Hrvatska obala je i ove godine uglavnom skuplja od ostalih. Osim toga, vize i kurs rublje odbijaju Ruse, a Ukrajinaca bi moglo biti i 30% više nego prošle sezone. Uzrok manjoj poseti hrvatskom primorju biće i izraženo skuplji turistički paketi nego što ih nude njeni konkurenti. Vesti sa 20-tak drugih turističkih tržišta, s druge strane, vrlo su optimistična, donosi hrvatski Večernji list.
Nakon 50.000 ruskih turista izgubljenih prošlog leta zbog viza, hrvatski turizam bi u 2014. mogao da pretrpi nove udarce iz Rusije. Trenutno, potražnja za letovanjem u Hrvatskoj na tamošnjem turističkom tržištu zaostaje do 30% i hrvatski domaćini na Jadranu, praktično, samo uz dosta sreće mogu računati na prošlogodišnjih 158.000 Rusa. Zasad je realniji scenario s desetak hiljada manje gostiju s ruskim pasošima, mada na stolu još uvek nisu sve karte. Hrvati zato očekuju kakvi će biti efekti dodatnih promotivnih mera Hrvatske turističke zajednice, koje je inicirao ministar Darko Lorencin.
– Rusi čine 1,5 odsto našeg tržišta, poznati su kao dobri potrošači i preduzimamo sve kako bismo zaustavili pad. Ipak, rezultat uveliko zavisi od ekonomske situacije u zemlji iz koje stižu gosti. Recimo, lani je odlično ekonomsko stanje u Velikoj Britaniji ili Poljskoj donelo dvocifrene poraste iz tih zemalja. Slabljenje rublje svakako će negativno uticati na planove ruskih turista, pa će i postizanje dobrih rezultata na ruskom tržištu ove godine biti dodatno otežano – kaže ministar Lorencin, koji napominje da su vesti sa 20-ak drugih tržišta vrlo optimistične.
Ne dolaze bogataši
Sve će to, naravno, vredeti ako kriza između Rusije i Ukrajine dodatno ne bude eskalirala. U slučaju da se to dogodi, putovanja iz tog dela sveta, posebno prema Evropi, mogla bi pasti na simbolične brojke.
Ali, prema sadašnjem stanju, Ukrajinaca bi, za razliku od Rusa, ove sezone moglo biti čak i više nego lani. Buking je trenutno bolji pa bi Jadran mogao da ugosti i 15.000 ukrajinskih gostiju više od prošlogodišnjih 69.000. Očekuje se, naime, da hrvatsku obalu odaberu i neki koji su običavali da letuju na Krimu. Tamo se, naime, hoteli za letnju sezonu masovno neće otvarati, a godišnje su umeli da ugoste i po četiri miliona Ukrajinaca.
– Svakako računamo sa 20, pa čak i 30 odsto više ukrajinskih gostiju – potvrđuje Mladen Falkoni, direktor predstavništva HTZ-a u Moskvi, koji pokriva i Ukrajinu.
Skupoća i imidž
– Što se Rusa tiče, puno toga zavisi od političke situacije i razvoja odnosa s Evropskom unijom. Same vize, zbog kojih su Hrvati prošle sezone istrpeli velike minuse, i dalje ne doprinose popularnosti neke zemlje, ali više nisu u fokusu. Kao najveći problem sada se nameću cene u Hrvatskoj. Zemlja koja je donedavno beležila ekonomski rast u rangu s Kinom ili Turskom sada se suočava sa stopom od minus jedan odsto, vrednost rublje u samo četiri meseca pala je čak 26% i Rusima je sve poskupelo. Ovo, naravno, osećaju i druge turističke zemlje, ali srednjem sloju Rusa Hrvatska je sada – preskupa. Ako i dolaze, iluzija je da dolaze bogati, jer „njima nemamo što ponuditi…“ – kaže Mladen Falkoni.
Upoređivanjem cena s konkurentskim zemljama pokazalo je, inače, da su za ruskog gosta hotelski smeštaj, restorani, kafići, trgovine… u Hrvatskoj skuplji čak deset do 12 odsto nego, recimo, u Španiji. Što je još gore za hrvatski turistički imidž, piše hrvatski Večernji, „naša se zemlja pokazala oko pet posto skupljom čak i od Italije. Ne čudi stoga što se Grčka, čija je ponuda 18 odsto jeftinija od hrvatske, prodaje vrlo dobro.“
Uskrs je jadranskim domaćinima doneo oko 200.000 noćenja. Turista bi tokom aprila trebalo da bude oko 490.000, a noćenja oko 1,3 miliona, odnosno od 7 do 9 odsto više nego prošlog aprila.