Pre deset godina je Džim O’Nil, šef odeljenja za ekonomska istraživanja Goldman Saksa, skovao je pojam ‘BRIC’ i predvideo da će Brazil, Rusija, Indija i Kina postati najveće svetske ekonomije do 2024. Sada su već na pola puta do tog cilja, pa – kako su u tome uspeli? Srećom po vas, odgovor na ovo pitanje kraći je nego što biste, možda, očekivali, piše Business New Europe portal
Današnja predviđanja nikako nisu mnogo drugačija od onih početnih, naime, da će BRIC ekonomije do 2050. postati četiri od pet najvećih svetskih ekonomija, mereno u dolarima (Južna Afrika pridodata im je u međuvremenu pa se danas nazivaju BRICS). U najmanju ruku, ako ništa drugo, slobodno se može konstatovati da je njihov razvitak daleko brži nego što je iko očekivao – delimično i zato što je ovom procesu doprinelo i naglo širenje tržišta u razvoju. „Kina je već na drugom mestu u 2010; projekcija za Brazil je da će se preseliti sa sedmog mesta u 2010 na četvrto u 2050, Rusija sa 11. na peto mesto, a Indija sa 10. mesta na treće. Po ovim revidiranim predviđanjima, trebalo bi očekivati da kineska ekonomija nadmaši SAD u 2026. Svi zajedno kao grupa BRICs nadmašiće Sjedinjene Države u 2015., a G7 grupu zemalja u 2032, “ tvrde ‘Goldmanovi’ analitičari Dominik Wilson, Kamakšja Trivedi, Stejsi Karlson i Žose Uršua, a navodi u tzv ‘Decenijskom dokumentu’ objavljenom krajem prošle godine.
I zaista, ovog marta na videlo je izašlo da je Brazil, mereno po veličini ekonomije, tokom 2011. preuzeo od britanaca šesto mesto na svetskoj tabeli, i sada se nalazi iza SAD-a, Kine, Japana, Nemačke i Francuske.
BRIK-ov udeo u globalnom BDP-u je već povećan sa 11 odsto, koliko je iznosio 1990., na oko 25 posto danas. ‘Goldman Saks’ očekuje da će do 2050. BRICS dostići oko 40 posto globalnog BDP-a, a očekuje se da će udeo grupe svih rapidno tržišta u razvoju dostići čak 73 posto u ukupnom svetskom BDP. „Dakle, mereći njihov udeo u globalnom BDP-u, ‘Veliki preobražaj’ nalazi se tek na pola svog puta“, ocenjuju analitičari ‘Goldmana’.
Najprimetnija tačka koja ukazuje da su se stvari promenile jeste BRICS-ov udeo u globalnom rastu – u ovom segmentu, njihova transformacija je već gotovo sazrela. ‘Goldman’ ukazuje da ćemo naredne decenije verovatno prisustvovati vrhuncu BRICS-ovog globalnog rasta, nakon čega će frenetični tempo ove grupe posustati i skliznuti do nivoa sličnog ostatku razvijenog sveta.
Ova investiciona banka predviđa da će globalni rast u 2020. biti 4,3 odsto (isto kao i predviđeni rast Rusije tokom ovog razdoblja).Ovo je daleko veća stopa rasta od one koja se predviđala za razvijena tržišta, i, takođe, brži tempo rasta nego što se to ikada ranije zabeleženo u istoriji globalne ekonomije. Brzi ritam rasta uzrokovan je visokim cenama sirovina, i to je dobra vest za države koje ih prodaju – Rusiju i Brazil. Ipak, taj „lak ulov” će, takođe, ovim ekonomijama stvoriti probleme – ukoliko pametna politika i kvalitetno upravljanje ekonomijom ne budu blagovremeno zamenili dosadašnje jednostavne metode kojima se novac lako sticao. „Tokom prošle decenije, doprinos BRIC zemalja svetskom rastu bio je skoro polovinu, a tržištima u razvoju više od 70 odsto. To je više nego dvostruko u odnosu na BRIC-ov doprinos u 1990 (23%) i 1980 (18%), i, takođe, sa sličnim pomakom širom tržišta u razvoju,“ kažu ‘Goldmanovi’ analitičari. „Međutim, ako govorimo samo u ulozi koju BRIC ima u ostvarivanju globalnog rasta, najdramatičnija promena je iza nas … Čak i da BRICs ekonomije nastave sa daljim stabilnim povećavanjem svog udela u globalnom BDP-u, nije verovatno da će se njihov doprinos globalnom rastu još puno povećati“.
Zemlje poput Rusije i Brazila već su postale zemlje sa srednjim dohotkom. Kada je o nacionalnom nivou ovih ekonomija reč, analitičari ističu da će uskoro uslediti jedna značajna promena: doba „velikog zamaha“ državne potrošnje je na zalasku a vlade treba da se prestroje na podsticanje privatnog sektora i preduzetništva. ‘Goldman Saks’ predviđa da će u narednih 20 godina doprinos ovih zemalja globalnom rastu stalno opadati, sve dok ne bude dostignut jedan stabilni nivo od oko 40 posto.
Usporavanje rasta biće ključ za vođe poput Putina, čiji je treći mandat na mestu predsednika Rusije upravo započeo. Početkom februara, šef ekonomske analitike ‘Renesans Kapitala’ Ivan Čakarov upozorio je da će „Rusija upasti u zamku srednjeg dohotka već 2014. Brzo rastućim ekonomijama na kraju neminovno sledi usporavanje, dok će se njihovi (u odnosu na razvijene ekonomije) lako stečeni i proizvedeni dobici postepeno iscrpljivati“, izjavio je Čakarov. „Čini se da se brzo rastuće ekonomije suočavaju sa ‘zamkom srednjeg dohotka’ onog trenutka kad njihov BDP dostigne nivo od oko 16.000 dolara po stanovniku, poredeći po stalnim međunarodnim cenama iz 2005., što će Rusija dostići do 2014., dok će zamka srednjeg dohotka dočekati Kinu u 2020., Brazil u 2024., a Indiju u 2038. “
Tokom prva dva mandata svog predsednikovanja, Putin je bio blagosloven lakim rastom Rusije i visokim cenama ruske robe tj energenata – nafte pre svega – gde su minimalne reforme proizvele spektakularne profite. Ali, sada će dobiti teži zadatak: moraće da ispuni mnoga od onih obećanja koje je izrekao na ovogodišnjim izborima. Bez stvarnih reformi, Rusija se suočava sa izvesnošću stagnacije. Ključna brojka na koju treba obratiti pažnju je pomak dugoročnog ulaganja u odnosu prema BDP – sa sadašnjih 20 posto na 25% ili više, kao prvi korak izbegavanja “zamke srednjeg dohotka”.
Ekspanzija srednje klase
U osnovi, ekonomski rast BRICs zone znači da građani ovih zemalja postaju bogatiji. U zadnje vreme se puno polemisalo o nejednakosti dohotka, i, dok su ogromne mogućnosti stvorile novu generaciju superbogatih oligarha u većini zemalja u tranziciji – nejednakosti među ovim zemljama su, zapravo, opadale.
Štaviše, ako se taj proces nastavi, s padom nejednakosti unutar BRICs zemalja trebalo bi očekivati uzdizanje srednje klase. Njena će važnost početi da nadmašuje važnost oligarha pa i predsednika Putina, koji je za proteklih nekoliko meseci već mogao nazreti po kojoj ceni je dobio svoj novi mandat. Ova priča je ono što ‘Goldman’ naziva „ekspanzijom srednje klase“ koja ne posustaje, naprotiv – takav trend većine brzo rastućih tržišta nastaviće se i tokom narednih nekoliko decenija.
U smislu apsolutnih pomaka u prihodima, još uvek valja nadoknaditi ono što je i već uveliko propušteno da se sa tim “lakim ulovom” učini – Rusija i Brazil se verovatno mogu nadati rastu prihoda za još šest puta (Rusija) tj četiri puta (Brazil) u periodu između 2010. i 2050., dok će nešto siromašnije zemlje, kao što su Kina i Indija, u tom periodu imati čak i veće dobitke: devet puta odnosno 12 puta, procenjuje ‘Goldman’.
Ipak, čak i ovi njihovi ogromni profiti nedovoljni su za postizanje globalne ujednačenosti prihoda. I u 2050. će prihodi BRICs grupe ostati i dalje samo na nivou delića američkog prihoda po glavi stanovnika – bilo da se meri u apsolutnom ili u smislu pariteta kupovnih moći građana. „Ovim se podvlači suština, koju je i sam BRIC naglasio u svojim izvornim predviđanjima: proces ujednačavanja dohotka na globalnom nivou trajaće još dosta dugo“, ističu analitičari ‘Goldmana’.
Preveo: M.L.