Za dobrobit učenika i brže zapošljavanje mladih veoma je važno da se intenzivira saradnja između škola, preduzeća i lokalnih zajednica. Na takvoj saradnji utemljena je i ideja kooperativnog modela obrazovanja, glavnog cilja pete faze projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, koja se sprovodi od aprila prošle godine sa fokusom na modernizaciji trogodišnjih zanimanja i daleko većem učešću kompanija u obuci učenika. Projekat finansira nemačka vlada, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U modernizaciji trogodišnjih zanimanja krenulo se sa tri obrazovna profila koja će svršeni osnovci moći da upišu ove godine: bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar. Ovi profili su izbarani sa šire liste struka koje su potrebne metalskoj, mašinskoj i elektroindustriji u saradnji sa svim interesnim grupama u procesu obrazovanja: Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalnim prosvetnim savetom, Savetom za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Privrednom komorom Srbije, sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Zajednicom mašinskih škola i Zajednicom elektrotehničkih škola.
Profili su koncipirani tako da učenicima obezbeđuju sticanje širih kompetencija i veći obim praktične nastave, pre svega u preduzećima, objašnjava Jelena Stojanović Đumić, viši menadžer projekta u GIZ-u. Model koopertivnog obrazovanja baziran je na elementima dualnog sistema koji je u Nemačkoj izuzetno doprineo visokoj stopi zapošljavanja i brzom ekonomskom osamostaljivanju mladih. U model su ugrađena i veoma dobra ovdašnja iskustva iz prethodne faze projekta, koja je započeta još 2002 godine. „Tada smo bili fokusirani na modernizaciju četvorogodišnjih zanimanja sa ciljem da se za mlade poboljšaju mogućnosti zapošljavanja“, kaže naša sagovornica. U to vreme, usled ekspanzije finansijskog sektora, bila je veoma izražena tražnja za odgovarajućim četvorogodišnjim profilima u oblastima ekonomije, prava i administracije. Većina učenika koji su završili te profile nastavila je školovanje, ali oni koji su se zaposlili odmah po završetku srednje škole, po oceni poslodavaca pokazali su daleko veća praktična znanja nego mladi koji se za posao prijavljuju sa fakultetskom diplomom.
Pored prakse u preduzećima, praktičan rad je bio zastupljeniji i u samim školama, kroz „kancelarije za učenje“ koje su bile opremljene kao prave kancelarije u preduzećima, podeljene na različite sektore i u kojima su đaci simulirali realno poslovanje. „Pokazalo se da su učenici veoma visoko motivisani za sticanje praktičnih znanja, i da mogu direktno da ih primene tokom obavljanja prakse u preduzeću. Otuda i tako veliki broj poslodavaca koji su bili izuzetno zadovoljni njihovim kompetencijama.“
Racionalnije i efikasnije
Kada je reč o tehničkim profilima, orijentacija na praksu zahteva veće učešće preduzeća u nastavi. „U ovoj fazi projekta fokusirali smo se na tehničke struke, jer je upravo u tom segmentu sve izraženija nesrazmera između ponude i tražnje na tržištu rada. Kao jedan od razloga za takvu situaciju, prepoznali smo i nedovoljnu saradnju između srednjih stručnih škola i preduzeća i potrebu da se ona poboljša kroz kooperativni model obrazovanja. Naime, tehničke struke zahtevaju drugačiji način prakse, jer je neophodno da se učenici obučavaju na mašinama na kakvima se zaista radi u fabrikama. Škole ne mogu da isprate sve brže tehnološke promene, a iskustva u drugim zemljama su pokazala da za tim nema ni potrebe, već da je mnogo racionalnije da se učenici na praktičan deo nastave šalju u kompanije, gde, pored stručne obuke, uče i kako da se uklope u celokupan radni ambijent“ .
Tri obrazovna profila koja su po tom modelu uvedena u nastavu, koncipirana su tako da objedninjuju više profila koji su bili usko specijalizovani. „Na primer, učenik koji završi smer bravar-zavarivač, steći će kompetencije bravara, zavarivača i limara“, objašnjava Jelena Stojanović Đumić. „Drugi važan segment ovog modela je veći udeo praktične nastave. Za profile bravar-zavarivač i električar, predviđeno je da učenici tokom prve godine stiču osnovna praktična znanja u školskoj radionici, tokom druge provode dva dana nedeljno u preduzeću, a u završnoj godini tri dana nedeljno. Posebno je interesantan model industrijskog mehaničara, koji je nov, i koji će ove godine biti uveden samo u jednoj školi. Učenici će obavljati praksu u preduzeću u kontinuitetu od po nekoliko meseci, u drugoj godini tri, a u trećoj dva puta po tri meseca u bloku. Važno je napomenuti da toliki udeo praktične nastave neće biti na uštrb sticanja potrebnih opštih znanja, već je u pitanju drugačija preraspodela koja je logičnija, jer omogućava i učeniku i mentoru koji ga vodi da se učenik postepeno i u kontinuitetu uvodi u posao. Mentori koji budu zaduženi za učenike prethodno će, uz našu podršku, proći obuku za rad sa mladima“.
Povoljnije i za opštine
Naša sagovornica ističe da je, pored opštih uslova konkursa, ključni kriterijum uključivanja škola u projekat da obezbede kompaniju u kojoj će učenici, koji upišu ove profile, moći da obavljaju praksu. Preduzeća koje žele da učestvuju, kroz pismo o namerama obavezuju se da će, shodno svojim mogućnostima i potrebama, preuzeti neke od obaveza koje su predviđene projektom, kao na primer: pokriti troškove prevoza za učenike, troškove toplog obroka, stipendirati učenike tokom školske godine, obezbediti učenicima posao tokom letnjeg raspusta uz simboličnu materijalnu nadoknadu, donirati deo opreme za školske radionice… „Kompanije ne moraju da ispune sve stavke, ali je logično da će prioritet za učešće u projektu imati one koje ponude najviše. Pored toga, biće obavezujuće da učenici i preduzeća potpišu godišnje ugovore u kojima će jasno biti definisana međusobna prava i obaveze“.
Na pitanje kakvi su izgedi da kompanije prepoznaju svoj interes u ovakovom modelu, naša sagovornica podseća da u praksi već ima preduzeća koja rade upravo na takav način, jer su poslodavci izračunali da im je on daleko isplativiji. „Interes kompanija je da dobiju kvalifikovanu radnu snagu, koju od početka mogu da obučavaju prema svojim potrebama. One će radije da ulože u učenika koga kroz praksu mogu da profilišu shodno svom poslovnom procesu, nego da sa tržišta rada uzimaju nekvalifikovanu osobu i da u njegovu prekvalifikaciju moraju da ulože daleko više vremena i novca. Podrazumeva se i da su kompanije spremne da najboljima od tih učenika ponude posao, jer je radnike koji su već kvalifikovani, kasnije mnogo lakše usavršavati“.
Konkursom je predviđeno da se učešće lokalnih samouprava takođe formalizuje kroz pismo o namerama u kojem će se obavezati na određeni vid finansijske podrške. „Javno –privatno partnerstvo pojeftinjuje obrazovanje na lokalnom nivou, jer podsticanjem lokalne privrede da se intenzivnije uključi u saradnju, ne samo da se racionalizuju trošovi za održavanje škola, već se obzbeđuje rast zapošljavanja i umanjuju rizici od odliva mladih stručnjaka. Ovo je zamajac koji treba da pomogne da se ovaj model standardizuje kroz regulativu kao jedan od modela za reformu stručnog obrazovanja koji će biti fleksibilan i koji će adekvatno moći da odgovori na brze promene na tržištu rada“. Zato će, najavljuje Jelena Stojanović Đumić, GiZ pružiti svu neophodnu podršku školama i lokalnim zajednicama za njegovu promociju, a u planu je i da se preduzeća koja se uključe u projekat okupe u asocijaciju i na taj način prenose svoja skustva drugim kompanijama.
Tekst je iz specijalnog priloga „Modernizacija zanata u saradnji sa preduzećima: Brže do posla“