Iako već odavno ne nastupaju u okviru iste države većina izdavača iz Hrvatske i Srbije vidi čitalačku publiku dve zemlje kao jedinstvenu i na različite načine pokušava da joj plasira svoja izdanja. Iako su u početku hrvatski izdavači imali inicijativu u tom širenju, zahvaljujući povoljnijim cenama proizvodnje u poslednje vreme povratili su se i domaći predstavnici, a sve je više i uspešnih međusobnih saradnji.
Krajem devedesetih godina prve korake u predstavljanju svojih novih naslova na suprotnoj strani reke Drine načinile su izdavačke kuće iz Hrvatske, tada skromnim gostovanjem u okviru beogradskog Sajma knjiga. U oktobru prošle godine njihov štand bio je jedan od najvećih i najposećenijih u hali IV na Sajmu, a desetak hrvatskih izdavača registrovalo je svoje poslovanje u Srbiji.
S druge strane, mnogim srpskim izdavačima neposredni komšiluk predstavlja najveće potencijalno tržište, tim pre što su njihova izdanja postala još konkurentnija po ceni posle nedavnog uvođenja PDV na knjige u Hrvatskoj. Iako je danas relativno lako naći izdanja srpskih izdavača u hrvatskim knjižarama, to je i dalje daleko od organizovanog nastupa. „Problem leži u tome što među domaćim izdavačima, kao i u odgovornim državnim institucijama, ne postoji konsenzus o zajedničkom učešću na hrvatskom tržištu pa se na kraju sve svodi na lične inicijative izdavača i njihov dogovor sa partnerima iz Hrvatske o međusobnoj distribuciji. Idealno rešenje bi bilo kada bi bio osnovan jedan distributivni centar koji bi pomogao plasman domaćih izdanja, imajući u vidu da je sada naša velika šansa, zbog skoro dvostruko nižih cena proizvodnje i grafičke industrije, koje su po kvalitetu na istom nivou kao u ostalim zemljama u okruženju”, ističe Nenad Šaponja, vlasnik izdavačke kuće Agora iz Zrenjanina i član Udruženja izdavača Srbije. Zbog nemogućnosti da samostalno pokrije hrvatsko tržište Šaponja je morao da ustupi prava za objavljivanje romana “Tesla, portret među maskama” Vladimira Pištala, dobitnika “Ninove nagrade” jednom tamošnjem izdavaču. “Tako sam izgubio dve do tri hiljade sigurnih kupaca”.
Za prodaju domaćih izdanja preko granice u većem obimu neophodno je mnogo truda i prevazilaženja prepreka koje nisu uvek isključivo teritorijalne prirode. „Bez obzira na isto govorno područje, tržište je sada ipak smanjeno u odnosu na period od pre dvadesetak godina, što zbog slabije kupovne moći stanovništva, što zbog opredeljenja jednog dela publike da čita isključivo naslove objavljene u njegovoj zemlji. Međutim, razdvajanjem nekadašnjih republika u velikoj meri je prekinut i kvalitetan kulturni dijalog, zbog čega su danas svi na gubitku. Evidentna je potreba za prepoznavanjem ovog problema, ali je takođe i uočljiva već višedecenijska nebriga naših političara kada je kultura u pitanju, što se vidi i po nedostatku podsticaja za izdavaštvo”, napominje Šaponja.
Upravo zahvaljujući državnom podsticaju do pre dve godine izdavači iz Hrvatske i Slovenije mogli su lakše da šire svoje delovanje u regionu pa naš sagovornik kao primer njihovog uspešnog poslovanja navodi Mladinsku knjigu iz Slovenije i VBZ iz Hrvatske, koji imaju svoja registrovana preduzeća i u Srbiji. Takođe kao jedan od većih učesnika na domaćem tržištu ponovo se pojavio i nekadašnji BIGZ, ali ovaj put u vlasništvu hrvatske Školske knjige.
Kamioni puni knjiga
Mile Tomić, direktor izdavačkog preduzeća VBZ Beograd, srpske “filijale” Izdavačkog društva VBZ iz Zagreba, kaže za “B&F” da srpski izdavači jesu prisutni na hrvatskom tržištu, te da nekoliko izdavača iz Srbije plasira svoja izdanja baš preko VBZ Beograd. On ne prepoznaje veliku potrebu za udruživanjem jer je izvoz knjiga jednostavan i odvija se bez problema. Što se uvoza tiče, VBZ Beograd uvozi iz Hrvatske samo knjige svoje matične kuće. “Uvoz knjiga ide bez ikakvih problema. Carine na knjige nema, već se na nabavnu cenu knjiga plaća PDV od 8%. Prodaja na srpskom tržištu je dobra jer VBZ Beograd postoji od februara 2007, a postali smo i prvi izdavač koji uspešno posluje na čitavom prostoru bivše Jugoslavije jer smo osnovali preduzeća i u Sarajevu i Ljubljani”, navodi Tomić i napominje da veliki problem izdavačkoj delatnosti prave agenti za prodaju autorskih prava jer za “iole komercijalno izdanje oni prodaju prava posebno za svaku ex-Yu republiku, pa vrlo često dolazi do nelojalne konkurencije, što dovodi do neprijatnih sporova između izdavačkih kuća koji se završavaju sudskim parnicama.”
Najčešći dogovoreni oblik saradnje izdavačkih kuća iz dve zemlje ogleda se u oblasti distribucije, a među najbolje organizovanim predstavnicima po tom pitanju izdvajaju se izdavači stripova, čiji broj je značajno porastao u prethodnih nekoliko godina. Glavni distributer ovakve “robe” je striparnica i izdavačko preduzeće Darkwood iz Beograda, koje organizuje uvoz/izvoz nekoliko puta godišnje, kada se nakupi dovoljno novih naslova malih izdavača. Za Darkwood hrvatska izdanja nabavlja i šalje u Srbiju knjižara Asteroid iz Zagreba.
“Čitav uvoz odvija se uz svu neophodnu papirologiju i prolaz kamiona kroz carinu. U poslednje vreme se osećaju posledice ekonomske krize i pad potražnje, naročito u Hrvatskoj, pa se uvoz odvija nešto smanjenim tempom. Većina ljubitelja stripova obično odmah po uvozu dođe u kupovinu tih izdanja, jer su sada i tiraži smanjeni, pa često ne prelaze ni 500 primeraka”, napominje Slobodan Jović, vlasnik Darkwood-a.
Baš zbog smanjenih tiraža pojedinih izdanja dolazi i do drugog vida saradnje među izdavačima, objašnjava Jović: “Trudimo se da što manje dupliramo naslove u kratkom vremenskom periodu, kako ne bismo jedni drugima predstavljali preveliku konkurenciju. Izuzeci postoje kada su u pitanju naslovi poznati u okvirima opšte kulture i među onim čitaocima koji ne prate strip scenu, a koji bi mogli da utiču na dalju popularizaciju devete umetnosti”. Velika prednost u širenju plasmana i formiranju cena ima i činjenica da Darkwood poseduje sopstvenu knjižaru, a zanimljivo je da je Jović to uvideo pre nekoliko godina pomogavši bolju distribuciju i razvoj tržišta u regionu suosnivanjem još jedne knjižare u Hrvatskoj i druge u Crnoj Gori.
Izdavačke kuće iz jedne zemlje mogu da postanu i ekskluzivni distributeri izdanja nekog pojedinačnog izdavača iz susedne države, što se češće dešava u oblasti stručne literature. Jedan od najnovijih primera predstavlja saradnja zagrebačke Naklade Pelago, koja od marta ove godine na hrvatskom tlu zastupa naslove kultne sociološke biblioteke XX vek.
Makedonci traže srpske knjige
Saša Drakulić iz Knjižara.com ističe da se onlajn naručivanje knjiga preko ovog portala otprilike održava na istom nivou poslednjih nekoliko godina. “Sve naslove stranih izdavača koje smo izlistali u ponudi naručujemo direktno od njih kada kupac zabeleži svoju porudžbinu i čitava transakcija ostvari se u roku od nekoliko dana. U celini uzev, ne postoji velika onlajn potražnja u Srbiji za hrvatskim izdanjima, osim kada je u pitanju stručna literatura, a zanimljivo je da beležimo veći rast potražnje za srpskim knjigama iz Makedonije što jedino mogu da protumačim probojem interneta i “otkrićem” mogućnosti onlajn prodaje u ovoj zemlji”, kaže Drakulić.
broj 97, maj 2013.