Periskop

6. EKONOMSKA ZAVISNOST PALESTINE OD IZRAELA: Zarobljeni u novčaniku protivnika
U pozadini najnovijeg rata u Izraelu, već decenijama se odvija ekonomska bitka u kojoj su Palestinci odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od izraelske i maltene potpuno zavisi od nje. Sistem kontrole koji je Izrael uspostavio širom Zapadne obale, onemogućava Palestincima trgovinu i pristup vitalnim resursima. Zbog toga je Palestina u poslednjoj deceniji pretrpela gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njenog BDP-a u 2022. godini.

8. KO KONTROLIŠE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U UKRAJINI: Domaći bogataši i strani pajtaši
Najveće žrtve međunarodne igranke oko izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine su mali poljoprivrednici u toj zemlji. Uporedo sa ruskim ratnim razaranjima, nastavlja se krađa obradivog zemljišta u korist ukrajinskih oligarha, sa kojima su interesno veoma povezane strane kompanije i finansijske institucije, upozorava se u istraživanju američkog Instituta Okland.

12. PATRIOTIZAM NA RASPRODAJI: Piloti britanski, milioni kineski
Treći nastavak kultnog filma, „Top Gun“, baziraće se na neočekivanom obrtu. Maverick, nakon što je po sili zakona konačno završio karijeru kao pilot američke mornarice, kao svježi civil, kupi prnje i odlazi da trenira kineske pilote u naprednim američkim taktikama u vazdušnim okršajima. Za razliku od prva dva nastavka, treći „Top Gun“ film, očigledno, biće baziran na istinitim događajima.

Biznis

14. REMONDIS MEDISON, JEDINI PRERAĐIVAČ FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI: Kad lekovi truju, umesto da leče
Kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona. Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja. Najveći deo takvih lekova završava na komunalnim deponijama, a odatle u zemljištu i vodi. „Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanja izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci“, objašnjava Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju.

16. TRŽIŠTE ŠKOLSKOG NAMEŠTAJA I OPREME: Sedi, jedan!
Klupe, stolice, ormari i druge neophodne stvari u našim obrazovnim ustanovama stare su i po tri decenije, pa bi se očekivalo da proizvođačima školskog nameštaja i opreme posao odlično ide. Ali naši sagovornici kažu da još od početka korone pada broj i vrednost javnih nabavki za ovu vrstu proizvoda, a da se neki od planiranih tendera nisu ni realizovali. Izvoz na tržišta u regionu samo donekle može da poboljša prihode, jer ni u susednim zemljama situacija nije mnogo bolja.

20. „APICENTAR“, PREDUZEĆE ZA SELEKCIJU I REPRODUKCIJU PČELINJIH MATICA: Uspešni pčelari koji ne proizvode med
Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Finansije

22. PRIVREDNICI O REBALANSU REPUBLIČKOG BUDŽETA: Ubi nas podrška države
Ministar finansija Siniša Mali je rebalans republičkog budžeta obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a ne isključuju ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

26. ZALOGE NA ŽIVOTINJE: Kad za otplatu duga garantuješ tuđim životom
Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.

28. POREZ NA IMOVINU I ŽIVOTNA SREDINA: Nekome majka, nekome maćeha
Poreska praksa u svetu pokazuje da se kroz porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Temat Veleprodaja u Srbiji: Povuci-potegni

31. HRANA I PIĆE: Trka s preponama
U situaciji kada proizvođačke cene skaču iz dana u dan a inflacija podjednako zdušno „jede“ životni standard, veletrgovci hranom i pićem se žale da imaju sve manje prostora za sopstvenu zaradu između proizvodnje i maloprodaje. Ukoliko rade sa kvarljivom robom, njihov posao iziskuje i dodatne logističke troškove, a izdaci se gomilaju i prilikom uvoza ili izvoza. Najveći trgovinski lanci diktiraju tržišne uslove u svoju korist, ali se niža marža u poslovanju sa njima nekako pokrpi velikim količinama isporučene robe, dok je saradnja sa vlasnicima malih radnji mnogo lakša, no i isporuke su male.

34. TEKSTIL, ODEĆA I OBUĆA: Životarenje na putu do zagrobnog života
Tržište za plasman tekstila, odeće i obuće sužava se iz godine u godinu, a najteže je u sektoru veleprodaje koja se sve češće istiskuje sa puta od fabričke hale do potrošača. Domaće proizvodnje gotovo i da nema, opstalo je svega nekoliko većih preduzeća sa svojim prodajnim lancima, dok svi ostali životare. Konkurencija velikih svetskih proizvođača, ponuda polovne i švercovane robe uz istovremeni rast troškova, sveli su ovu privrednu granu na nivo statističke greške.

36. LEKOVI I MEDICINSKA OPREMA: Najjeftinije nije uvek i najisplativije
Država je redovniji platiša lekova i medicinske opreme nego privatne zdravstvene ustanove. Ali problem je u tome što su opredeljena sredstva nedovoljna za potrebe javnog zdravstva, posebno bolnica, pa se pacijenti maltene redovno šalju u apoteke da kupuju stvari koje nedostaju, kažu veletrgovci. Praksa da se u javnim nabavkama favorizuju ponude sa najnižim cenama na uštrb kvaliteta dovodi do čestog kvara medicinskih aparata i zato građani tu uslugu moraju da plaćaju u privatnim zdravstvenim ustanovama.

38. GRAĐEVINSKI MATERIJAL I OPREMA: Svi nešto čekaju
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike oscilacije su prisutne u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove direktno osećaju i veletrgovci građevinskim materijalom i opremom koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da je primetna određena uzdržanost investitora, čak je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu, što su potvrdili i sagovornici B&F-a, ali većina ima poteškoća u poslovanju.

40. POGREBNA OPREMA: Smrt nije jedino sigurno zanimanje
Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.

Intervju

42. HADŽI IVAN REDI, ARHITEKTA: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu
„Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam“, ističe poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji se ovom profesijom bavio više od pola veka u zemlji i inostranstvu, a učestvovao je u projektovanju nekih od najpoznatijih objekata u Nišu.

Skener

46. GLAMUROZNA PRODAJA NEIZGRAĐENIH KVADRATA: Još malo pa Diznilend
Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

48. KOJE KULTURE PREOVLAĐUJU U DOMAĆOJ ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI: Voće na čelu, povrće na začelju
Domaći poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom ubedljivo najviše gaje voće, ali uprkos značajnom godišnjem rastu, ove površine čine manje od 3% ukupnog zemljišta za gajenje voća. Poslednje tri godine primetno pada proizvodnja organskog industrijskog bilja i žitarica, ali najlošija vest je zanemarljivo učešće organskog povrtarstva.

Nove tehnologije

52. ILBE STUDIOS, PROIZVODNJA ANIMIRANIH FILMOVA U SRBIJI: Računari umesto olovke
Tehnologije su sve promenile, pa i način na koji se rade animirani filmovi, kaže Mileta Poštić, animator, univerzitetski profesor i storibord direktor domaćeg kreativnog studija za animaciju ILBE Studios u razgovoru za B&F o tome kako je Srbija proizvela svoj prvi animirani serijal koji beleži veliku gledanost u svetu.

Nauka

54. DA LI ŽIVOTINJE VARAJU: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik
Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.

Koktel

56. ZVEZDANA PISAREVIĆ, KNJIGOVOĐA, PREDAVAČ I OSNIVAČ MUZEJA KNJIGOVODSTVA: U životu je sve sklono propadanju, osim znanja
Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.

58. UPOTREBA ALTERNATIVNE MEDICINE U SVETU I SRBIJI: Biljke koje zveče
Na svetskom tržištu alternativne medicine gomilaju se milijarde dolara, od kojih najviše „prigrabe“ biljni preparati. Struktura potrošnje pokazuje da ni ovakav vid lečenja nije lišen socijalnih razlika, pa najskuplje proizvode i usluge koriste samo imućniji. To je slučaj i u Srbiji, gde se siromašniji okreću jeftinijoj narodnoj medicini, dok oni sa višim prihodima upražnjavaju makrobiotiku, homeopatiju, tradicionalnu kinesku medicinu i fitoterapiju.

Komunikacije

60. AMERIČKI KONGRES O IZUMIRANJU ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA: Novine duhovi
Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.

Reprint

62. POLOŽAJ MEDIJSKIH DOPISNIKA IZ UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE: Većina beogradskih redakcija se ponaša kao predatori
„Ovaj drži bombu, ovaj bi da se baci, ovaj ubio devojku… Pa dobro da smo psihički stabilni. Ne mogu sebe da zamislim sa 60 godina da idem i snimam ubistva. Kada se nekih davnih dana govorilo da nam treba beneficirani radni staž… pa treba, kada mi traže samo crnu hroniku.“ Ovako izgledaju iskustva dopisnika za beogradske medije iz unutrašnjosti Srbije, koji se žale da u njihovim vestima ima više mrtvih nego živih, a snimanje na sahranama je postalo standard, „jer to je ono što tržište traži“. Pored toga, urednici iz Beograda imaju zahteve kao da plaćaju dopisnike suvim zlatom, a očekuju od njih da rade bar za tri puta manje novca nego njihove kolege u prestonici, navodi se na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Vremeplov

64. PRETEČE DANAŠNJEG SRPSKOG KRIMIĆA: Duša svaka traži svog junaka
Preteče današnjeg kriminalističkog romana u Srbiji su bili novinari, policajci i bivši majori u vojsci, ali i neki slavni književnici, poput Crnjanskog. Malo je poznato da je ovaj uvaženi srpski pisac, u trenucima teške materijalne oskudice napisao krimić veoma nalik dogodovštinama najčuvenijeg izmišljenog detektiva Šerloka Holmsa. Zaplet romana se odigrava u Švedskoj, a Crnjanski ga je objavio pod pseudonimom Harald Johansen.

Чланак Biznis i finansije 214: Veleprodaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina zamrznutih sredstava ruske centralne banke – sada više od 200 milijardi evra – drži se u Evropi, od čega najveći deo u gigantu za poravnanje „Euroklir SA“ u Belgiji, a oni podležu porezu na dobit preduzeća od 25 odsto u toj državi.

I EU, zajedno sa G7 još uvek raspravljaju o planu za oporezivanje dobiti ostvarene od blokiranih ruskih suverenih sredstava i preusmeravanje prihoda u Kijev.

U sredu je američka ministarka finansija Dženet Jelen podržala ideju, nazvavši je „razumnim predlogom“ koji se razlikuje od stvarnog oduzimanja gotovine.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Belgija Ukrajini daje prihode od zamrznute ruske imovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Brana Nova Kakova je izgrađena 1956. godine i omogućava snabdevanje vodom krimskog poluostrva koji je 2014. godine aneksirala Rusija. Ova građevina zadržava i propušta ogromnu količinu vode. Odnosno zadržavala je. Sada voda kulja na sve strane.

Kako javlja CNBC, trenutno je u toku evakuacija hiljada ljudi koji žive u blizini reke koja nadire preko ostataka brane. No, evakuaciju otežava činjenica da je voda preplavila mnoge rute za bekstvo.

Osim opasnosti za lokalno stanovništvo oštećenje ove brane može dovesti i do šire opasnosti budući da se zbog oticanja vode rezervoari u nuklearnoj elektrani polako prazne a ta voda je neophodna za hlađenje reaktora. A svi znamo šta može da se desi kada se reaktori pregreju. Međutim, za sada, bar prema izveštaju Ujedinjenih nacija, nema opasnosti od nuklearnog akcidenta.

Još uvek nije jasno ko je uništio branu Nova Kakova, budući da Rusi i Ukrajinci optužuju jedni druge za ovo nedelo. Upućeni kažu da je u ovom trenutku najbitnije je da se spasu ljudi koji žive u priobalju. Za sada je, bar prema ruskim izveštajima, potopljeno već 600 domova a reka i dalje nadire.

Izvor: CNBC

Foto: Kelly Sikkema, Unsplash

Чланак Oštećenje brane koja snabdeva Krim vodom može biti opasnost i za Evropu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od trenutka kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, neprestano se raspravlja o sankcijama kojima zapadne zemlje mogu da doprinesu zaustavljanju ruske agresije, uključujući i zahtev ukrajinske vlade da evropske države obustave uvoz ruskog gasa. Mnogo manje se govori o tome da svo to vreme i nakon godinu dana rata, veliki deo ruskog gasa i dalje protiče kroz Ukrajinu – praktično sav preostali izvoz ruskog gasa za srednju i zapadnu Evropu. To znači da svaki dan 44 miliona kubnih metara ruskog gasa, vrednih više od 100 miliona dolara, prolazi kroz cevovode u vlasništvu iste zemlje koju Rusi svakodnevno bombarduju.

Na početku rata, mnogi analitičari su predviđali da će protok ruskog gasa prvo biti prekinut u Ukrajini, a sada se pokazuje da dve zaraćene države, koje su u svoj sukob uvukle celu Evropu i dobar deo sveta, i dalje ostvaruju bizarnu energetsku i ekonomsku saradnju usred ratnih sukoba, piše američki portal Grid.

Sedam milijardi dolara od tranzita ruskog gasa

Ukrajinska gasna infrastruktura potiče još iz sovjetskog doba i mada je Ukrajina prestala da kupuje ruski gas za sopstvene potrebe 2015. godine, država je nastavila da ubira prihode od transporta ovog gasa prema zapadu. Vrlo brzo nakon što je Vladimir Zelenski preuzeo dužnost predsednika Ukrajine 2019. godine, Ukrajina i Rusija su postigle sporazum da ruska državna kompanija Gazprom isporuči 65 milijardi kubnih metara gasa kroz Ukrajinu 2020. godine, a zatim 40 milijardi kubnih metara godišnje od 2021. do 2024. godine. Ugovor je trebalo da donese Ukrajini oko sedam milijardi dolara naknada za transfer ruskog gasa tokom pet godina.

Što se Ukrajine tiče, taj ugovor je još uvek na snazi. „Nastavljamo sa sprovođenjem naših obaveza u pogledu tranzita ruskog gasa, koje su takođe naše obaveze prema Evropi. Osiguravanje tranzita, prema međunarodnim ugovorima koje imamo, pokazuje našu otpornost i doslednost, uprkos ruskoj agresiji“, izjavila je zamenica ukrajinskog premijera Olga Stefanišina za Grid.

U septembru prošle godine, ukrajinska državna energetska kompanija Naftogaz je pokrenula arbitražni postupak protiv Gazproma, optužujući rusku kompaniju da ne plaća naknade za tranzit gasa. Ruska vlada je u međuvremenu zapretila sankcijama Naftogazu zbog zatvaranja dela gasovoda na rusko-ukrajinskoj granici, kroz koji protiče približno trećina ukupnog ruskog gasa koji prolazi kroz Ukrajinu.

Politička pobeda bi bila ekonomska šteta

Za sada, međutim, gas nastavlja da teče, Izvoz je pao u januaru ove godine, ali je ponovo počeo da raste u februaru. U međuvremenu, pošto je Rusija pojačala svoje napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, cela ova priča je postala još apsurdnija, jer ukrajinske ekipe za popravke odlaze u borbene zone kako bi popravljale i održavale cevovode koji dovode gas u Evropu, i odvode rublje u Moskvu.

Ironično, važnost Ukrajine za izvoz ruskog gasa je samo porasla od početka rata, jer za države srednje i zapadne Evrope koje još uvek kupuju ruski gas, ukrajinska ruta je ostala jedina mogućnost za snabdevanje. Većina analitičara očekuje da će se taj uvoz nastaviti barem još neko vreme, jer Evropa ne može preko noći da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa. Ali ako bi odluka EU da u potpunosti obustavi uvoz ruskog gasa bila ogromna politička pobeda za Ukrajinu, ona bi u isto vreme mogla da nanese veliku štetu ukrajinskoj ekonomiji.

To je još jedan apsurd u ovom ratu – Ukrajina želi da Evropa prekine sve ekonomske veze sa Rusijom, ali ako bi to EU učinila i sa uvozom ruskog gasa, to bi uzdrmalo jednu od ključnih privrednih grana u Ukrajini u vreme kada je njena ekonomija desetkovana zbog ratnih sukoba. Ukrajina se nada da bi po završetku rata mogla da postane izvoznik prirodnog gasa, ali to bi zahtevalo velike promene u energetskoj politici, uključujući i zamenu energetske infrastrukture nasleđene još iz sovjetskog perioda.

Ako bi u tome uspela, to bi bio konačan kraj za jednu od najtrajnijih i najčudnijih veza između Ukrajine i Rusije, zaključuje Grid.

Foto: Selim Arda Eryilmaz, Unsplash

Чланак Zašto ruski gas još uvek teče kroz Ukrajinu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, prva “tranša” ove pomoći sastoji se od osam zaplenjenih vozila ukupne vrednosti 18.500 evra, koja su poslata u Rigu na osnovu zakona usvojenog prošlog meseca od strane letonskog parlamenta. Po tom zakonu, vozilo svakoga kome policija u krvi nađe tri puta veću koncentraciju od dozvoljene postaje držvno vlasništvo.

U obrazloženju odluke o slanju “pomoći na točkovima” stoji da su zaplenjena vozila sada u posedu države i da ih ona šalje ukrajinskim bolnicama i vojsci.

Letonija je inače jedna od evropskih zemalja u kojima se najviše pije, tako da broj zaplenjenih automobila najverovatnije neće biti zanemarljiv.

Izvor: BBC

Foto: Ivana Cajina, Unsplash

Чланак Letonija u Ukrajinu šalje automobile koje je zaplenila pijanim vozačima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana.

Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.

Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara.

Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.

Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.

Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.

Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.

500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini

Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.

„Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet“, naglasio je Zelenski.

Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.

Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.

Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra.

Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je TAS.

Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde.

Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.

U nedavnom intervjuu za „RBK Ukrajina“, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan“ zbog „ratnih uslova“.

Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.

Dvogodišnje zamrzavanje isplate

Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.

Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.

Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi.

Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.

Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.

Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.

Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna.

Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost, nema besplatne pomoći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Putin kaže da je skoro ceo rod pšenice i drugih žitarica iz Ukrajine morskim putem poslat uzemlje EU, a sa njima i velike količine đubriva i druge hrane. On zato optužuje evropske države da se ponašaju kao kolonijalisti i da varaju siromašne zemlje, u kojima i bez nestašice žitarica vlada glad.

S drug strane, Ukrajina ovo negira. Njen ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tvrdi da je dve trećine brodova natovarenih ovim namirnicama završilo u Aziji, Africi i na Bliskom Istoku.

Kome ovde verovati? Možda je najbolje poslušati nezavisne istraživače koji prate izvoz i uvoz iz te zemlje. Zajednički centar za monitoring u Istambulu je objavio da je nešto više od trećine ukrajinskih žitarica završilo u razvijenim evropskim zemljama, a 20 odsto u Turskoj. Među velikim uvoznicima ukrajinskog žita, u koje spadaju i Španija i Egipat, ima i razvijenih i manje razvijenih zemalja. Od ukupnog ukrajinskog izvoza 30 odsto je završilo u siromašnim zemljama širom sveta.

Izvor: Al Džazira

Foto: Emagneto, Pixabay

Чланак Kome zapravo Ukrajina izvozi žitarice? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska investiciona banka (EIB), kreditna institucija EU, ponudila je zajam Kijevu. Komisija garantuje zajmove EIB za operacije van Evropske unije, sa provizijom koja obično iznosi 9 odsto ukupnog finansiranja. Ali u ovom slučaju, Evropska komisija želi da provizija bude na 70 odsto ukupnog finansiranja, kao što je to učinila sa prethodnom ponudom od milijardu evra za Ukrajinu, rekli su zvaničnici. Prema njihovim rečima, komisija postavlja zahtev u slučaju da zemlja ne može da vrati sredstva, piše Blumberg, a prenose strani mediji.

Portparol komisije rekao je da EU treba da se uveri da može da pokrije gubitke ako Ukrajina ne plati. Komisija traži alternativna rešenja kako bi podelila neke od dodatnih rizika povezanih sa ovim kreditima, dodao je zvaničnik.
Sama EU se trudila da pregovara o kratkoročnom finansiranju Ukrajine za isplatu plata i drugih operativnih troškova. Evropska unija je već bila prinuđena da privremeno smanji iznos hitnog finansiranja koji šalje Kijevu. Ponuda od milijardu evra prošle nedelje je stavljena na čekanje, jer je Nemačka blokirala veći paket od skoro devet milijardi evra.

Izvestan broj saveznika bloka privatno je kritikovao EU na donatorskoj konferenciji u Luganu ranije ove nedelje zbog toga što nije ispunila svoju veću obavezu od skoro 9 milijardi evra. Pozvali su je da to učini hitno, rekli su izvori.

Ministarstvo finansija u Kijevu ostaje bez mogućnosti finansiranja kako se rat odugovlači. Zbog toga zemlja ostaje sve više zavisna od spoljne pomoći. Ukrajinski zvaničnici istražuju restrukturiranje duga kako bi olakšali teret uz istovremeno održavanje dobrih odnosa sa međunarodnim investitorima.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Evropska komisija blokirala zajam od 1,5 milijardi evra Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim u navedenim oblastima privrede, izbeglice iz Ukrajine se zapošljavaju i u prehrambenoj industriji, transportu, skladištenju, poljoprivredi itd. U pitanju su uglavnom poslovi u kojima vlada hronični deficit radne snage.

Broj nezaposlenih Ukrajinaca u Poljskoj je rastao do maja, ali od tog meseca je u padu.

Tome je doprinelo i pojednostavljivanje poljske procedure za zapošljavanje stranih državljana. Od tada i Ukrajinci lakše stupaju u radni odnos u Poljskoj.

Izvor: ReMix

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajinci popunjavaju deficitarna zanimanja u Poljskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, Rusija je još na početku rata blokirala ukrajinske luke koje su služile za izvoz različite robe, a ponajviše hrane, iz ove zemlje koju nazivaju “žitnicom Evrope”. Istini za volju, nedavno ih je osposobila ali za izvoz žitarica sebi, a ne u svet. Ukrajince doduše vređa njihov termin “izvoz” jer oni smatraju da je reč o krađi.

Vozovi umesto brodova

Američki predsednik Džozef Bajden međutim ima ideju kako bi Ukrajina mogla da nastavi sa izvozom žitarica, a da ne zavisi od Rusije. Tako što bi se na njenoj granici sa Poljskom izgradili privremeni silosi za skladištenje ukrajinskih žitarica.

Razlog za prebacivanje žitarica u silose je taj što bi Ukrajina morala ovu robu da dovozi vozom, ali njeni vozovi od poljske granice ne bi mogli da nastave pošto su ukrajinske šine šire od železničkih pruga u EU. Dakle, žitarice bi iz njih morale biti premeštene, a najbolje bi bilo da poljske vozove čekaju u silosima. Dalje bi, do krajnjih korisnika, bile prevožene prugama, drumom i preko poljskih luka.

Međutim, poljski ministar poljoprivrede Henryk Kowalczyk tvrdi da bi izgradnja tih silosa mogla trajati četiri meseca. Ipak, smatra on, nešto se mora uraditi po ovom pitanju, jer će blokada izvoza iz Ukrajine dovesti do gladi u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, što bi moglo izazvati novi izbeglički talas u Evropu. A stav Poljske o ovoj vrsti migracija svi dobro znamo.

I Rumunija bi mogla biti destinacija za deo ukrajinskih žitarica, ukoliko se pronađe način da se one transportuju u tu zemlju. Međutim rumuski predsednik Klaus Iohannis kaže da je transport ukrajinskog izvoza kroz tu zemlju “logistički izazov epskih razmera”.

Sva je prilika da će, dok okolne zemlje nađu način da prihvate ukrajinske žitarice, veliki deo njih već biti u Rusiji.

Izvor: Geopolitika, Politico

Foto: Jim Witkowski, Unsplash

Чланак Amerika ima plan kako izvoziti žitarice iz Ukrajine, samo se ne zna ko bi mogao da ga realizuje се појављује прво на Biznis i Finansije.