Za socijalni, ekonomski i svaki drugi oporavak država nekadašnje južne i istočne Evrope od strane Švajcarske do kraja 2017 godine biće uloženo više od milijardu franaka. Od toga će Poljska dobiti oko 490 miliona a Češka, Mađarska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Estonija, Litvanija, Latvija, Malta i Kipar – ukupno oko 500 miliona. Za Srbiju se odvaja preko 12 miliona franaka.
Kako doći do ovih sredstava? Odgovori se mogu dobiti ukoliko se suštinski razume metodologija po kojoj se ovaj novac dodeljuje a posredstvom švajcarskog Sekretarijata za ekonomiju (SECO) i Direkcije za razvojnu pomoć (DEZA).
“U novopridruženim članicama Evropske Unije do juna 2017.godine realizovaće se 210 projekata sa ciljem smanjenja ekonomskih i socijalnih nejednakosti, poboljšanja urbane infrastrukture, jačanja privatnog sektora, snaženja kapaciteta civilnog društva i promocije ekološki “prijateljskog” rasta i razvoja“, rekla je ambasadorka Beatrice Maser Mallar, čelnik SECO sekretarijata i dodala da je realizaciji projekata predhodilo potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Evopskom unijom a potom i bilateralnih ugovora sa zemljama prijema pomoći. „Ovo je još jedan vid konkretne podrške drugima čiji se temelj nalazi u našoj politici solidarnosti”.
Od 1999. godine Konfederacija je pomažući drugima i razvijajući bilateralne odnose pomogla realizaciju preko 1000 projekata u celoj istočnoj, centralnoj i južnoj Evropi.
“Kako bismo operativno bili efikasniji otvorili smo i četiri kancelarije i to u Litvaniji, Češkoj, Mađarskoj i Poljskoj”, istakao je rukovodilac Istočnoevropske pomoći pri DEZA g. Kurt Kunc i pojasnio:
“U vremenima globalne nesigurnosti i krize za nas je veoma važno da sve projekte koje realizujemo ‘postavimo na stabilne noge’ kako bismo bili sigurni da će ti projekti nastaviti da postoje i nakon što ih mi završimo. Na primer, ako smo izgradili sistem za prečišćavanje vode, zaposlili ljude, i pomogli državi, želimo da vidimo da taj sistem nastavi sa radom i kada mi odemo. Da bismo to uradili veliku pažnju posvećujemo izboru projekata i lokalnim ekspertima sa kojima radimo. Ukoliko je neophodno pomažemo i usavršavanju lokalnih eksperata a uz pomoć partnerske (domicilne) države i nevladinih organizacija“.
Kako se dolazi do novca potrebnog za implementaciju projekata?
Moodel je sledeći: prvo se raspišu konkursi, potom lokalni partneri (država i NGO) izvrše selekciju projekata, nakon toga dodatnu stručnu proveru rade eksperti DEZA i SECO; i tek potom se kreće sa realizacijom.
“Svaka partnerska država obavezna je da obezbedi najmanje 15% ukupnog kapitala za projekat”, naglasio je g.Kunc i dodao: “Tek kada su sredstva obezbeđena od domicilne države i kada je projekat započet mi se uključujemo. Poželjno je takođe da se lokalni partner iz države sa kojom se realizuje projekat poveže sa partnerskom firmom ili institucijom iz Švajcarke. Zašto? Na taj način dodatno se osiguravamo da će sve zaista biti i odrađeno kako je na početku definisano ugovorima i sporazumima”.
Kada projekat započne, Švajcarska strana u redovnim intervalima od 6-9 meseci procenjuje, proverava i analizira svaki pojedini deo odrađenog segmenta u projektu. Tek nakon evaluacije i potvrde da je projekat održiv DEZA i SECO u tranšama počinju sa isplatama sredstava. Normalno, svaka naredna faza podložna je striktnoj kontroli i proveri. Uz to, ukoliko je potrebno, u implementaciju se uključuju i ekspertske institucije iz Konfederacije.