Na praktične, regulatorne, infrastrukturne i izazove finansiranja i tehnologija u kontekstu razvoja domaćeg energetskog tržišta pokušali su da nađu odgovore predstavnici UK Export Finance for the Western Balkans (Duško Krsmanović), Department for Business and Trade in Serbia (Nikola Milivojević), LDK Consultants – člana Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (Nenad Jovanović), kompanije Continental Wind Partners (Maja Turković) i advokatske kancelarije AKT Todorovic (Ivan Todorović), zajedno sa Aleksandrom Ranđelovićem, ekspertom za zeleno finansiranje za MSP, koji je održao uvodno predavanje, i moderatorom, Rosom Lairdom iz Grayling kancelarije u Velikoj Britaniji.

Prelazak sa fosilih goriva, koja trenutno apsolutno dominiraju u energetskoj potrošnji srpskih domaćinstava i privrede, postavlja se kao preduslov daljeg razvoja i usklađivanja sa globalnim trendovima. Cilj je da Srbija do 2040. godine dostigne učešće obnovljivih izvora energije od 40%. Međutim, šta to može značiti za pojedinačne kompanije i građane i da li su opasnosti od rasta troškova veće od prilika koje se mogu ostvariti?

Prilika Srbije da profitira

Prema oceni panelista, s obzirom na geografsku poziciju Srbije, naša država ima dobru priliku da profitira od dodatnog razvoja energetskih kapaciteta i regionalnog povezivanja, ali je za to neophodna još brža i odlučnija regulatorna podrška, koja će biti prilagođena lokalnim okolnostima i mogućnostima. Kompanije iz Velike Britanije su u određenoj meri već prisutne na domaćem tržištu električne energije, a mogućnosti za unapređenja saradnje postoje, pre svega kroz razmenu znanja i iskustava, i finansijsku podršku.

Aktuelna geo-politička situacija investicije čini skupim, te glavni kriterijum za donošenje odluke o investiranju jeste mogućnost povrata investicije u zadovoljavajućem roku. Zbog toga je važno svim učesnicima na tržištu energije omogućiti uslove u kojima je poslovanje isplativo, ne oslanjajući se na bankarske kredite ili pozajmice.

Ono što praksa u oblasti proizvodnje električne energije u ovom trenutku pokazuje, i to ne samo za srpsko, već i druga tržišta regiona, jeste da veći problem leži u mogućnostima povezivanja na električnu mrežu, nego u samoj raspoloživosti kapitala. Upravo zbog toga, učesnici vebinara pozitivno su ocenili trenutne projekte razvoja infrastrukture, kako za električnu energiju, tako i za prirodni gas i naftu.

Sledeći koraci, bi zatim trebalo da podrazumevaju i razvoj infrastrukture i tržišta za skladištenje električne energije, dok se u oblasti proizvodnje sve više gleda u pravcu zelenog hidrogena.

Svetlo na kraju tunela

Ono što je veoma važno za privredu, počev od malih i srednjih preduzeća, pa do velikih kompanija, jeste činjenica da prelazak na obnovljive izvore energije i generalna dekarbonizacija poslovanja mogu direktno uticati na njihovu konkurentnost i poziciju u lancu proizvodnje. Upravo zato, važno je da se, pored stanovništva, i sektori industrije i transporta, što pre uključe u proces unapređenja efikasnosti potrošnje energije i izbor obnovljivih resursa za poslovanje.

Iako nije za očekivati da će ugalj u Srbiji u kratkom vremenskom roku postati prošlost, učesnici vebinara složni su u činjenici da se vidi svetlo na kraju tunela. Energija dobijena iz vode, zajedno sa energijom iz sunca, uz već planirani razvoj infrastrukture i odgovarajuća regulatorna rešenja mogu unaprediti poziciju Srbije i rezultovati u povećanju obima izvoza električne energije, ali i konkurentnosti domaće privrede.

Чланак Energija dobijena iz vode i iz sunca, mogu unaprediti poziciju Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija „Basna“, koja posluje u Čačku od 2010. godine i ima proizvodni pogon u selu Viča kod Lučana, osnovana je posle tri godine istraživanja. Ona su bila neophodna jer je ovo preduzeće pokrenulo potpuno novu industriju i to u ruralnom području. „Basna“, naime, pretvara biomasu u energiju tako što proizvodi drveni ugalj koji ispunjava stroge zahteve Evropske sertifikacije za biougalj (EBC) i ima višestruku upotrebu, jer u samom procesu proizvodnje mogu da se oblikuju željene karakteristike proizvoda, u zavisnosti od njegove namene.

„Basna“ je trenutno jedino preduzeće u Srbiji koje poseduje EBC sertifikat, što znači da je ovako dobijeni drveni ugalj veoma čist, bez nedozvoljenih toksina, kaže za B&F Vesna Baur, koja je osnovala ovo preduzeće zajedno sa svojim suprugom Balzom Baurom.

Balz Baur potiče iz Švajcarske, gde je na ETH Institutu iz Ciriha stekao zvanje naučnika iz oblasti ekologije. U Srbiju je doneo svoje znanje, a sa dvoje supružnika iz Švajcarske je stigao i kapital koji su uložili u realizaciju pilot projekta u zapadnoj Srbiji. „Mi smo krenuli u ovu avanturu u vreme kada projekti iz oblasti zaštite životne sredine nisu bili prepoznati kod nas kao prioritetni. Uložili smo sve svoje resurse u pokretanje ovog posla, bez ikakve spoljne podrške“, priseća se naša sagovornica trenutka kada su krenuli sa proizvodnjom u ne baš zavidnim uslovima.

Počeli su na zemljištu koje je pripadalo nekadašnjoj zemljoradničkoj zadruzi „Viča“, bez vode, kanalizacije, stabilne isporuke struje i, naravno, bez internet mreže. Sve što je bilo na raspolaganju svelo se na zapuštene objekte. Bilo je potrebno mnogo entuzijazma, dovitljivosti i finansijskog ulaganja da bi se pokrenula proizvodnja, priča Vesna Baur, a pre toga sprovela istraživanja i edukovao tim koji će imati dovoljno znanja za predstojeći posao.

Lokalna proizvodnja, globalni doprinos

Sve to je potrebno kada se odlučite za poslovanje koje je usko povezano sa zaštitom životne sredine, jer ovu oblast karakteriše složena isprepletanost fizičkih, hemijskih i bioloških procesa, napominje naša sagovornica i dodaje. „Imali smo sistemski pristup analizi problema, što u ovakvoj oblasti zahteva istraživanja koja se ponavljaju tokom dužih vremenskih perioda. Iz tog razloga, prvih nekoliko godina smo ulagali u istraživanje, eksperimente i razvoj same ideje, bez izlaska na tržište. U istraživanja smo uključili naučnu zajednicu, kao i korisnike budućeg proizvoda. Takav pristup imamo i danas – nove proizvode takođe razvijamo u saradnji sa domaćim i stranim istraživačkim institutima“.

Šta je, stoga, u ovoj proizvodnji posebno? „Basna“ koristi postupak pirolize, koji obezbeđuje da štetni gasovi ne odlaze direktno u neposredno okruženje. Oni se sagorevaju sa dovoljno kiseonika, tako da u atmosferu odlaze samo čist ugljen-dioksid i voda. Istovremeno, energiju koja nastane u tom procesu koriste za sušenje i grejanje.

Ugljen-dioksid koji nastaje tokom proizvodnje drvenog uglja fotosintezom apsorbuju biljke, koje se naknadno ponovo upotrebljavaju kao biomasa za naredni proizvodni ciklus, obezbeđujući i do 20 odsto više energije ukoliko se koriste u proizvodnji biogasa. Ovo je proces koji traje. Na taj način se zatvara krug i omogućava održivo upravljanje resursima, uz istovremeno smanjenje troškova u proizvodnji, navodi naša sagovornica.

Drveni ćumur, odnosno biočar koji proizvode razlikuje se od drugih izvora obnovljive energije po tome što ima sposobnost da izoluje ugljen-dioksid iz atmosfere i da ga drži zarobljenog u svojoj karbonskoj mreži više decenija. Upravo je to razlog zašto se biočar našao na listi IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change), kao tehnologija koju treba podsticati u borbi protiv globalnog zagrevanja, ističe Vesna Bauer i pojašnjava:

„Procenjuje se da jedna tona proizvedenog biočara uklanja iz atmosfere između 1,5 do tri tone ugljen-dioksida. Konkretno, našom proizvodnjom po toni biočara uklanjamo 2,8 do tri tone ugljen-dioksida iz atmosfere. Na osnovu toga može da se zaključi da jedna mala proizvodnja u seoskom području u Srbiji, značajno doprinosi globalnoj borbi protiv klimatskih promena“. U prilog tome govori i činjenica da je preduzeće jedan od verifikovanih dobavljača sertifikata za otklanjanje ugljen-dioksida, na berzi PURO EARTH.

Zahvaljujući velikom znanju iz ove oblasti, zaposleni u „Basni“ mogu da prilagođavaju biočar specifičnim potrebama u vrlo različitim industrijama. Važno je napomenuti da pored drveta, skoro svi organski materijali mogu da se pretvore u ugalj, pri čemu su vidne i razlike u finalnom proizvodu. Tako i biočar koji nosi isti sertifikat od proizvođača do proizvođača može da se razlikuje. Iz tog razloga, „Basni“ je važno da u razgovoru sa kupcem zajedno dizajniraju krajnji proizvod, koji će najbolje odgovoriti potrebama klijenta.

Ruralna proizvodnja za izvoz

Šta to konkretno znači za one koji kupuju biočar? Prema rečima Vesne Baur, kada se agrougalj koristi kao prirodni dodatak zemljištu, zahvaljujući tome što se razgrađuje više decenija, on pomaže da zemlja bude zdravija. Ona sadrži više humusa, istovremeno ima nižu kiselost i bolje zadržava vlagu, što je od vitalnog značaja kada su temperature ekstremne. Usled bogatijeg mikrobiološkog života i manje zagađenosti, zemlja je plodnija, biljke su jače a samim tim su i veći prinosi. Sve to se obezbeđuje uz pozitivan uticaj na životnu sredinu, jer agrougalj apsorbuje toksične materijale iz zemljišta, kao što su teški metali i organski zagađivači koji ne odlaze u podzemne vode. S druge strane, smanjuje emisije metana i azotnog oksida zbog boljeg dovođenja vazduha u zemljište.

Biočar koji se koristi u stočnoj ishrani poboljšava zdravlje i osobine životinja. Noviji ogledi na imanjima krava muzara u Srbiji pokazuju da se uz korišćenje vrlo male doze biočara dobija najmanje četiri litara mleka više dnevno po grlu, navodi naša sagovornica.

Biočar, zahvaljujući tome što sadrži preko 90 odsto ugljenika, ima veliku ulogu i unapređenju konverzije hrane, jer iz nje apsorbuje toksine, ostatke pesticida i glifosata. Istovremeno, stabilizuje crevnu floru kod životinja, uz manju upotrebu antibiotika.

Biočar se u građevinarstvu upotrebljava kao jedna od komponenti u izradi industrijskih podova, i kao zamena materijala u fasadama. Imajući u vidu da je „Basna“ u svom poslovanju usredsređena na ponovnu upotrebu materijala, sarađuje samo sa onim preduzećima koja imaju usvojen plan za reciklažu.

Potresi na tržištu izazvani prvo zdravstvenom, a sada i geopolitičkom krizom, odrazili su se i na poslovanje „Basne“. Troškovi proizvodnje su u proseku povećani za 25 odsto, a opšta neizvesnost jako otežava bilo kakvo dugoročnije planiranje. Vesna Baur naglašava da im je u ovakvoj situaciji najvažnije to što su uspeli da očuvaju sva radna mesta i smatra da je jedna od njihovih najvećih prednosti plasman na inostranim tržištima gde su svojstva biočara već priznata. Naime, „Basna“ čak 99% svoje proizvodnje izvozi u Holandiju, Nemačku, Austriju i Švajcarsku, a u Finskoj sprovode višemesečni ogled koji po preliminarnim rezultatima najavljuje otvaranje novog tržišta. Ipak, namera im je da budu prisutni i na domaćem tržištu.

Zato ovo preduzeće iz Čačka, i pored ovako nestabilnih okolnosti po svetsku i domaću privredu, planira proširenje kapaciteta, najavljuje Vesna Baur. Kako kaže, iza sebe imaju više od decenije iskustva i tokom tog vremena nijednog trenutka nije bilo lako, ali se pokazalo da ono što ste zamislili možete uspešno da sprovedete ako uložite mnogo znanja i truda.

Danijela Nišavić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Чланак „Basna“ iz Čačka, jedinstvena u Srbiji po proizvodnji biološkog uglja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taj ideja nije neostvariva budući da je u 2020. najmnogoljudnija zemlja sveta 28,8 odsto struje proizvela iz “zelenih” izvora.

Prema novom planu za tri godine Kina bi trebalo obnovljivim izvorima da zameni čak milijardu tona uglja koji služi za proizvodnju električne energije. Osim povećanja kapaciteta za proizvodnju energije koja ne ostavlja veliki karbonski otisak, ova zemlja će morati da se potrudi da i među kupcima promoviše upotrebu struje iz obnovljivih izvora, ponajviše vetra i sunca, jer trenutno nije velika potražnja za njom na kineskom tržištu.

Ipak, imajući u vidu kako ova država funkcioniše i koliko ozbiljno pristupa izradi strategija, vrlo je verovatno da će se i kupci električne energije u međuvremenu preorijentisati na onu koju država promoviše. Ukoliko se to desi, Kina će od 2026. početi ozbiljno da smanjuje upotrebu fosilnih goriva.

Izvor: CNA

Foto: Pixabay

Чланак Kina planira da do 2025. trećina njene struje bude iz obnovljivih izvora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bakar je trenutno jedan od najtraženijih metala na tržištu. On se koristi u proizvodnji raznovrsne tehnološke opreme, a za ovu temu je bitna njegova uloga u proizvodnji rešenja za stvaranje energije iz solarnih, hidro, termalnih i izvora kao što je vetar. On se takođe nalazi i u baterijama za električna vozila.

Otprilike četvrtina proizvedenog bakra u 2021. koristila se u “zelenim tehnološkim rešenjima” za proizvodnju energije. Taj procenat bi u narednoj godini trebalo da poraste na 40 odsto, zajedno sa ekspanzijom ovog energetskog sektora. Tražnja za bakrom bi iz ovog razloga u narednih 30 godina mogla da poraste za 350 odsto a sa njom i cena ovog metala, koja je već duplirana u prošloj godini.

Međutim, ma koliko on bio dragocen za proizvodnju manje škodljivih tehnoloških rešenja, bakar ne raste na drvetu. On se kopa u rudnicima koji uništavaju eko sistem u svom okruženju. Slično je i sa drugim metalima bez kojih je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora nemoguća. Većina rudnika u kojima se metali kopaju zagađuje podzemne vode, ali i zemljište i vazduh.

Toga smo sve svesniji i mi u Srbiji, otkad se govori o kopanju litijuma u blizini Loznice, a posebno od trenutka kada se saznalo da će njega vršiti kompanija Rio Tinto, poznata po neslavnim epizodama uništavanja područja na kojima je kopala.

Rešenje za ovaj problem

Dakle, ako želimo da smanjimo emisiju štetnih gasova, moramo prvo smanjiti proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva. To se ne može uraditi bez proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, koja je, kao što smo videli, neizvodljiva bez kopanja metala.

No, kao jedan od izlaza iz ove nemoguće situacije naučnici vide reciklažu metala. Oni tvrde da se metali poput već pomenutog bakra mogu reciklirati maltene beskonačno, a da u tehnologije za reciklažu nisu potrebna posebna ulaganja jer ih već imamo. Naime, procenjuje se da je u 2020. od ukupne količine bakra na američkom tržištu 35 odsto bilo reciklirano ili ponovno korišćeno.

Izvor: Oil Price

Foto: Pixabay

Чланак Ko je dobitnik u sukobu proizvođača energije iz fosilnih goriva i obnovljivih izvora? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Struja iz obnovljivih izvora činila je 38 odsto evropskog tržišta električne energije, a ona proizvedena pomoću fosilnih goriva imala je udeo od 37 odsto, tvrde istraživačke kuće Ember i Agora Energiewende.

Tome su najviše doprineli rast proizvodnje solarne i energije nastale iz vetra, i istovremeni pad proizvodnje uglja. Naime, energije iz ovih zelenih izvora u prošloj godini bilo je 10 odsto više nego u 2019. a uglja je na tržištu bilo za 20 procenata manje. Osim toga, smanjen je i broj nuklearki širom Evrope. Svi pobrojani razlozi doveli su do toga da energija iz obnovljivih izvora preuzme dominaciju u elektrosnabdevanju.

Najviše energije iz održivih izvora proizvedeno je u Austriji, Danskoj, Švedskoj, Portugalu i Italiji, a najviše struje iz fosilnih goriva u Poljskoj, Holandiji, Grčkoj i Irskoj. Na polju nuklearne energije najviše su se isticale Francuska, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Belgija. I naša zemlja zabeležila je jedna mali pomak na ovom polju kada je šabačka toplana počela da proizvodi energiju pomoću solarnih ćelija na svom krovu. 

Očekuje se da će zelena energija u narednim godinama postepeno zauzimati još veći deo evropskog tržišta. Naime, ukoliko želi da do kraja ove decenije ispuni svoj cilj o smanjenju emisije štetnih gasova na 55 odsto nivoa iz 1990. godine, Evropa će morati da duplira proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Izvor: Blumberg

Foto: winterseitler, Pixabay

Чланак Evropa u 2020. proizvela više struje iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uređaji i postrojenja u koje je Amazon investirao nalaze se širom sveta, od Australije, preko Amerike, pa sve do Velike Britanije. Potencijal Amazonovih ulaganja nije mali – ovi projekti će proizvoditi 3,4 gigavata električne energije.

Cilj kompanije je da isporučuje 18 miliona megavata “zelene” energije na godišnjem nivou što bi bilo dovoljno za napajanje 1,7 miliona američkih domaćinstava, ali i da dobar deo ove struje iskoristi za sopstveno poslovanje. Amazonu je naime potrebna značajna električne energije za funkcionisanje kompanijinih kancelarija, ali i data centara koji su ogromni potrošači struje.

Amazon je inače sebi postavio cilj da do 2040. godine postane karbonski neutralna kompanija, što smatra da bi mogao postići detaljno osmišljenom tranzicijom, čiji element je i prelazak na korišćenje isključivo energije iz obnovljivih izvora. Taj cilj kompanija bi, sa ovom investicijom, mogla da ostvari već u 2025. godini.

Izvor: OilPrice

Foto: mrganso, Pixabay

Чланак Amazon je najveći korporativni kupac održive energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kroz projekat Energetske zadruge Sunčani krovovi Šabac, na krovu poslovne zgrade tog preduzeća, 13. avgusta instalirana je mala solarna foto-naponska centrala od tri kilovata.
Njeno postavljanje je najava kampanje za grupno finansiranje za proširenje kapaciteta elektrane, odnosno dodatnih 17 kilovata instalisane snage koju će uskoro pokrenuti ova zadruga.

Energija proizvedena iz foto-naponskih centrala, koje mogu biti smeštene na krovovima privatnih kuća i javnih objekata, omogućava svakom građaninu da investira u obnovljive izvore energije a donosi i uštede ako se koristi za sopstvene potrebe.

Izvor: Tanjug

Чланак Prva toplana u Srbiji koja proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pitanju je mala solarna fotonaponska centrala od 3 kW, koja je instalirana u okviru projekta Energetske zadruge – Sunčani krovovi Šabac. U Evropskoj uniji inače postoji veliki broj energetskih zadruga. U Srbiji ne postoje podsticajni mehanizmi, a poseban problem je to što su energetske zadruge “nevidljive” za finansijske institucije.

Prema mišljenju stručnjaka, energetske zadruge bi trebalo da dobiju tretman aktivnosti od javnog interesa, zato što u prvi plan postavljaju proaktivne lokalne zajednice. Legislativa bi trebalo da omogući da lokalna administracija na jednostavan način prihvati projekte koje realizuju ove zadruge, a na državnom nivou da ih tretira kao komplementarne velikim energetskim sistemima, a ne kao konkurenciju s kojom velike energetske kompanije treba da se bore na tržištu.

Energija proizvedena iz fotonaponskih centrala, koje mogu biti smeštene na krovovima privatnih kuća, ali i na krovovima javnih objekata, donosi prihod od prodaje energetskim subjektima koji se bave trgovinom električnom energijom, ili uštede, ako se koristi za sopstvene potrebe.

Izvor: EESrbija

Foto: andreas160578, Pixabay

Чланак Toplana Šabac prva u Srbiji proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se pomene proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora svi prvo pomisle na energiju sunca i vetra. Međutim, one nisu jedine iz kojih je moguće proizvesti struju. Portugal na primer trenutno ulaže u konvertovanje snage talasa u električnu energiju.

Prema pisanju sajta renews.biz, ova zemlja je investirala 16 miliona evra u istraživački centar u luci Viana do Castelo, u kojem će se razvijati konverteri u saradnji sa njihovim proizvođačem – švedskom kompanijom CorPower.

Portugalske vlasti smatraju da bi snaga talasa mogla igrati veliku ulogu u prelasku ove zemlje na proizvodnju celokupne struje iz obnovljivih izvora. One očekuju da bi obnovljivi izvori energije tamo mogli bi da generišu investicije u vrednosti od čak 254 miliona evra, kao i da otvore 1.500 zelenih radnih mesta.

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

Чланак Portugal ulaže u proizvodnju struje iz morskih talasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Covid-19, koji je najveći deo sveta pogodio u prvoj polovini ove godine, ostavio je teške posledice na naše živote i psihu, ali je istovremeno vratio, i to ne u korporativnom ili reklamnom smislu, fokus na pitanja koja se tiču zaštite životne sredine.

Najpre, svi smo uživali u neobično čistom vazduhu i bistrom nebu. Naročito u Beogradu, koji je nemali broj puta bio najzagađeniji grad na svetu, prema jednom od vodećih svetskih sajtova koji objavljuju podatke o zagađenju vazduha, AirVisual.

No, s obzirom da neke fabrike u široj okolini Beograda ni u vreme vanrednog stanja nisu prestajale sa radom, bilo je dana tokom kojih se, takođe, teško disalo. Ali, bar smo skinuli sumnju sa vozača motornih vozila kao najvećih zagađivača u našem glavnom gradu, jer je u vreme karantina saobraćaj bio na minimumu.

Imajući u vidu da su mnoge firme širom sveta zatvorile svoja vrata, a njihovi zaposleni su radili od kuće, potražnja za energijom, posebno električnom, znatno se smanjila, ocenjuje BBC.

A to je, sa druge strane, otkrilo nešto veoma zanimljivo kada se radi o energetskoj industriji: suštinske nedostatke i slabe tačke uglja, goriva modernog sveta.

Poput oseke, Covid-19 je ogolio kako su „nejake“ postale kompanije koje zarađuju od eksploatacije i prodaje najprljavijeg fosilnog goriva.

Da li će se tržište uglja ikada oporaviti?

Neki analitičari koji prate energetiku čak smatraju da se tržište uglja nikada više neće oporaviti od pandemije Covid-19.

Britanska električna mreža, na primer, nije, do današnjeg dana, koristila ugalj za proizvodnju struje već 60 dana. To je najduži period od početka Industrijske revolucije, pre više od 200 godina.

Blago njima, jer je na pitanje novinara BBC, iz britanske električne mreže odgovoreno da ne očekuju da uskoro budu pokrenute termoelektrane na ugalj.

U SAD je, prvi put ove godine, potrošeno više energije iz obnovljivih izvora nego iz uglja, uprkos naporima predsednika Donalda Trampa da podrži finansijski termoelektrane. Ali, samo pre 10 godina, skoro polovina struje u SAD poticala je iz termoelektrana na ugalj.

Čak i u Indiji, jednoj od svetskih zemalja koje sve više koriste ugalj, potražnja je „dramatično“ opala, što je dovelo do prvog pada u emisiji ugljen-dioksida u toj zemlji u poslednjih 37 godina.

Rekli bismo da je neposredni uzrok svega toga – karantin, izazvan pandemijom Covid-19.

No, ono što je posebno bilo fascinantno za energetičare je da je ugalj, naposletku, „optužen“ za pad potrošnje struje. I to je globalni fenomen.

Prema Međunarodnoj energetskoj agenciji (IEA), u prvoj polovini ove godine i pandemije Covid-19 bili smo svedoci najvećeg pada u potrošnji uglja od Drugog svetskog rata.

Samo oni koji su se oslanjali na obnovljive izvore energije, uspeli su da zadrže tlo pod nogama, rekao je izvršni direktor IEA, Fatih Birol.

Napajanje iz obnovljivih izvora energije je jeftinije od termoelektra

Ali, treba biti pošten, pa reći, da je trend smanjenja oslanjanja enegetike na ugalj počeo da dominira još pre koronavirusa. Prošle godine smo, prema statistici, imali najveći pad u svetu u proizvodnji struje iz termoelektrana na ugalj. I to ne zato što su ključnu ulogu imali borci za očuvanje životne sredine. Mada se ne može reći da ni oni nisu imali neku ulogu, ocenjuje BBC.

Ono što je ključno je to što ekonomisti nazivaju „krajnja cena“, odnosno različiti izvori energije.

Ideja je jednostavna: jednom kada napravite svoje elektrane, skuplje je pokretati i održavati one na fosilna goriva, nego one koje se oslanjaju na vetar, kišu ili sunce.

I, trenutno, one koje se napajaju iz obnovljivih izvora energije su jeftinije od termoelektrana, i to iz godine u godinu.

Kao primer toga, indijska vlada je ovog meseca raspisala tender za kompaniju koja bi joj garantovala non-stop snabdevanje strujom, i, ispostavilo se da bi jeftinije bilo to postići iz solarnih panela nego iz termoelektrana, rekao je Sunil Dahija, energetski analitičar.

No, mnogi će reći da je to sasvim logično za Indiju, zemlju sa mnogo sunčanih sati u godini. Mada, sa druge strane, ako to primene i ostale zemlje sa sličnim karakteristikama, a nije ih malo, ni po broju stanovnika ni po industrijskoj moći, verovatno se vladavina uglja bliži kraju.

Ako se potražnja za strujom poveća, u sve većem broju zemalja će se industrija preorijentisati na jeftiniju energiju, tj. iz obnovljivih izvora. Pa, kako koja zemlja bude imala uslova.

Kakva je situacija u Srbiji?

U Srbiji ima osam termoelektrana, sa 25 blokova, koji rade snagom od 5.171 MW, na pogonsko gorivo lignit. U satavu „Termoelektrane Nikola Tesla“ su: TE Nikola Tesla A (sa 6 blokova), TE B (sa 2 bloka), TE Kolubara (sa 5 blokova) i TE Morava (sa jednim blokom).

Treba napomenuti da je ogranak „Termoelektrane Nikola Tesla“ najveći proizvođač električne energije u Jugoistočnoj Evropi, odnosno, ima 14 blokova, čija je ukupna instalisana snaga 3.288 MW, što je jedna trećina instalisanih kapaciteta „Elektroprivrede Srbije“. TENT godišnje proizvede više od 50 odsto električne energije u Srbiji.

U sastavu TE „Kostolac A i B“ su: TE Kostolac A (sa dva bloka) i TE Kostolac B (sa dva bloka). TE „Kostolac A i B“ godišnje proizvedu 5.989 GWh, što čini 17 odsto proizvodnje električne energije EPS-a.

No, vratimo se priči o zagađenju.

Ugalj dominira u energetskoj slici Srbije, jer se oko 70 odsto struje dobija spaljivanjem uglja u termoelektranama (od toga je 99 odsto lignit), ostatak dolazi iz velikih hidroelektrana, a tek mali deo iz obnovljivih izvora energije.

Lignit je ugalj niske do srednje kalorične vrednosti, i zbog toga je gotovo jedino pogodan kao energetsko gorivo u termoelektranama. Kopa se površinski i spaljuje u termoelektranama, koje se grade u neposrednoj blizini rudokopa, jer se zbog neisplativosti dužeg transporta njime ne trguje na globalnom nivou.

U EU 40 odsto termoelektrana rade na ugalj

Sagorevanjem lignita u atmosferu se oslobađa veća količina ugljen-dioksida u odnosu na druge vrste uglja, a energetska industrija je jedan od najvećih emitera ovog gasa.

U EU 40 odsto termoelektrana rade na ugalj, tj. lignit. U Turskoj ta brojka dostiže 52 odsto, dok se u Srbiji, BiH, Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori isključivo koristi to gorivo.

Prema istraživanju iz 2019. godine, ukupno je 16 termoelektrana na ugalj u regionu emitovalo u 2018. više sumpor-dioksida nego svih 250 evropskih termoelektrana na ugalj zajedno.

No, zapitajmo se koliko u zdravstvenom smislu košta ovolika upotreba uglja u regionu.

Prema podacima iz avgusta prošle godine, koje je objavio Blic, „privredni i zdravstveni troškovi upotrebe uglja u 16 termoelektrana u Srbiji i regionu iznose između 6,1 i 11,5 milijardi evra godišnje“, dok „naša zemlja plaća zdravstvene troškove zbog korišćenja uglja između 890 miliona i 1,6 milijardi evra“.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Da li je vladavini uglja došao kraj? се појављује прво на Biznis i Finansije.