U godinama kada je oštrica političke satire skoro u potpunosti otupela, svakodnevni strip-komentari Marka Somborca uspeli su da osvoje domaću publiku, pa i onaj deo nje kojem strip nije blizak. Njihov autor u razgovoru za B&F objašnjava na koji način uobičajeno smišlja nove gegove, ali i priznaje da mu je ponekad preko glave likova sa naše političke scene.
BIF: Na koji način dobijate ideje za situacije koje opisujete u svojim strip kaiševima u Blicu?
Marko Somborac: Ko će ga znati kako mozak funkcioniše i nastaju ideje. Verovatno se dešavaju neke asocijacije na vesti koje sam čuo pa se one ukrštaju sa razmišljanjima i stavovima na tu temu. Recimo trenutno je baš inspirativan vladika Kačavenda, uz ideje koje se same javljaju (SPC analizirao snimak: “nije loš, ali može i bolje”, ili šta li Pahomije misli o izboru godišta aktera filma), možemo se još prisetiti i stava desničarske struje o gejevima (“nek rade šta hoće u četiri zida”), pa i to ponuditi kao Kačavendino opravdanje, a možemo zamisliti i kako bi izgledalo da se klasičan zaplet iz porno filmova preradi za novonastalu situaciju (maloletni momci koji su došli da zamene sijalicu na luksuznom vladikinom lusteru, a vladiki počne da biva toplo, mantija sama spada, itd). Ako dodamo i da je za sve moguće krivične prestupe, kao što su seksualno iskorišćavanje ili privođenje maloletnika, eventualna kazna penzionisanje, možemo isparodirati kliše rečenicu nekog zločinca kad ga uhvate na delu “au, ne gine mi robija” u “au, ne gine mi penzija”. Moram priznati da je to bila veoma inspirativna tema, mada ima i dana kad je baš mučenje.
BIF: Kako izgleda Vaš proces rada na ovom stripu? Kako se prilagođavate svakodnevici, odnosno da li Vam se desi da nagomilate materijal za nekoliko dana, pa onda morate da presečete nekom aktuelnošću?
M. Somborac: Uglavnom uvek imam neki štek, koji veoma retko iskoristim, jer se stalno nešto novo dešava. Onda se taj štek iskoristi baš u nekim neizbežnim situacijama i naravno za odmor. Svako veče čitam sutrašnja izdanja novina, i već tada mi možda nešto padne na pamet, motrim i šta će se sutra desiti ili šta sve može da se desi, i nekako u jednom trenutku presečem i krećem da crtam te u zadnji čas i pošaljem strip, sve u želji da baš sledećeg dana fino “legne” kad se objavi.
BIF: Da li postoji neka vrsta “unakrsne inspiracije” sa drugim satiričnim sadržajima i autorima, kao što su njuz.net, Državni posao, ili čak strani 9gag? U kojoj meri Vi pratite slične sadržaje?
M. Somborac: Pratim njuzovce i Državni posao jer su mi zanimljivi, slične ideje su ponekad normalne u ovom poslu, a nisam siguran šta znači unakrsna inspiracija, verovatno mislite na slične ideje, što je normalno da se ponekad desi. Recimo i njuzovci i ja volimo onion.com pa onda nije čudno da se nešto slično obradi, mada nikada baš istovetno. U vezi sa tim uvek ću pamtiti kada su Džej Leno i Konan O’Brajan u svojim tok-šou emisijama, u razmaku od samo sat i po vremena, rekli jedan te isti geg na istom TV programu. Naravno, ako se takve stvari prečesto dešavaju onda je već problematično.
BIF: Osim onoga što Vi radite, u medijima je malo satiričnih komentara na svakodnevno društveno-političku situaciju u zemlji, pa i svetu. Šta mislite zašto je to tako?
M. Somborac: To je interesantno zapažanje, ali nisam siguran koliko je ispravno. Politika, Novosti, Blic, Danas imaju karikature, aforizme, a od skoro većina novina ima i stripove. Ali ptpuno razumem da to pitanje ne postavljate bez razloga i moguće je da te “manje moderne” forme kao što su karikatura i aforizam nisu toliko vidljive čitaocima, posebno ako oni prate samo onlajn izdanja.
BIF: Koliko slobode imate u svom radu i ko je njegov glavni sudija?
M. Somborac: Mislim da imam dosta slobode, a sudija je moja supruga, koja prva testira ideje, ili neko od drugara, pa ja to pošaljem, u novini to stave na stranu i – gotovo. Nema tu puno, ili čak nimalo, konsultacija sa urednicima, sem kada u nešto baš nisam siguran. Verujem da bih imao problem samo ako je nešto u stripu totalna neistina ili se ekstremno razlikuje od uređivačke politike.
BIF: Da li pratite kako Vaši čitaoci reaguju? Kakve su pozitivne, a ima li i negativnih reakcija i koje su?
M. Somborac: Pratim, naravno. Pa nije u redu da sad ja nabrajam reakcije, posebno pozitivne, ali ima ljudi kojima se dosta sviđa to što radim, a ima i onih koji to uopšte ne mogu da smisle, što je normalno, jer ne može svakom sve da se dopadne.
BIF: Mediji su možda zakazali, ali humorističnog komentarisanja i te kako ima na internetu među gomilom “običnog sveta” koji na taj način pokazuje nezadovoljstvo dnevno-političkom i ekonomskom situacijom u svojim zemljama. Da li ta specifična atmosfera u kojoj se građani podsmevaju svakodnevnom glupostima političara može da preraste u bunt većih razmera i eventualno izmeni realno stanje stvari?
M. Somborac: Nisam siguran koliko to može da se desi samo sa humorom, već više sa kombinacijom različitih vrsta reakcija. Ne zaboravimo koliko je vremena bilo potrebno da se desi 5. oktobar, pa još ako na to da dodamo i da je zbog razočarenja posle njegovog ishoda teško ljude pokrenuti… Ali ja mislim da je moguće. Vidite da se malo po malo desi neko “proleće” u svetu.
BIF: Da li ponekad osetite “zamor” materijala zbog večito istih problema ili likova koje morate da “obradite”?
M. Somborac: Naravno, evo baš kad sam pravio izbor svojih stripova za jednu knjigu, u želji da napravim presek tema po godinima, video sam koliko je zapravo svake godine sve isto.
BIF: Zašto u Srbiji ne postoji interesovanje za neku vrstu poslovnog stripa, kao što je čuveni Dilbert?
M. Somborac: Eh, pa ja bih najpre pitao Vas da li ste probali da lansirate tako nešto, jer meni se to ne čini kao loša ideja. Naš narod doživljava razne zgode i nezgode na poslu ili dok je u potrazi za njim, i javnost se navikla da ima stripove u medijima, tako da sam na Vašem mestu ja bih probao nekog srpskog Dilberta da stavim na stranice svog časopisa. Baš bi bilo super da postoji tako nešto.
BIF: Koje su Vaše poslovne obaveze pored dnevnog stripa u Blicu?
M. Somborac: To je ono što se narodski zove „tezge“, odnosno redovno radim na BlicStrip-u i ponekad neku ilustraciju, strip ili ilustrovanje knjiga sa strane. Uglavnom, nekada bude posla i preko glave.
BIF: Da li pratite svetsku i domaću strip scenu? Da li izdvajate nešto posebno?
M. Somborac: Uglavnom nemam puno vremena za praćenje stripova, uz sve vesti i čudesa, pogledam uz dnevnu štampu poneki. Ako nešto pratim to su već pomenuti humoristički sadržaji, Koraksove karikature, od stranih sam nekad pratio američke “lejt najt” voditelje i američke dnevne karikature i legendarne Simpsonove. Pojavio se i jedan dobar domaći strip, “Knjiški moljci”, pa iako nema veze sa aktuelnostima eto on mi se baš sviđa.
BIF: Kojim biste temama još želeli da se bavite? Šta biste voleli da napravite samo “za svoju dušu”?
M. Somborac: U suštini bih više voleo da se ne bavim u tolikoj meri nečim što se desilo baš istog trenutka (potpisali sporazum = brzo crtaj), nego možda i nečim fenomenološkim, kao što je, na prime, hroničan strah Srba od promaje. Ali takav je to posao. Mada, ipak, kad odolim aktuelnostima onda se desi i neki strip koji ima malo duži rok trajanja.
Biznis&Finansije broj 97, maj 2013.