Pre 10 dana kurs u Srbiji je premašio psihološku granicu od 120 dinara po evru, a domaća valuta je i posle toga nastavila da pada. Srednji kurs dinara je danas po Narodnoj banci Srbije 120,25 evra, što je novo slabljenje domaće valute, od 0,2 odsto. Od početka godine dinar je oslabio za 4,7%, a u odnosu na prošlu godinu za 5,2%. Ove godine bio je najjači 1. januara kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najslabiji 14. novembra, kada je evro bio 120,54 dinara.
Kurs dinara, ali i sve što je u vezi sa njim, su udarne teme u medijima već nekoliko meseci. Poslednjih nedelja smo bili svedoci javnih rasprava o tome zašto pada dinar ali i o velikom gubitku koji je ostvarila NBS, navodno zbog troškova održavanja snažne valute. Bivši guverner NBS Dejan Šoškić izneo je tvrdnju da je ova institucija platila cenu “preterano restriktivne monetarne politike koju je usmerila na veštačko jačanje dinara”. Da podsetimo, Banka je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno jednu milijardu i 395 miliona evra, a kupila 200 miliona evra, kako bi ublažila kolebanja kursa. Rezultati su poznati javnosti.
Bolešljiv dinar međutim nije rezultat delovanja samo jednog uzroka. Slabljenje domaće valute odražava stanje u srpskoj ekonomiji i ne treba mu se čuditi, tvrdi ekonomista Jurij Bajec. „Ne možeta da imate jak i stabilan dinar, a istovremeno loša kretanja u privredi. Ove godine Srbija beleži pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), probleme sa fiskalnim deficitom i javnim dugom“, kaže on.
Među opravdanjima Narodne banke za slabljenje dinara pak ima i drugih razloga kao što su “delovanja kako domaćih tako i međunarodnih faktora… kao i isplata dividendi domaćih kompanija vlasnicima u inostranstvu”. Takvi pritisci na domaće valute su, kako je istaknuto u saopštenju NBS, prisutni i u drugim zemljama u okruženju i posledica su neizvesnosti regionalnog karaktera ali i smanjenih monetarnih stimulansa od strane Feda i očekivanog povećanja stepena restriktivnosti, uz istovremeno pogoršanje izgleda za značajni oporavak svetske privrede.
Na stabilizaciju domaće valute možda bi mogao imati uticaj dogovor Srbije sa MMF-om o novom aranžmanu iz predostrožnosti, ali ostaje problem jakih depresijacionih faktora, podržanih usporenim izvozom, slabom privrednom altivnošću i još uvek prisutnim visokim eksternim rizikom.
Možda nam sada, zbog činjenice da novine sve više pišu o nestabilnosti dinara, izgleda da se pad domaće valute dogodio naprasno, ali činjenica je međutim da ona već dve godine postepeno slabi.
Stručnjaci kažu da je razlog tome i niža ponuda deviza od potražnje, ali i potreba da država servisira spoljni dug koji smo s vremenom nagomilavali. Zato ekonomista Ivan Nikolić očekuje dlabljenje dinara i u narednim godinama. Ako NBS bude supešno držala inflaciju pod kontrolom, misli on, pad dinara može čak biti i pozitivna stvar, bar za izvoznike.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.