Beograđanin Miloš Sretenović (35), koji je po struci arheolog forenzičar, ispod Magliča je napravio zanimljivu turističku atrakciju, piše sajt Priče sa dušom.
Nakon dve i po godine života u Južnoj Americi, koju je obišao od Čilea do Paname, boraveći na mestima u kojima volonteri imaju društveno odgovorne aktivnosti i bave se ekologijom, ovaj mladi preduzetnik sličan koncept doneo je u Dolinu jorgovana.
To se desilo 2022. godine kada je u blizini Kraljeva napravio ekološki gradić koji prima volontere i druge goste. I to baš ispod Magliča, srednjovekovnog zamka u ibarskoj klisuri. Ne zna se ko je tačno podigao ovaj zamak, ali se smatra da je to bio Uroš I posle mongolskih osvajanja, da bi sprečio prodor novih najezdi kroz Ibarsku klisuru, odnosno da bi zaštitio prilaz svojoj zadužbini Sopoćanima i Nemanjinoj Studenici sa te strane. Druga pretpostavka je da ga je početkom 13. veka podigao Urošev otac Stefan Prvovenčani da bi zaštitio svoju zadužbinu Žiču i Studenicu.
Maglič čini osam kula povezanih bedemima, a u njegovu unutrašnjost, koja obuhvata 2.190 m2, ulazi se kroz dve kapije. Utvrđenje i dalje odoleva zubu vremena a dodatnu čar daje mu činjenica da je osvetljeno noću pa privlači pažnju svih koji voze magistralnim putem.
Volontere lakše naći nego radnike
Maglič svakako ima šta da ponudi posetiocima međutim, 2020. godine reka Ibar je narasla i odnela jedini most koji je vodio do ovog zamka. Zato se Sretenović, kada je odlučio da podno Magliča napravi turističku atrakciju, suočio sa skepsom u svom okruženju, jer kako privući turiste na mesto do kojeg se može doći samo skelom?
Ne tako teško ako im ponudite adekvatne sadržaje, pokazalo je Sretenovićevo iskustvo. Sadržaji koje nudi Magličgrad su raznovrsni, počev od uspona do tvrđave, preko plaže, događanja u kulturnom centru, autentične hrane i pića, pa sve do maženja i hranjenja domaćih životinja. I sve to obezbeđuje uz pomoć volontera za koje Sretenović kaže da ih je lakše naći nego radnike koji bi radili puno radno vreme za platu. Do sada ih je kroz Magličgrad prošlo 185, oni se smenjuju posle određenog perioda, a u trenutku kada su Priče sa dušom svratile, tamo ih je bilo desetak. Volonteri rade po pet sati dnevno, pet dana nedeljno, a zauzvrat dobijaju smeštaj i hranu. Ima ih iz Kolumbije, Italije, Kanade, Rusije, Španije…
Uz njihovu pomoć i Sretenovićev entuzijazam obilazak Magličgrada funkcioniše ovako: turisti dođu svojim prevozom do parkinga kraj Ibarske magistrale i tu ostave automobile, zatim prelaze na drugu stranu magistrale, gde na obali Ibra čekaju skelu, kojom se prevoze na drugu stranu. Prevoz je besplatan, a donacija za volontere nije obavezna, ali je poželjna.
Foto: Priče sa dušom
Ceo tekst možete naći na portalu Priče sa dušom