Tokom svake krize na površinu isplivaju ekstremisti, što se i sada dešava. Mnogi populisti, piše Špigl, skupljaju poene na provokativnoj retorici kojom pogoršavaju krizu evrozone.
Situaciju pogoršava i činjenica da Grčka nije uspela da progura potrebne reforme, da se Španija još bori da izbegne potpunu dužničku krizu a da se Italija muči sa ogromnim kamatnim stopama zbog dugova, kao i Kipar. Slovenija je viđena kao nova Španija, jer i u njoj narastaju dugovi.
Oni koji pokušavaju da se okoriste propadanjem pomenutih ekonomija su političari, i to jefitnim populizmom. Tako se Markus Šoder, ministar finansija Bavarije, ulaguje svojim glasačima povicima da se od Grčke mora stvoriti primer za ostale. On zagovara izbacivanje Grčke iz evrozone a nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele misli da je njegov „ton veoma opasan“. Političari poput njega pokušavaju da privuku domaće glasače po cenu razjedinjenja Evrope.
Osim Šodera na aktuelnoj krizi pokušava da profitira i vođa grčke Sirize Aleksis Cipras koji potpiruje vlasti da napuste koncept štednje i da se odupru uticaju Trojke. Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni objavio je da planira da se opet kandiduje za premijera sa takođe antievropskom retorikom. Nedavno je rekao da italijanska Centralna banka jednostavno treba da štampa više evra kako bi se otrgla uticaju Brisela.
Uprkos onoj staroj „što južnije to tužnije“ i Francuska ima svoje ekstreme, poput Le Penove ćerke koja optužuje evropske zvaničnike da stvaraju „Evropski sovjetski savez“ u kom će Francuzi izgubiti status slobodne nacije. I finski političar Timo Soini koji smatra da su Finci za EU „loši dečaci sa severa“ je vođa pete partije po jačini koju su srećom evropski orijentisane partije blokirale od ulaska u parlament. Hert Vilders je osetivši sentiment protiv EU optužio holandske vlasti da su u ropskom položaju prema italijanskoj i španskoj mafiji, aluzirajući na pomoć ovim zemljama. On je grčkoj ambasadi poslao drahme i pozvao ovu zemlju da se vrati na svoju staru valutu.
I zemlje centralne Evrope imaju svoje „loše dečake“. Hajnz-Kristijanu Strašu, vođi Austrijske slobodarske partije, je pre mesto na optuženičkoj klupi na sudu nego za političkom govornicom. Njegov krajnje desničarski stav ima šovinističke nijanse, posebno u mešavini sa antievropskom politikom. Tu je i mađarski premijer Viktor Orban, desničar koji sve manje poštuje ljudska prava i građanske slobode u svojoj zemlji, pokušavši ono što trenutno rade naši političari – da ukine nezavisnost Centralne banke. To mu nije pošlo za rukom jer EU ovoj instituciji pridaje veliki značaj.