Đorđe Dimitrijević je zajedno sa četvoricom kolega razvio softver SignAvatar, koji unosi veliku promenu u živote gluvih ljudi jer prevodi govor u znakovni jezik. Trenutno ga koriste Železnice Srbije na stanici Prokop, a u planu je njegova primena u Severnoj Makedoniji i na američkom tržištu.
Jedna i po milijarda ljudi na svetu ima neku vrstu oštećenja sluha. Od tog broja 72 miliona osoba je gluvo, što znači da može da komunicira jedino znakovnim jezikom. U Srbiji je broj korisnika ovog jezika znatno manji ali ipak preveliki u odnosu na broj interpretera, odnosno ljudi koji „prevode“ govor u znakove. U našoj zemlji ima oko 30 tumača znakovnog jezika, a korisnika čak 70.000.
Interpretera nema čak ni na svim televizijama sa nacionalom pokrivenošću, koje su obavezane zakonom da svoj program učine dostupnim „osobama oštećenog sluha, odnosno vida“. Od 12 nacionalnih televizija, samo RTS emituje 2,3% programa prilagođenog ovoj populaciji. Kada se ne ulaže ni u sadržaje koji se sa jednim interpreterom, iz jednog centra, mogu emitovati celoj državi, šta onda očekivati u drugim situacijama?
Verovali ili ne, preduzeće iz veoma tradicionalne delatnosti ima odgovor na ovo pitanje, i to u najsavremenijoj tehnologiji. Železnice Srbije su na stanicu Prokop instalirale ekran preko kojeg digitalni interpreter prevodi obaveštenja za putnike na znakovni jezik. To i jeste bila svrha softvera SignAvatar – da se prevoz gluvih putnika učini prijatnijim. Ovo tehnološko rešenje uskoro će biti testirano i na aerodromu „Nikola Tesla“, gde bi trebalo da dobije i novu funkcionalnost: da se poveže sa mikrofonima pomoću kojih osoblje aerodroma najavljuje sve važne informacije.
Stigmatizacija gluvih ljudi
SignAvatar je osmislilo pet mladića koji su studirali zajedno na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Jedan od njih je Đorđe Dimitrijević, koji je tokom treće godine studija stažirao u IT kompaniji Algotech. Od vlasnika ovog preduzeća Aleksandra Bakoča dobio je ohrabrenje da se upusti u preduzetništvo, što je učinio 2022. na završnoj godini fakulteta, osnovavši SignAvatar.
Startap je u početku pružao usluge razvoja softvera za druge kompanije, međutim Dimitrijević i njegove kolege želele su da rade na nečemu što ih ispunjava i kao ljude, a ne samo da zarađuju novac. Ispostavilo se da je to softver koji će omogućiti gluvim osobama da prate određene sadržaje, u ovom slučaju obaveštenja na stanicama javnog prevoza.
„Od ljudi koje smo poznavali, saznali smo kakve sve probleme imaju gluvi ljudi u svakodnevnom životu. Pošto se veliki deo populacije ne služi znakovnim jezikom, oni se teško sporazumevaju van svojih kuća, u bilo kojim okolnostima, pa čak i kada odlaze kod lekara“, kaže Dimitrijević za B&F i dodaje:
„Bili smo iznenađeni kada smo shvatili koliko ne znamo o njihovim problemima. Nismo znali čak ni da pojam ‘gluvi ljudi’ nije pogrdan. Mediji često pišu o njima kao o osobama sa oštećenim sluhom, a to nije tačan termin. Mnoge osobe sa oštećenim sluhom mogu da čuju, u manjoj ili većoj meri, uz pomoć slušnih i drugih aparata, a gluvi ljudi uopšte ne čuju i zato imaju svoj jezik – znakovni, koji se razlikuje od jezika osoba koje čuju“.
Ovo znači da ljudi koji su nekada čuli ali su vremenom izgubili sluh, poput starijih osoba, poznaju srpski jezik i njegova pravila, ali oni koji su rođeni bez sluha nikada nisu ni mogli da ga nauče. Zato se služe svojom verzijom srpskog jezika. Ona ponekad ima drugačiji red reči u rečenici, a dešava se i da joj nedostaju nazivi za određene predmete pa ih opisuje sa više reči. Zato nije bilo jednostavno razviti softver koji koristi digitalne avatare za „prevođenje“ glasovnih poruka u znakovni jezik.
Kako radi SignAvatar?
U znakovnom jeziku koriste se unapred utvrđeni znakovi za reči, ali i prstna azbuka ukoliko određeni pojmovi uopšte ne mogu da se pokažu rukama, čak ni sa više reči. Za obradu te količine informacija, ovoj kompaniji su bile potrebne jake mašine, na kojima bi veštačka inteligencija u potpunosti mogla da radi svoj posao. U tome im je pomogao jedini superkompjuter u Srbiji, za čiju upotrebu su se kvalifikovali na jednom konkursu za startape. Ali, šta tu tačno radi veštačka inteligencija?
„Ako želite gluvoj osobi da prevedete rečenicu ‘lampa je na stolu’, vi ćete prvo pokazati sto, pa lampu, pa potom objasniti da se ona nalazi na njemu. Zato vam je potreban softver koji razume kontekst a ne samo ključne reči. To može jedino veštačka inteligencija”, objašnjava Dimitrijević.
Budući da se ovakav princip prepričavanja redovno koristi u znakovnom jeziku, bilo je potrebno istrenirati softver da odgovarajuće reaguje u svim mogućim situacijama, za šta je kompanija koristila mašinsko učenje. Ono im je pomoglo i da virtuelnim interpreterima omoguće realne ljudske pokrete, koji neće zbunjivati korisnike. Jer, u ovom vidu komunikacije nijanse mogu promeniti značenje čitavih rečenica. Iz tog razloga su tražili najbolje moguće avatare. Našli su ih kod kompanije 3Lateral iz Novog Sada, koja proizvodi realistične digitalne likove za gejming industriju, tako da se može reći da je SignAvatar u potpunosti nastao u Srbiji.
Ispitivanje sprovedeno na Prokopu pokazalo je da pomenuti avatari izuzetno dobro rade svoj posao. SignAvatar je dobio veoma visoke ocene od zajednice gluvih, ali i od osoba koje čuju. Potonjima je značilo što se na ekranu, pored digitalnih interpretera, nalaze i tekstualna obaveštenja, i na engleskom i na srpskom jeziku, pa je ovaj softver od koristi bio i strancima koji putuju vozom, ali i našim ljudima koji iz nekog razloga nisu čuli razglas.
Izlazak na američko tržište
Beogradski startap je razvijao ovaj softver iz sopstvenih prihoda i grantova, a sada će ga uz pomoć granta Ujedinjenih nacija primeniti i u Severnoj Makedoniji. Međutim, to nije jedino tržište koje razmatraju programeri iz Srbije.
„Bilo bi lepo kada bismo odjednom mogli da izađemo na sva svetska tržišta, ali trenutno nemamo kapaciteta za to, jer svako od njih ima svoj jezik za koji treba istrenirati softver. Zato smo odlučili da se usredsredimo na ono najrazvijenije – američko. U timu imamo dve gluve osobe, a jedna od njih je naša koleginica koja zna i srpski i američki znakovni jezik. Ona će se baviti treniranjem softvera za američko tržište. Tamo ćemo pokušati da se probijemo na aerodrome, jer je u SAD vazdušni saobraćaj mnogo popularniji od železničkog“, navodi Dimitrijević.
Na pitanje da li na američkom tržištu imaju jaku konkurenciju za svoj proizvod, Dimitrijević kaže da ona postoji, ali da ne može da zadovolji tražnju za ovakvim rešenjima. „Razlog tome je tehničke prirode. Do pre dve godine razvijanje ovakvih avatara nije bilo moguće. To se promenilo otkad je u naše živote ušla veštačka inteligencija. Međutim, od tada nije prošlo dovoljno vremena za razvoj više rešenja sa ovako realističnim avatarima”.
Dobro se dobrim vraća
SignAvatar trenutno ima sedmoro zaposlenih, koji, prema rečima našeg sagovornika, rade za male plate u odnosu na to koliko bi zarađivali da programiraju za drugog poslodavca. Ali, za njih je ovo strast koja prevazilazi poslovni interes.
Povezali su se i sa drugim društveno angažovanim ljudima, pa su dobili savetodavni odbor koji im besplatno pomaže u razvoju poslovanja. Odbor čine uspešni poslovni ljudi koji nesebično odvajaju svoje vreme kako bi pomogli mladim preduzetnicima u njihovom radu za opšte dobro. Maksima njihovih savetnika je da se „dobro dobrim vraća“.
U vremenu kada se sve manje mladih opredeljuje da radi za javni interes, onima koji se prihvate tog posla ohrabrenje dobro dođe. „Srećom, tokom svog kratkog preduzetničkog staža naišao sam na više ovakvih primera. Oni postoje svuda oko nas, samo treba znati gde da gledate”, uveren je Dimitrijević.
Sagovornik B&F-a je zahvalan i na drugim vidovima podrške, od startap ekosistema, Inicijative Digitalna Srbija, ICT Hub-a, Tenderly Garaže i drugih. Rado pohađa njihove edukacije i radionice, jer, kako kaže, „mladi preduzetnici ne bi trebalo da se prave pametni, već da zatraže pomoć iskusnijih kolega, kad god postoji potreba za tim. Sujeti nema mesta u poslovanju, a posebno u razvijanju humanih ideja“.
Marija Dukić
Biznis & finansije 220, april 2024.