Upravo iza jednog takvog prozora, Stevan Vojvodić (22), student produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, snimio je animirani film „Sivi dani“. On prati sudbinu bolesnog dečaka i ptice s kojom se sprijateljio jer zbog bolesti nije smeo da izlazi u prirodu. Kada ptica, na kraju filma, životom plati cenu slobodnog života u takvoj sredini, dečak se miri sa činjenicom da mora ostati u sobi čime sam sebi zatvara vrata „kaveza“.

„Želeo sam da ukažem na problem koji utiče na živote i zdravlje svih ljudi koje poznajem. Od jeseni do proleća moj Zaječar i susedni Bor su među najzagađenijima u Srbiji, a studiram u Beogradu, čiji žitelji takođe broje ’sive dane“, kaže Stevan, scenarista i reditelj.

Na „Sivim danima“ Stevan je imao pomoć Ane Nedeljković, animatorke evropskog renomea, i Miline Trišić, nagrađivane montažere i producentkinje. Za dizajn zvuka bio je zadužen student Dušan Banić.

Vojvodićev animirani prvenac nastao je u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini“, koji je finansirala Evropska unija, a realizovalo udruženje „Za česme“, sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

„Sivi dani“ premijerno su prikazani na Martovskom festivalu, jednom od najstarijih festivala u Evropi, koji je i ove godine podržan kroz program Kreativna Evropa Media desk. EU je kroz „Kreativnu Evropu“ u poslednjih šest godina finansirala 43 organizacije koje su realizovale 153 projekta. Podržano je 12 filmskih festivala u Srbiji, pomognuta snimanje i razvoj 23 filma: jedan animirani projekat, devet dokumentarnih i 13 igranih.

Kreativni stvaraoci, pisci, prevodioci, producenti, aktivisti ili zainteresovani građani – svi oni mogu da računaju na pomoć Evropske unije za razvoj svoje kreativne ideje. Potražite više informacija na www.eumogucnosti.rs ili dođite u MTS Dvoranu u Beogradu 21. do 26. juna na Evropsku nedelju mogućnosti.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

Чланак Čist vazduh i dobro zdravlje, i za sineaste i za građane се појављује прво на Biznis i Finansije.

U toku trajanja manifestacije, u periodu od 28. od 30. aprila u Kreativnom distriktu, pored DDOR Chill out zone, posetiocima će biti na raspolaganju dva simulatora. Prvi pruža iskustvo čeonog sudara, a drugi ograničenja percepcije i refleksa na simulatoru stanja učesnika u saobraćaju pod dejstvom alkohola ili droga. Na ovaj način učesnici ovih simulacija će bolje razumeti rizike neodgovornog ponašanja i steći iskustva koja će ih podržati u poštovanju propisa i kulture u saobraćaju.

„Kultura se uglavnom vezuje za umetnost i zahvalni smo što projekat Novi Sad – Evropska prestonica kulture čini da Novi Sad zaista sa ponosom nosi ovu prestižnu titulu. Ipak, kultura se odnosi i na kulturu življenja – kulturu ponašanja, kulturu odnosa prema životnoj sredini, kulturu ponašanja u saobraćaju. DDOR osiguranje je prepoznalo značaj i potencijale ovog poduhvata i pored umetnosti kojoj ćemo biti okrenuti u septembru, želimo da se na popularan način, u toku trajanja programskog segmenta Zastave budućnosti, pozabavimo kulturom ponašanja učesnika u saobraćaju. Zbog toga smo u saradnji sa Navak – Nacionalnom vozačkom akademijom obezbedili poseban simulator čeonog sudara koji će učesnicima, u sigurnom okruženju, pružiti iskustvo koje će podići svest o rizicima koje učešće u saobraćaju donosi. Uveren sam da će posetioci Kreativnog distrikta uživati u muzičkoj, vizuelnoj i kulturi pokreta kao i da će iskoristiti priliku da nauče nešto i o kulturi ponašanja u saobraćaju,“ izjavio je Frančesko Maši, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.

Da podsetimo, DDOR osiguranje, vodeća kompanija na tržištu Srbije prisutna je već gotovo osam decenija i deo je snažne Unipol grupe, vodeće osiguravajuće kuće u Italiji, prepoznalo je značaj i potencijale projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture i pre titularne godine u čemu se ističu programi vizuelne umetnosti u okviru legatskog programskog luka Kaleidoskop kulture, a ta podrška će se u toku 2022. godine dodatno produbiti kroz prisustvo u drugim programskim segmentima poput aktuelnih Zastava budućnosti. Kompanija je takođe uložila više od 3 miliona evra u podizanje svesti o značaju bezbednosti u saobraćaju u poslednjih deset godina što i dalje nastavlja da čini svojim prepoznatljivim aktivnostima.

Чланак Kultura na svakom koraku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato su Holanđani ove srede u muzejima i koncertnim dvoranama mogli da pohađaju časove joge, ali i da dobiju šišanje i druge kozmetičke usluge. I to ne bilo kakve kozmetičke usluge – primera radi, u jednoj koncertnoj dvorani (Kapsalon Concertgebouw) posetioci su tokom šišanja mogli da slušaju klasičnu muziku u izvođenju orkestra.

Čak i u Muzeju Van Goga posetioci su mogli dobiti manikir ili šišanje, a usput i pogledati dela slavnog umetnika. Direktor ovog muzeja tim povodom je rekao za medije da on razume da su narodu potrebne usluge kao što je teretana i generalno briga o fizičkom zdravlju, ali da je bitno i mentalno, a da u muzeje ljudi dolaze da bi stekli neka nova saznanja o smislu života ili umetnosti.

A kako su poslovali muzeji u Srbiji tokom pandemije možete pogledati na ovom linku. 

Izvor: Blumberg, DW

Foto: Pixabay

Чланак Holandija: Šišanje i manikir u poznatim muzejima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno slike najpoznatijih domaćih uličnih slikara možete pogledati na specijalnoj izložbi UNICEF-ovih jedinstvenih digitalnih tokena koja se održava sa ciljem obezbeđivanja asistivne tehnologije za razvojna savetovališta i vrtiće u Srbiji, kako bi deca sa smetnjama u razvoju dobila pomoć za komunikaciju sa vršnjacima i odraslima.

Među autorima izloženih radova našli su se Dejan Ivanović, Mihajlo Prostran, Nikola Gajić i Nikola Mihajlović, a tu je i među aktivistima i ljubiteljima ulične kulture jedno veoma poznato ime: Andrej Josifovski, odnosno njegov još poznatiji nadimak – Pijanista.

Ovog arhitektu i uličnog umetnika prestonička publika možda najviše pamti po upečatljivim performansima kao što je ogromna kašika za gladne uprkos tome što živimo u “zlatnom dobu”, zlatni bubanj ispred Narodne skupštine čiji cilj je bio da prikaže kako na nas gleda vlast – kao na laboratorijske miševe za sprovođenje eksperimenata, ili na primer akcija “dinar za kulturu” u kojoj je prosio ispred semafora ilustrujući položaj kulturnih radnika u Srbiji.

“Moj rad je uvek društveno angažovan. Samim tim u fokusu moje pažnje su naopake i štetne pojave, sviđalo se to nekome ili ne. Mislim da takvim pojavama najviše doprinosi loša politika i moram jasno da kažem da se sa njom ne slažem, jer to je egzistncijalno pitanje celog društva. Ono što ne valja mora da se popravi, bez toga se ne može u progres. Uostalom, Srbija nije carevina, pa da niko ne sme da propituje ono što stiže s vrha”, kaže Josifovski i dodaje da ta njegova iskrenost ipak ne prija svima. Zato ovaj umetnik sebe smatra personom non grata u našem društvu, odnosno nekim ko nikada neće moći da postigne zvaničan uspeh.

Ali, bar će moći svojim slikama da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. I to je velika satisfakcija.

Kako slike i kriptovalute mogu pomoći deci s posebnim potrebama?

“Za UNICEF-ovu izložbu izdvojio sam jednu sliku koja je nastala kao predlog za mural za ovogodišnji festival. Na skici je dečak koji kroz prozor gleda u svemir. Beskrajni su dečiji snovi i uvek za pogled duži od svemira. Jedno oko zato uvek gleda kroz prozor za snove, a drugo kroz prozor koji prati zvezdane staze. Neka deca nikad ne odrastu, jer ostaju otvorenih očiju da sanjaju daleke horizonte, gde pogledi nalaze svoju sreću. Detinjstvo je magija sazdana od snova, a prozori koji žmure neće prepoznati novi dan. Trebalo bi da gledamo na svet očima deteta, jer putevi zemaljski su ujedno i zvezdani“, pojašnjava za BiF ovaj umetnik šta je motivisalo nastanak ovog njegovog dela.

Motive koje su izradili Pijanista i ostali umetnici moći će da prisvoje oni koji budu najuporniji na UNICEF-ovoj aukciji. Josifovski se nada da će njom biti sakupljeno dovoljno sredstava da se deci omogući da slede puteve svoje sreće, jer dečija sreća ne bi trebalo da ima cenu. „Očekujem da ćemo se svi snaći i u ime dece istinski otvoriti oči. Deca će ozbiljno shvatiti digitalne tokene i kupovinu kriptovalutama, zanaće da smo sa njima, jer NFT-ovi su u njihov svet stigli daleko pre nas. Uostalom, lepota umetničkog stvaranja je jedinstvena i ne bi trebalo da zbunjuje one koji su je do sada prisvajali starim parama. U svakom slučaju biće zanimljivo videti odrastanje odraslih uz pomoć dečijeg novca”, kaže sagovornik B&F-a.

Na konstataciju da se u Srbiji već godinama maltene bez prestanka sprovode raznovrsne humanitarne akcije, umetnik odgovara da je to poražavajuće, ali da je istovremeno i ohrabrujuć broj ljudi koji učestvuje u njima. “Nažalost, u Srbiji su kultura i umetnost na društvenim marginama, ali ljudi iz tih krugova i naravno sportisti su u glavnim ulogama kada je humanitarni rad u pitanju, bilo da je reč o humanitranim akcijama ili stalnoj pomoći preko njihovih fondacija. Rekao bih da su ovde sve oči gladnih, bolesnih i bespomoćnih, uprte u te ljude dobre volje i svetske humanitarne organizacije”, kaže on i izražava nadu da ćemo jednog dana možda biti društvo koje ne zavisi od nečijeg milosrđa.

Dotle, svako ko želi da pomogne u prikupljanju sredstava za decu sa smetnjama u razvoju, to može učiniti do 11. decembra u galeriji Ozone i onlajn na stranici https://donacije.unicef.rs/nft/.

Više o ovoj humanitarnoj akciji možete pročitati na ovoj stranici.

Foto: UNICEF Srbija/ Đorđe Tomić Fotokratija

Чланак Andrej Josifovski, Pijanista: Dečija sreća ne bi trebalo da ima cenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. POVRATAK OTPISANIH Sviće noćnim vozovima
Vijesti o smrti putničkog željezničkog saobraćaja, pogotovu kada je riječ o noćnim vozovima, pokazale su se pretjeranim. Situacija se drastično mijenja i vozovi se vraćaju na velika vrata širom Evrope, dok se odlazak sa scene jeftinih avionskih prevoznika čini mnogo izvjesnijim.

10. TAJNA TRGOVINA IZMEĐU TURSKE I ZAPADNOG BALKANA: Na početku beše koferče
Povezivanje kriminalnih grupa u Turskoj i na Zapadnom Balkanu utemeljeno je još u doba SFRJ, a „trgovinu koferima“ odavno su zamenili kamioni puni narkotika, ali sve više i migranata. Dok heroin putuje iz Turske, preko Balkana ka Zapadnoj Evropi, u obrnutom pravcu, na „hadžiluk“ u Tursku, šalju se sintetičke droge. Zanimljivo je da su zbog visokog poreza na cigarete u Turskoj, neki tamošnji kriminalci prešli sa trgovine heroinom na šverc cigareta sa Balkana, zbog „povoljnijeg odnosa“ između zarade i rizika od zatvora.

12. ŽIVOT U RAJU SA KOJIM SRBIJA TRGUJE: Potraži me severno od Fidžija
U jeku korone uspeli smo da uvezemo robe u vrednosti od 2.000 evra čak iz Tuvalua. Naša diplomatija tvrdi da ima puno potencijala za unapređenje ekonomske saradnje, Svetska banka da je to buduća meka za strane investicije, a turistički portali da ćete uložiti u raj na zemlji. Nova destinacija za domaće investitore „sa apetitom za rizik“ nalazi se negde severno od Fidžija, preti joj nestanak sa mape usled podizanja nivoa mora, a o rajskom životu najbolje govori podatak da je prosečni životni vek 65 godina.

Biznis

16. KONCESIJE U SRBIJI: Tajanstveni putevi javnih poslova
U zemlji u kojoj se političari podjednako optužuju da žele da rasprodaju sve državne resurse i da po svaku cenu koče privatizaciju državnih firmi, koncesija bi teorijski mogla biti valjano rešenje u podizanju efikasnosti korišćenja državne imovine. No, kakve su šanse da se to u praksi i ostvari? I da li dve najpoznatije koncesije u kojoj državni predstavnici nisu želeli da obelodane ugovore daju vrlo jasan odgovor na ovo pitanje?

18. IZGRADNJA POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODA: Domaće firme čekaju mrvice
Koliko je za građane dobra vest da će konačno početi značajna ulaganja u zaštitu voda, toliko je za domaće kompanije u ovoj delatnosti razočaravajuće da će ostati po strani u velikim infrastrukturnim projektima i čekati da im stranci „udele“ mrvice. Međutim, u ovom slučaju nečem boljem nisu mogli ni da se nadaju, jer je u Srbiji slabo razvijeno tržište prečišćavanja otpadnih voda.

20. INVESTICIJE U TENISKE TERENE I OPREMU: Srpski tenis na „respiratoru“
Sa oko 10.000 registrovanih igrača tenisa pre desetak godina, Srbija je spala na 1.500 njih. Malo je investicija u nove teniske terene, uglavnom se popravljaju stari, a čak je i Novak Đoković nedavno izjavio da srpski tenis umire.

22. „NEW PEN“, PROIZVOĐAČ EKOLOŠKIH OLOVAKA: Olovka piše srcem
Da bi olovka zaista pisala srcem, i proizvođač te olovke mora svoj posao da radi „iz srca“. Kada su razmišljali da pokrenu proizvodnju kojom se niko ne bavi u Srbiji a u skladu je sa njihovim životnim vrednostima, vlasnici porodičnog preduzeća „New Pen“ odlučili su se za proizvodnju ekoloških grafitnih olovaka od recikliranog papira. Ispostavilo se da je ova firma iz Smederevske Palanke jedna od samo tri kompanije u svetu koje proizvode ovakve olovke. To im je obezbedilo stranog partnera za izvoz na evropska tržišta, koji je sa njima sklopio ugovor u krajnje neobičnim okolnostima – na Aerodromu „Nikola Tesla“, dan pre nego što su zatvorene granice u Srbiji zbog pandemije.

Finansije

26. RASPRAVE OKO ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU: Kamen spoticanja između privrede i centralne banke
Zakon o deviznom poslovanju u Srbiji nije prilagođen inovativnom načinu rada i finansiranja, ukazuju privrednici i traže hitne izmene propisa. Ali njihove zahteve Narodna banka još „vaga“, sa obrazloženjem da je potrebna oprezna liberalizacija, kako interesi pojedinih preduzeća i grupacija ne bi ugrozili finansijsku stabilnost zemlje.

28. POREZI NA OGLAŠAVANJE U SRBIJI: Uticaj dodatnih troškova na cenu usluge
U zavisnosti od pravne forme organizovanja poslovanja, može zavisiti i isplativost nekog poslovnog poduhvata. Iz tog razloga je vrlo bitno da se pre samog upuštanja u posao dobro razmotre svi mogući dodatni troškovi koji nisu direktno vezani za samu uslugu oglašavanja, ali nekada mogu imati značajne efekte na njenu cenu.

30. KAKO OSIGURATI ŠTETE OD VELIKIH INCIDENATA: Na udaru i imovina i zarada
Veliki incidenti ugrožavaju ljudske živote, ali i zaradu ne samo onih kompanija koje su ih izazvale, već i drugih kojima je zbog toga poremećeno poslovanje. Ko je odgovoran, i kako se ti rizici osiguravaju?

32. UTVRĐIVANJE CENE UMETNIČKOG DELA NA AUKCIJAMA I U GALERIJAMA: Najvažnije ono što piše sitnim slovima
Cena umetničkog dela koje se prodaje na aukciji formira se tako da aukcijskim kućama obezbedi oko 20% provizije, koja se naplaćuje prodavcu. Aukcijske kuće naplaćuju naknade za svoje troškove i kupcima, a koje se kreću u rasponu od 35% do 60% od prodajne cene. U galerijama, koje većinom afirmišu nove umetnike, cena se najčešće formira kroz tri vida komisione prodaje. To ne važi za vodeće galerije u svetu i umetničke dilere, koji imaju posebna pravila.

Temat: PWC lista najvećih kompanija na svetu

37. Rekordan godišnji rast
Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija je u martu 2021. godine porasla za rekordnih 48%, na 31,7 triliona dolara, u poređenju sa martom prošle godine. Apple je i dalje na prvom mestu, zabeleživši rast tržišne kapitalizacije od 6% u martu ove godine, što je za 13% bolji rezultat od drugoplasirane kompanije Saudi Aramco i kompanije Microsoft koja je na trećoj poziciji, pokazuje izveštaj revizorsko-konsultantske kompanije PWC „Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije“. U izveštaju se navodi da 73 kompanije koje predstavljaju SAD i Kinu i njene regione čine 77% ukupne tržišne kapitalizacije svih sto vodećih svetskih kompanija. Kada je reč o sektorima, na vrhu liste se i dalje nalaze tehnologija i e-trgovina, sa četiri predstavnika među pet najbolje rangiranih kompanija. Sektori sa najslabijim učinkom su zdravstvo, energetika i komunalni sektor.

38. Pregled kompanija i lokacija (zemalja)
Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija porasla je za 48% u godini do marta 2021. godine, što je rezultiralo rekordnom tržišnom kapitalizacijom od 31,7 triliona dolara.

39. Sektori
Svi sektori zastupljeni na listi sto vodećih kompanija zabeležili su značajne poraste tržišne kapitalizacije u godini do marta 2021. godine, od 25% do 75%.

40. Ukupna tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija
Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija porasla je za 48% u godini do marta 2021. godine, što predstavlja najznačajniji zabeleženi godišnji rast

41. Među prvih pet, kompanija Apple prestigla je Microsoft i Saudi Aramco i postala najvrednije javno preduzeće
Na vrhu liste se i dalje nalaze Tehnologija i e-trgovina, sa četiri predstavnika među pet najbolje rangiranih kompanija.

42. Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija prema regionu
SAD nastavljaju da dominiraju na listi sto vodećih svetskih kompanija sa značajno povećanom razlikom, kako u pogledu tržišne kapitalizacije tako i u pogledu broja kompanija.

43. Broj kompanija prema lokaciji mart 2021. u odnosu na mart 2020.
73 kompanije koje predstavljaju SAD i Kinu i njene regione čine 77% ukupne tržišne kapitalizacije svih sto vodećih svetskih kompanija.

44. Sto vodećih svetskih kompanija sa najvećim relativnim povećanjima i smanjenjima tržišne kapitalizacije mart 2021. u odnosu na mart 2020.
China Mobile bila je jedina kompanija među sto vodećih svetskih kompanija koja je zabeležila pad tržišne kapitalizacije u godini do marta 2021.

45. Tabele

Intervju

50. NEMANJA BOGUNOVIĆ, KOMPOZITOR, GITARISTA I OSNIVAČ „STRING INSTRUMENT GALLERY“: Porodična kuća kao rasadnik kulture
Preko puta Milenijumske kule na Gardošu nalazi se „String instrument gallery“. To je porodična kuća koja je otvorila vrata za nastupe poznatih muzičkih i pozorišnih umetnika, ali i talentovanih srednjoškolaca i studenata koji sviraju klasičnu muziku. Vlasnik kuće i pokretač ove ideje, neuobičajene za naše uslove, je Nemanja Bogunović, kompozitor i gitarista, koji je u svojoj bogatoj karijeri nastupao u najpoznatijim koncertnim dvoranama u svetu, poput „Karnegi hola“.

Skener

54. TURISTIČKI ARANŽMANI U POSLEDNJEM TRENUTKU TOKOM PANDEMIJE: Putovanja na koja se kreće – juče
Korona virus je doneo nekoliko vrsta putnika, i svima je zajedničko da se „nečega boje“. Jedni se boje ponovnog zamrzavanja novca, drugi zatvaranja granica, treći šta će biti sa aranžmanom ukoliko se razbole, četvrti se boje epidemiološke situacije u zemlji u koju bi putovali. Sve ovo zajedno, uz činjenicu da se putovanja za letnju sezonu nisu prodavala kao i inače u oktobru i novembru, donelo je porast „aranžmana u poslednjem trenutku“, kao nikada do sada.

56. LOKALNA PLANINARSKA DRUŠTVA: Prvo idi na Povlen, Tibet osvajaj kasnije
Povećano interesovanje za planinarenje tokom korone trebalo bi da bude dobra vest za lokalna planinarska društva, ali je izazvalo dodatne probleme vodičima jer mnogi dolaze nedovoljno informisani i nespremni za ono što ih čeka. Voditi planinarske ture je jako naporan i odgovoran posao. Međutim, za razliku od zemalja u regionu, naši vodiči nemaju regulisane prihode, a planinarska društva od donacija i sopstvenih sredstava ne mogu da pokriju ni sve troškove.

58. ISPLATIVOST RECIKLIRANJA BATERIJA U SVETU I SRBIJI: Kako od cvrčka postati mrav
Ukupni troškovi recikliranja baterija na razvijenim tržištima iznose 2,68 miliona dolara godišnje, dok bi u Srbiji oni mogli biti upola manji zbog nižih cena rada i drugih resursa. Uz upotrebu najnovijih, mnogo efikasnijih tehnologija, godišnji povrat ulaganja u ovoj delatnosti mogao bi porasti sa trenutnih 29,2% na 75%, tvrde analitičari NALED-A.

60. KRIPTOVALUTE I ŽIVOTNA SREDINA: Da li je bitkoin ekološki subverzivan?
Neprecizni podaci o korišćenju obnovljivih izvora u potrošenoj energiji za rudarenje i trgovinu bitkoinom, kao i nepoznavanje bitkoin protokola, predstavljaju glavne izvore nesporazuma i preterivanja u proceni ekološke štete koju ova virtuelna valuta već čini ili bi mogla da proizvede, tvrdi Nik Karter, stručnjak za blokčejn tehnologije.

Nove tehnologije

64. „NEOMEDICA“, PROIZVOĐAČ I DISTRIBUTER IVD MEDICINSKIH SREDSTAVA: Kako je nastao prvi domaći test na Kovid
Iako „Neomedica“ posluje već dve decenije, tokom kojih je plasirala na tržište nekoliko veoma inovativnih rešenja, najšira javnost je čula za ovu nišku kompaniju tek prošle godine, kada je razvila domaći test na Kovid-19. Ovaj test, osim što utvrđuje količinu antitela, može da predvidi i tok bolesti. Saša Tričković, osnivač i direktor ove kompanije, kaže da je „Neomedica“ uložila velika sredstva i četiri godine rada da bi kreirala sopstvenu metodu za brzo testiranje, koja sada, osim Kovida, može da dijagnostifikuje 200 različitih oboljenja i stanja.

Nauka

66. NOVI TRAGAČ ZA DREVNIM LJUDIMA: Proteinski otisak prsta
Zahvaljujući otkriću da su belančevine daleko otpornije na propadanje nego DNK, razvijena je nova grana nauke, koja omogućava stručnjacima da pomoću svojevrsnog „proteinskog otiska prsta“ zavire u ljudsku prošlost dalje nego ikada ranije.

Koktel

68. CENTAR ZA RIBARSTVO I PRIMENJENU HIDROBIOLOGIJU „MALI DUNAV“: Kada naučnici „zavrnu rukave“
Na samo pola sata vožnje od beogradskog Trga republike nalazi se idilična zelena oaza „Mali Dunav“, u kojoj ceo dan možete uživati pecajući ili ljuljuškajući se u platnenim ležaljkama. Ali možete i da naučite mnogo novih stvari kroz obilazak akvarijuma, zoološkog vrta ili naselja iz praistorije, a sve zahvaljujući tome što su naučnici i istraživači beogradskog Poljoprivrednog fakulteta „zavrnuli rukave“ i pretvorili zagađeni potok u živu maketu reke Dunav.

70. PRIČA O POSEBNOJ ŽENI I POSEBNOM SIRU: Japanka sa Miroča
„Ovo je sasvim dovoljno za jedan dobar život“, kaže Ljubinka Pavlović iz sela Miroč, koja proizvodi miročki bareni sir, toliko poseban da se šepuri po najelitnijim restoranima. I Ljubinka je posebna žena. Svi je zovu Japanka od detinjstva, zbog kosih očiju, ali taj nadimak sada joj odgovara jer radi kao Japanci, od jutra do sutra. „Ovaj posao zahteva da si stalno u pokretu, nema ni svetka ni petka“, priča žena koja je sama razvila gazdinstvo i posao, vozila traktor, odgajila dvojicu sinova i „usput“ se dodatno školovala.

72. KULTURA ROMA: Važnije je biti, nego imati
Prvi zvanični zapis o Romima u Srbiji potiče iz 1348. godine u vreme cara Dušana. Zavisno od toga odakle su došli, dele se na takozvane turske, mađarske ili banatske, i vlaške Rome. Procenjuje se da danas u Evropi živi između 12 i 15 miliona Roma, a u Srbiji prema poslednjem popisu oko 148 hiljada. Bez obzira na teritorijalne, kulturološke, verske i jezičke razlike među pripadnicima ovog naroda rasutog po celom svetu, Romi imaju jedinstven pogled na svet, skup najvažnijih životnih pravila pod nazivom „Romanipena“. Neka od njih glase da je važnije biti nego imati i da jedina večnost koju čovek ima je – danas.

74. POVRATAK SOCIJALISTIČKE KUHINJE U POLJSKOJ: Hrana sa ukusom Hladnog rata
Možda i zato što je ovo vreme kada nas korona uči kako malo može da bude mnogo, nekadašnja socijalistička kuhinja je postala pomodna u Poljskoj, i to ne samo u pojedinim retro restoranima, već i na domaćim zabavama u prirodi. Po buvljim pijacama i malim prodavnicama koje su nekim čudom preživele još od pedesetih godina prošlog veka, traže se sastojci za pripremanje čokoladnog kolača bez čokolade, ili svinjskog kotleta od mortadele. Ovo su samo neki od kultnih specijaliteta iz vremena kada su poljske domaćice, da bi spremile ručak, morale da budu informisanije i inventivnije od KGB-a.

Komunikacije

76. KAKO POSLUJU SPECIJALIZOVANI PORTALI: Informacije, a ne senzacije
Ma koliko da se razlikuju oblasti za koje su se opredelili da o njima informišu javnost, sagovornici „B&F“-a koji rade na sadržajima specijalizovanih portala dele isto iskustvo. U vreme „prepisivačkog novinarstva“ važno je imati sopstvene izvore, biti prepoznatljiv po kvalitetu i zadobiti poverenje čitalaca da vam je od brzine objavljivanja važnije da je informacija proverena. S druge strane, svima koji žele zaradu „preko noći“ savetuju da ovaj posao nije za njih.

Reprint

78. ŠTA DIREKTORI ZAISTA MISLE O RADU NA DALJINU: Vaši srećni dani su odbrojani!
Sve veći broj izvršnih direktora u američkim kompanijama poručuje radnicima da se vrate u kancelarije, a neki čak prete da će im, u suprotnom, promeniti status zaposlenog u poziciju „dobavljač“. To ne znači da je radu od kuće odzvonilo, ali pre nego što odluče da li će raditi na daljinu ili u kancelariji, zaposleni bi trebalo da se bolje informišu o „skrivenim“ posledicama. Naime, istraživanja koja su rađena u SAD i pre korone, pokazuju da čak i u tehnološkim kompanijama – koje su glavni promoteri rada na daljinu – u proseku brže napreduju radnici koji rade u kancelarijama i samim tim imaju i veće plate.

Vremeplov

80. JEDAN OD NAJČUDNIJIH ZUBARA U ISTORIJI: Zubarski cirkus „Bezbolnog Parkera“
Edgar Parker dobio je nadimak „Bezbolni Parker“ jer je krajem 19. veka na ulici bezbolno vadio zube, zahvaljujući tome što je pacijentima prethodno davao injekciju razvodnjenog kokaina. Potom je osnovao „Zubarski cirkus“ sa izvođačima svih vrsta i životinjama, sa kojim je putovao širom Amerike i nakon cirkuskih predstava vadio zube. Iako ga je Američko udruženje zubara proglasilo „pretnjom za stomatološku profesiju“, Parker je od svog cirkusa napravio zubarsku imperiju, a procenjuje se da ja zarađivao pet miliona dolara godišnje.

Чланак Biznis & finansije 189: PWC lista najvećih kompanija na svetu – Rekordan godišnji rast се појављује прво на Biznis i Finansije.

FEST će najverovatnije biti održan od 2. do 11. aprila, dok se realizacija jubilarnog 30. izdanja Beogradskog letnjeg festivala BELEF planira za kraj juna ili početak jula, saopštio je Centar beogradskih festivala (CEBEF).

Kada je reč o terminu održavanja za FEST, smatra se da će u prilog novim terminima održavanja manifestacija ići i to da će se do aprila već osetiti pozitivne posledice vakcinacije protiv kovida-19, koja u Srbiji uzima zamah, a svakako će biti još masovnija u februaru i martu, kako kod nas u zemlji, tako i u inostranstvu, ocenjuju u CEBEF.

„Plan je da se program FEST prikaže u manjim dvoranama, ali sa maksimalnim brojem projekcija, od jutarnjih do kasnih večernjih, kako bi se u potpunosti iskoristio broj mesta koji u tom trenutku bude dozvoljen“, najavili su u saopštenju.

Beogradski letnji festival BELEF planira se za kraj juna ili početak jula, ali sa preoblikovanim konceptom i sa podnaslovom Beogradska letnja scena, kažu u CEBEF, i najavljuju da će naglasak ubuduće znatno više biti na pozorištu.

U CEBEF smatraju da se na taj način nastavlja prošlogodišnja ideja okupljanja ne samo gradskih, već i teatara iz ostalih delova Srbije, „u nekoj vrsti produžetka redovne sezone i selekcijom najatraktivnijih predstava koje će se igrati na otvorenom na više punktova u Beogradu“.

Podsećaju i da je sekretarijat za kulturu grada Beograda raspisao redovni godišnji konkurs, koji će biti otvoren za prijave do 1. marta.

Izvor: N1

Foto: funnytools, Pixabay

Чланак FEST i BELEF će biti održani pred publikom ukoliko se stabilizuje epidemiološka situacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija je zemlja u kojoj se izuzetno poštuju umetnici. Kultura u Srbiji je na najvišem nivou.
Malo je zemalja u svetu gde ljudi prvo kada se probude pogledaju repertoar u pozorištima, zatim koji se umetnički filmovi prikazuju u tržnim centrima, pa kada se spokojno popije prva jutarnja kafa, čitaju se probrana dela pisaca dobitnika Nobelove nagrade.

I sve to pre nego što se krene na posao. Sve je moguće kad se najfinijom kulturom bave tabliodi, kao u Srbiji
Ako ne verujete, evo šta kaže Eurostat. Statistika, doduše, zbirno broji umetnike, autore, novinare i lingviste. Ovo je čudan skup profesija jer kako mogu biti u istoj vreći filmski režiser i tabloidni novinar? Moguće je, naravno, ako se u tabloidima bave najfinijom kulturom, kao što je to slučaj u Srbiji, a čast novinarske profesije i lični ugled su najviše vrednosti novinara.
U Evropskoj uniji je broj zaposlenih u posmatranim delatnostima povećan za 16% u prethodnih osam godina, i hleb od umetnosti, novinarstva i lingvistike prima ukupno 1,7 miliona zaposlenih, odnosno 235 hiljada ljudi više nego davne 2011. godine.
Evropska unija ima 3,8 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,7 umetnika na 1.000 zaposlenih. Udeo umetnika je izuzetno mali, jer se radi o odabranim licima.

Primer da statistika ne mora da odražava realnost

U slučaju kada se radi o maloj zemlji, mereno brojem stanovnika, odstupanja u godišnjim podacima mogu biti ogromna, i ne moraju da budu odraz realnih kretanja u zaposlenosti. Na primer, u Crnoj Gori, smanjen je broj zaposlenih u ovim delatnostima sa 2,4 hilajde u 2018. na 1,8 hiljada u 2019. godini.
Malo je verovatno da je četvrtina umetnika, novinara i lingvista ostala bez posla, posebno u svetlu evropskih i NATO integracija Crne Gore, gde je neophodno imati sve više prevodilaca. Ukoliko se crnogorski jezik objedini sa hrvatskim i bošnjačkim, problemi sa nedostatkom prevodilaca biće prevaziđeni. Ali, odlutaše misli moje.

U Srbiji više umetnika nego u kolevkama civilizacije

U Srbiji je procenjeno da ima 23,6 hiljada zaposlenih u ovim kreativnim delatnostima, što je za 6,1 manje nego 2014. Ipak, i dalje smo tek neznato ispod proseka EU, sa 3,4 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,5 umetnika na 1.000 zaposlenih. Ali, kvalitet naših novinara i ostalih slobodnih umetnika daleko prevazilazi evropske standarde i kvantitet je ovde manje važan.
No, kada već govorimo o kvantitetu, treba naglasiti da imamo veći broj umetnika na hioljadu stanovnika od Grčke i Italije, koje su kolevke kulture i civilizacije.
Standard naših umetnika, novinara i lingvista, pretpostavljam, je na daleko višem nivo od prosečnog u Evropi, kako i dolikuje.

Izvor: Miroslav Zdravković, makroekonomija.org

Foto: Pixabay

Чланак Statistika potvrdila: Kultura u Srbiji na najvišem nivou се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kao najveći gubitnici pandemije uglavnom se navode turizam i ugostiteljstvo, koji zaista jesu ove godine beležili veoma loše rezultate, ali ti sektori nisu jedini koji snose ogromne ekonomske posledice zbog širenja korona virusa. Kultura i umetnost su se takođe našle na vetrometini, budući da su brojna dešavanja odložena „do daljnjeg“, a čak i kada je dozvoljeno njihovo održavanje, publika ih iz straha od zaraze ne posećuje.

Otpuštanja u kreativnoj industriji

Procenjuje se da će u Srbiji finansijski gubici bioskopa ove godine iznositi 20 miliona evra. No, oni nisu jedini kojima je egzistencija ugrožena. Kolarac nema dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje, pa se postavlja pitanje i njegovog opstanka. Ova zadužbina je pre pandemije sama ostvarivala oko 75 odsto svog budžeta, ali više nije u mogućnosti da održava programe koji joj donose zaradu. Osim koncerata u Kolarcu, i brojni muzički i umetnički festivali su otkazani, a većina muzeja ima skraćeno radno vreme. U bioskopima i pozorištima broj posetilaca je ograničen, što znači da će i oni ubuduće ostvarivati manju zaradu.

Ako mislite da je ovo domaći problem, poput mnogih na koje smo već oguglalli, prevarili ste se. Svuda u svetu presušili su budžeti za finansiranje kulture i umetnosti.

U Sjedinjenim Američkim Državama je u izvođačkim delatnostima između 1. aprila i 31. jula čak 1,4 miliona ljudi ostalo bez posla. Jedan drugi izveštaj, koji je objavilo Odeljenje za kulturnu politiku Grada Njujorka, kaže da je u tom periodu za samo dve nedelje u Velikoj jabuci otpušteno skoro 15.000 zaposlenih iz 810 kulturnih organizacija.

Ukoliko se ovaj trend otpuštanja nastavi, Institut Brukings predviđa da bi ove godine u SAD moglo biti ugašeno 2,7 miliona radnih pozicija u kreativnoj industriji, što čini trećinu zaposlenih u ovom sektoru.

Još jedan indikator potvrđuje ove sumorne prognoze. Kako kažu iz HR odeljenja Njujorške filmske akademije, u proteklih pola godine broj ponuda za posao u kinematografiji se smanjio za 59 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Ni muzeje nije zaobišla ova „kleta sudbina“. Tokom karantinskiih mera evropski muzeji zabeležili su gubitak prihoda od 80 odsto. Zato su bili primorani da masovno otpuštaju a na meti ovih mera prvo su se našli oni koji nemaju „ugovore za stalno“.

Sve usporava osim štampanja knjiga o epidemijama

Razlog za ovako loše poslovne rezultate su smanjena izdvajanja za kulturu u situaciji kada države širom sveta ulažu ogromne količine novca u funkcionisanje svojih zdravstvenih sistema ali i pomoć preduzećima. Nisu od pomoći ni ograničenja kretanja i saveti da se ne boravi u velikim grupama ljudi.

Zato je mnoštvo kulturnih institucija i organizacija zatvorilo svoja vrata za posetioce na određen period, a pojedine su, zbog nenadoknadivog gubitka prihoda, i ugašene. Samo neke od trajno zatvorenih kulturnih oganizacija su Hazard Čejs, britanska agencija za menadžment u klasičnoj muzici, Muzej savremene umetnosti u Indijanapolisu, brodvejski mjuzikl Frozen koji se neće odigravati čak ni po završetku pandemije…

Iako ovi podaci ne nude baš mnogo povoda za pesmu, zadržaćemo se još malo na muzici. I muzičarima je ova pandemija “zavrnula slavinu”. Mnogi od njih odlažu objavljivanje novih albuma, a oni koji su ih izdali nisu privukli veliku pažnju medija. Zato se, kako bi održali kontakt sa publikom, snalaze na razne načine – emitujući snimke svojih starih koncerata ili pišući i objavljujući fotografije na društvenim mrežama, a sve u cilju podsećanja fanova na svoje postojanje. Neki su se prebacili i na digitalno stvaralaštvo, što ne znači da prave elektronsku muziku, već da održavaju koncerte preko interneta.

Još jedan umetnički sektor je veoma pogođen korona krizom. Iako cirkusi možda nisu prva asocijacija na umetnost, neki od njih zaista ispunjavaju sve uslove da bi se mogli nazvati visokom umetničkom produkcijom. Najpoznatiji među njima, Cirque du Soleil, morao je da otpusti 95 odsto radne snage.

Ipak, ima i kuturnih delatnosti prema kojima je pandemija bila blaža. Izdavaštvo jeste pogođeno otkazivanjem književnih večeri i sajmova knjiga, ali one se i dalje štampaju i prodaju, i to sve više – preko interneta. Pojedine knjige, poput onih o epidemijama, čak beleže i veliki rast prodaje.

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Umetnost i kultura među najvećim gubitnicima pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njihovoj analizi vladine uredbe o rebalansu budžeta za 2020. godinu, ukupne budžetske subvencije porašće za 107,6 milijardi dinara (915 miliona €) na 203 milijarde dinara. Ovo je povećanje od 112 odsto.

Najveće subvencije ide Ministarstvu privrede

Najveći deo subvencija (97,3 miljardi dinara) ide Ministarstvu privrede u okviru programa prevencije posledica nastalih usled pandemije. Podsećamo, ovaj novac je predviđen za podršku malim i srednjim preduzećima u vidu isplate tri minimalne zarade ali i velikim firmama, dok je jedan deo predviđen za kreditnu podršku privatnim preduzetnicima kroz Fond za razvoj i komercijalne banke.

Nova subvencija je subvencije poljoprivrednim gazdinstvima, i to 1,45 mlrd za subvencionisanje dela kamate na kredite (preko Fonda za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje) i 1,15 mlrd na ime jednokratne bespovratne pomoći preko Uprave za agrarna plaćanja.

Nova subvencija koja nije u vezi sa prevencijom i ublažavanjem posledica nastalih usled bolesti COVID- 19 – reč je o subvenciji Zelenog fonda Srbije za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila, u iznosu od 0,12 mlrd dinara.

Značajno su povećane subvencije za puteve (152%), te subvencije za turizam (147%). U analizi se navodi da je subvencija za puteve je zapravo subvencija za drumski saobraćaj.

U oblasti turizma se planira program raspodele vaučera za intenziviranje korišćenja turističke ponude (1,5 milijardi din), dok su sredstva za “Turističku organizaciju Srbije” smanjena.

Najmanje kulturi

Na udaru je kultura, koja sada dobija 1,6 umesto 2,1 miijarde dinara planiranih prvobitnim budžetom za 2020.

Ako se gleda u okviru pojedinih razdela, došlo je do preraspodela i smanjenja nekih subvencija.

Na primer, za razvoj preduzetništva su smanjene za 1,0 mlrd (isplaćuje ih Min. privrede); Za mere ruralnog razvoja smanjene su za 0,9 mlrd (isplaćuje ih Uprava za agrarna plaćanja); Za ponovnu upotrebu i korišćenje otpada smanjene su za 0,9 mlrd (isplaćuje ih Zeleni fond Srbije); Subvencije Uprave za veterinu (u vezi sa zaštitom zdravlja životinja i bezbednošću hrane životinjskog porekla i hrane za životinje) smanjene su za gotovo 0,6 mlrd; Subvencija RTS-u za finansiranje osnovne delatnosti je smanjena za gotovo 0,5 mlrd;

Smanjene su subvencije koje se isplaćuju sa razdela Min. rudarstva, i to za JP „Resavica“ smanjenje za 0,4 mlrd i za zaštitu energetski ugroženog kupca smanjenje za 0,3 mlrd;

Subvencije u poljoprivredi u okviru IPARD-a smanjene su za 0,3 mlrd;

o Subvencije za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom smanjene su za 0,25 mlrd; Subvencije za Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku smanjene su za po 0,1 mlrd;

Kako se navodi u analizi Budžetske kancelarije, određene subvencije koje su bile utvrđene Zakonom o budžetu za 2020. na razdelu Min. trgovine, turizma i telekomunikacija nisu predviđene Uredbom o izmenama budžeta. Reč je o subvenciji za obnovu FM mreže za emitovanje radio programa RTS i RTV i za uspostavljanje inicijalne mreže za digitalno emitovanje radio programa u DAB+ tehnologiji (smanjenje po ovom osnovu iznosi 0,3 mlrd), i manji iznos koji je bio opredeljen za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Budžetske subvencije duplirane osim za kulturu се појављује прво на Biznis i Finansije.