Od projekata koji su se mogli nabrojati na prste jedne ruke početkom 2000-tih, broj naučnih istraživanja u kojem učestvuju obični ljudi, volonteri, popeo se na oko 25 godišnje. Od posmatranja britanskih ptičica s početka XX veka do prikupljanja uzoraka kiše tokom uragana Sendi prošlog meseca, “demokatizacija nauke” rapidno napreduje zahvaljujući novim izvorima finansiranja, entuzijazmu i tehnološkim otkrićima koja “nenaučna, povremena opažanja”, kako kažu neki kritičari, pretvaraju u merljive, kontrolisane serije podataka.
Pre pet godina, Kevin Ščavinski je kao magistar astronomije dobio zadatak da sortira 50.000 fotografija galaksija koje je napravio teleskop robot, razvrstavajući ih prema obliku na eliptične ili spiralne. Pošto je proveo sedam dana i noći na tom poslu, gotovo obnevideo i skrhan mogućnošću da mu prođe mladost nad ovim zadatkom, požalio se u kafeu svom drugu. “Možda bi mogao da pitaš astronome amatere da ti pomognu?” predložio je drug – prezenter na BBC.
Umesto desetak, koliko je očekivao, Ščavinskom se u roku od 24 sata – od kad su fotografije postavljene na sajt – javilo 150.000 ljudi koji su slali oko 70.000 klasifikacija na sat, i ukupno uradili 50 miliona klasifikacija do kraja te godine. Server na kojem su bili postavljeni podaci bukvalno se usijao da je gotovo istopio kabl.
Da je bio prepušten samom sebi, Ščavinskom bi trebalo 124 godine da analizira milion fotografija galaksija, koliko je do kraja postavljeno na sajt zaključno sa 2009. “Galaksi Zu” kako je nazvan taj projekat ušao je ove godine u svoju četvrtu fazu sa znatno sofisticiranijim zadacima za volontere. Naučnici sa univerziteta Jejl i Džon Hopkins u SAD i Oksford i Portsmut u Velikoj Britaniji koji zajedno rade u “Galaksi Zu” projektu, neretko bivaju zapanjeni otkrićima svojih kolega astronoma amatera – učiteljica, službenika, ljudi svih uzrasta zanimanja.
Iako kompjuteri neprestano napreduju u raspoznavanju oblika, ljudsko oko je i dalje nezamenjivo. Zato je – baš kao i osmatranje ptica u britanskom projektu pokrenutom 1900, i koji se danas smatra začetkom pokreta “građana naučnika” – samo ljudima bilo moguće poveriti osmatranje ogromne količine fotografija svemira.
Činjenica da je jedne te iste fotografije “Galaksi Zu” pregledalo na hiljade ljudi, poslavši svoje izveštaje, omogućilo je da klasifikacija tipova galaksija bude unakrsno provereno mnogo puta, što bi bilo teško ostvarljivo da su se samo profesionalni astronomi bavili tim poslom.
Zahvaljujući amaterima astronomima vrlo lako je odgovoreno na pitanje koje je mučilo Bila Kila, astronoma sa univerziteta u Alabami. On proučava galaksije koje se preklapaju. Pre nego što se obratio “Galaksi Zu”, Kil je proučavao oko tuce do tada poznatih galaksija ove vrste. U danu u kojem je na “Galaksi” forumu postavio svoje pitanje, Kil je dobio izveštaje o još sto sličnih primera, a danas ih već ima na hiljade.
Dobrovoljno iskorišćeni
Još jedan zvezdočatac volonter istog programa, učiteljica iz Danske Hani van Arkel, pronašla je oblak prašine koji je osvetljavao jedan kvazar koji je od tada utihnuo. Oblak je po njoj nazvan Hanny’s Voorwerp (Hanin objekat). “Takvog otkrića nikada ne bi bilo da jedno ljudsko biće nije bilo zagledano u njega i rezonovalo ‘Hej, ovo mi izgleda čudno, čini mi se da nikad nisam videla nešto slično’. To je način razmisljanja koji je (i dalje) veoma stran kompjuteru”, kaže Ščavinski. Uz to, pokazalo se da su u osmatranju astronomi “naturščici” bolji od svojih profesionalnih kolega jer imaju “svež pogled” i ne robuju šablonima profesionaca.
Volonteri su doprineli ne samo daleko bržoj analizi i pronalaženju retkih objekata već i povećanju efikasnosti istraživanja. Na bazi njihovih podataka, profesionalni astronomi okupljeni oko “Galaksi zu” postali su mnogo uspešniji u konkurisanju za vreme koje sada veliki teleskopi posvećuju osmatranju onih delova kosmosa koji su tokom istraživanja uz pomoć volontera ocenjeni kao “najviše obećavajući”.
“Galaksi zu” kojem može da se pridruži svako ko prođe desetominutni kurs obučavanja predstavlja samo jedan od mnogih sajtova koji koristi pomoć “naučnika naturščika”.
Nedavno je međunarodni tim amaterskih i profesionalnih astronoma otkrio jedinstvenu pojavu: planetu čije nebo obasjavaju četiri sunca. Dobila je ime “Pe – Ha1”, u znak prizanja volonterima u okviru programa Univerziteta Jejl „Lovci na planete” (Planet hunters), koji su je prvi uočili. Vebsajt Planethunters.Org pokrenut je pre dve godine kako bi podstakao astronome amatere da traže planete van našeg solarnog sistema, koristeći podatke prikupljene svemirskim teleskopom „Kepler” američke agencije NASA.
U poslednjih desetak godina entuzijasti, naučnici amateri, građani svih uzrasta i profesija, promenili su pristup u istraživanju svemira, ekologiji, farmaciji, osmatranjima klimatskih promena, najavljujući ‘demokratizaciju nauke’.
Amateri dopunjavaju bazu podataka hemijskih struktura na “Kemspajderu”, nadgledaju kvalitet voda u lokalnim vodotokovima, proučavaju invazivne vrste, bave se konzervacionom biologijom, vraćanjem narušene ekološke ravnoteže, populacionom ekologijom, i odgonetanjem kompleksnih molekularnih struktura (kroz igricu Foldit, na primer).
Faktori koji doprinose širenju pokreta “građanske nauke” su nesumnjivo internet i različita tehnološka pomagala ali i činjenica da su naučnici shvatili kako u građanima imaju izvor besplatne radne snage, veština, “računarske snage” pa čak i finansija. Mnogi amateri spremni su da plate da bi postali deo uzbudljivih naučnih istraživanja. Omasovljenju doprinose i odluke nekih naučnih asocijacija da podstiču istraživanja u koja su uključeni i volonteri. Ovakve odluke zasnovane su na uverenju da – ako već žele da prikupe novac za određena istraživanja – naučnici treba da uvere najšire građanstvo i ‘laike’ da njihovi ciljevi imaju smisla.
Uporedo sa porastom istraživanja utemeljenih na zapažanjima volontera, pojavila su se i metodološka uputstva za dobro vođenje ovakvih projekata. Ona se odnose na mogućnost unakrsnog proveravanja prikupljenih podataka i njihovu verifikaciju, jasno definisanje metoda prikupljanja podataka, i pažljivo postavljene hipoteze. Volonteri moraju dobiti povratne informacije o rezultatima njihovih doprinosa, kao znak pažnje prema njihovom trudu.
Zdravlje narodu
Iako se poslednji zahtev čini “kurtoaznim” – on to nije, što pokazuje i slučaj Šeron Teri, majke dvoje dece sa retkim genetskim poremećajima. Ona je pre deset godina dopustila nekolicini naučnika da uzmu uzorke krvi njene dece, ne bi li tako dala doprinos istraživanju ovakvih poremećaja. Vol Strit Džornal je prošle godine posvetio dugačak tekst ovoj ženi, koja je – kada su ti isti naučnici kojima je pomogla odbili da je obaveste o rezultatima – odlučila da osnuje mrežu organizacija koje se bave istraživanjem, lobiranjem i edukacijom u oblasti genetike: “Genetsku alijansu”.
Tako se pridružila rastućem pokretu običnih ljudi i naučnika koji smatraju da će stavljanje (određenih) podataka o zdravstvenom stanju pacijenata na javno korišćenje i proučavanje doprineti bržem razvoju lekova za pojedine bolesti.
Veliki broj naučnika smatra da je medicina specifičan zabran koji ne trpi male uzorke i dokaze koji nisu pribavljeni bez strogo kontrolisanih procedura. Uz to, većina naučnika želi da zadrži podatke pacijenata samo za sebe kako bi, ako dođe do važnih zaključaka ili otkrića, mogla da zadrži prvenstvo u njihovom objavljivanju.
Čini se međutim da građanski otpor, zasnovan pre svega na modernim gadžetima, postaje sve ozbiljniji. Danas je moguće nabaviti aplikaciju za mobilni telefon koja korisnicima omogućava da analiziraju svoje genetske podatke i (utvrđenu) efikasnost lekova, a krajnji cilj je da svaki korisnik može samostalno da odredi svoju terapiju – na primer da utvrdi koji tip vitamina B utiče na snižavanje nivoa određene aminokiseline, povezane sa incidencim srčanih oboljenja.
Pokret polako stiče i svoje pristalice. Jedan od njih je Stiven Frend, koji je 2009. godine osnovao kompaniju za građenje baze podataka. U nju naučnici iz čitavog sveta mogu da pohrane sirove podatke koje prikupljaju od pacijenata, i “skinu” podatke svojih kolega. “Ono što hoćemo je da zamenimo čvrsto branjeni prostor akademije, biotehnologije i farmaceutske industrije i taj medicinsko industrijski kompleks zamenimo jednim open source modelom”, objašnjava Friend. U njemu ima mesta za aktivno donatorstvo podataka, pacijenata čiji je najčešći motiv da ubrzaju pronalaženje lekova za članove svoje porodice, ali i za inače ljute rivale. Frend je nedavno nagovorio naučnike iz vodećih američkih medicinskih centara da udruže snage i izađu sa nekoliko važnih naučnih radova o starenju, dijabetesu i kanceru. “Ljudi počinju da govore, to je način na koji bio svet trebalo da funkcioniše i ja želim da budem deo toga”, kaže Frend.
Tanja Jakobi
MSP: 1000 zašto 1000 zato
decembar/januar 2012/13