i industriju skijanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da Srbija nema mnogo hotelskih kapaciteta u zimskim odmaralištima i da na Zlatiboru ima samo deset hotela sa oko 1.200 soba, na Kopaoniku je u hotelima na raspolaganju oko 1.000 soba, na Divčibarima i Tari po oko 500 soba, na Zlataru 150, a na Staroj planini ima samo jedan hotel sa oko 200 soba.

„Zlatibor i Kopaonik imaju najviše hotela, ali u tih oko 2.200-2.300 soba može da boravi najviše oko 4.000 gostiju dok u privatnom smeštaju može da se smesti oko 30.000 gostiju“, rekao je Genov.

Dodao je da na prvi pogled izgleda da su hotelski kapaciteti u zimskim centrima veći, ali da to nije tačno i da Srbija još praktikuje „paradajz“ turizam i koristi pre svega uslugu smeštaja, a ne i ishrane.

Genov je rekao da su i u Beogradu neki hoteli za novogodišnje praznike imali gostiju u dvadesetak soba i da je među njima bilo stranaca.

Kako država može da pomogne hotelijerstvu?

HORES će, kako je rekao, zatražiti od Kriznog štaba da dozvoli rad u lobijima hotela do 23 sata da bi gosti mogli da popiju čaj i da to ne bi ugrozilo zdravstvenu situaciju pošto je reč o velikim prostorima gde može da se poštuje socijalna distanca.

Takođe će od Vlade Srbije biti zatraženo da razmotri i mogućnost otpisa ili odlaganja dažbina po osnovu odnošenja smeća jer hoteli uglavnom ne rade, pa i nema otpada.

Kako je rekao Genov, hoteli nisu koristili ni „angažovanu snagu“ koju im Elektroprivreda Srbije zaračunava da bi im obezbedila potreban napon.

Izvor: Beta

Foto: mystraysoul, Pixabay

Чланак HORES: Hoteli u zimskim centrima za novogodišnje praznike popunjeni 90 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U uobičajena vremena Hotel Šeraton u Rimu vrvi poslovnim ljudima i turistima u poseti Večnom gradu. Ali pandemija ih je desetkovala i sada goste zamjenjuju kovid-bolesnici jer su bolnice prepune.
Taj hotel je među petnaestak rimskih hotela koji primaju obolele pacijente u ukupno oko 800 kreveta, koliko imaju na raspolaganju. Polovina kreveta je već zauzeta.

„Danima nedostaje bolničkih kreveta, što je izazvalo gužvu u zdravstvenim ustanovama“, objasnila je Simona Amato, direktorka zdravstvenih službi u regionu Lacio.

Kiseonik važniji od bazena

Šeraton, koji ima bazen i nalazi se blizu igrališta za golf u južnom delu Rima, stavio je na raspolaganje 169 soba. Može da primi pacijente sa simptomima, one koji se oporavljaju i one pacijente čije stanje nije posebno zabrinjavajuće.
Medicinsko osoblje je prisutno 24 sata na dan i svakog pacijenta pregleda dva puta dnevno, a sobe imaju rezerve kiseonika.

Troškove smeštaja plaćaju regionalne vlasti

Smeštaj u hotelskoj sobi košta 30 evra dnevno i to plaćaju regionalne vlasti. Medicinska pomoć je na raspolaganju, ali osoblje hotela ne dolazi u kontakt s pacijentima.
Italija, prva evropska zemlja koju je proletos pogodio korona virus, ima preko milion zaraženih.
Prema podacima ministarstva zdravlja, u poslednja 24 sata imala je 37.978 novih slučajeva i 636 smrti. Do sada je ukupno umrlo 43.589 ljudi.
Italijanska vlada je zvanično saopštila da je rezervisala 15.000 hotelskih kreveta širom zemlje za kovid-pacijente.

Foto: Pixabay

Чланак Rimski hoteli primaju obolele od korone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedan od takvih hotela je Hilton Head Health u Južnoj Karolini. On je još u avgustu u svoju ponudu uvrstio program koji uključuje razne rekreativne aktivnosti kombinovane sa “vremenom za rad”. To znači da u ovom komfornom smeštaju gosti imaju veoma brz internet i štampače, a pored toga imaju i aktivnosti koje mogu da zakazuju kada njima odgovara, odnosno kada imaju slobodnog vremena. Te aktivnosti mogu biti sportske i opuštajuće, ali i motivacioni treninzi.

Iako pojava ovakvih turističkih proizvoda nekome može delovati čudno, Dejvid Rok, direktor instituta NeuroLeadership koji se bavi proučavanjem neuronauke, kaže da ona ima smisla: “Mnogi zaposleni, bar oni koji još imaju posao, rade u industrijama u kojima se podrazumeva konstantan rad. Posebno sada, tokom pandemije, oni su morali biti umreženi i češće nego inače. U takvoj situaciji odmor im pomaže da se bolje nose sa stresom, čak i ako to nije pravi odmor”.

Projektori, radni stolovi i slana lampa

Sličan aranžman nudi i irski Kilkea Castle. Ovaj hotel osmislio je sledeću ponudu – nedelju dana odmora od kojih se tri dana može provesti u “kancelarijama” sa opremom za telekonferencije, projektorima i drugim alatkama potrebnim za rad. Pored ovih “pogodnosti”, gostima je omogućeno i uživanje u spa centru, časovima golfa i bogatoj prirodi koja okružuje stari zamak pretvoren u hotel. Ovo zadovoljstvo košta 2.450 evra nedeljno, tako da ga uglavnom mogu priuštiti rukovodeći kadrovi.

Američki hotel Inn on Woodlake ima drugačiji pristup. On svojim gostima u sobama nudi sve što im je potrebno i za rad i za odmor – radni sto, uređaje potrebne za obavljanje posla, ali i stolice za meditaciju, sportsku opremu, slane lampe i druge sprave za opuštanje. Osoblje im hranu i kafu dostavlja u sobe. Iako ovo deluje više kao umor nego kao odmor, rukovodstvo hotela kaže da su tokom ovog leta zabeležili rast posete.

Izvor: CNBC

Foto: Manueldesign20, Pixabay

Чланак Pojedini hoteli u svoju ponudu uveli i “radni odmor” се појављује прво на Biznis i Finansije.