Spoljnotrgovinska razmena u 2011. je rasla za 19,3 odsto u dinarima, od čega je izvoz rastao za20,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz za 18,7%. Deficit je rastao malo manjom brzinom, za 16,5%.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar–decembar 2011. godine iznosi:
– 31641,4 miliona dolara – porast od 19,3% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 22691,4 miliona evra – porast od 13,4% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 8441,4 miliona, što predstavlja povećanje od 14,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14250,0 miliona evra, što je za 12,9% više u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 8082,4 miliona dolara, i veći je za 16,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 5808,6 miliona, što čini povećanje od 11,1% u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 59,3%, i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine od 58,5%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Republike Srbije imao je Region Vojvodine (37,2%). Slede: Beogradski region (23,5%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,0%), Region Južne i Istočne Srbije (19,0%), a oko 0,3% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Republike Srbije imao je Beogradski region (44,9%). Slede: Region Vojvodine (30,6%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,3%), Region Južne i Istočne Srbije (10,2%), a oko 1,0% uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 66,4% (7816,9 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,3% (2975,2 miliona dolara), i oprema, 8,4% (985,5 miliona dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,0% (12313,1 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,0% (3979,2 miliona dolara), i oprema, 13,2% (2622,1 miliona dolara). Učešće robe neklasifikovane po nameni iznosi 4,8% (947,4 miliona dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno posmatrano, bili su: Nemačka (1330,7 miliona dolara), Italija (1306,2 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (1191,4 miliona dolara), Republika Crna Gora (890,9 miliona dolara) i Rumunija (812,5 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno gledano, bili su: Ruska Federacija (2654,2 miliona dolara), Nemačka (2149,8 miliona dolara), Italija (1771,4 miliona dolara), Kina (1488,5 miliona dolara) i Mađarska (909,7 miliona dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje Sporazuma CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1512,6 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza proizvoda od metala i električne energije. Kad je reč o uvozu – najviše se uvoze kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, nafta i naftni derivati, električne mašine, kao i povrće i voće. Izvoz Republike Srbije, za posmatrani period, iznosi 3211,4 miliona dolara, a uvoz 1698,8 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 189,0%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Republikom Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.