Srpski potrošači jedu gotovo dvostruko manje piletine od evropskog proseka, ali je to jedina vrsta mesa čija potrošnja raste u ovom regionu od početka krize. Kako osvojiti kupce u zemlji u kojoj je svinjetina tradicionalno „neprikosnovena“, za „Biznis & Finansije“ govori Tomi Rumpf, direktor kompanije Perutnina Ptuj Topiko, koja, uz sopstveni kapacitet od oko četiri miliona brojlera godišnje, sarađuje sa više od 60 kooperanata u Srbiji.
Perutnina Ptuj je na nivou grupe prošle godine ostvarila gotovo 257 milona evra prihoda od prodaje,i dostigla operativnu dobit, EBIT, od 14,2 miliona evra, dok je EBITDA iznosila 26,3 miliona evra – uprkos negativnim trendovima na tržištima ovog regiona, na kojima generiše najveće prihode: padu tražnje za robom široke potrošnje za 2,5 do 4,5 odsto, uz istovremeni rast nelojalne konkurencije u „sivoj zoni“ i ponude živinskog mesa po damping cenama. Kako se ističe u saopštenju za javnost, dobri poslovni rezultati su ostvareni zahvaljujući zaokretu ka povećanju prodaje proizvoda sa višom dodatom vrednošću.
Mada ni u zemljama EU „siva zona“ nije u potpunosti iskorenjena, procenat nelegalnih proizvoda od mesa na tržištu je neuporedivo manji nego u Srbiji gde se, prema procenama, od ukupne količine pilećeg mesa na tržištu čak 40 do 50 odsto prodaje mimo organizovane trgovine. „Takav trend je posebno izražen u situaciji kada opada kupovna moć stanovništva, a pored efikasnijeg rada inspekcijskih organa, rešenju mogu da doprinesu i sami proizvođači – odgovarajućom promocijom kvalitetnih proizvoda i boljim odnosom sa kupcima koji traže jeftinije proizvode“, ističe u razgovoru za „Biznis & Finansije“ Tomi Rumpf, direktor Perutnine Ptuj Topiko.
„Neophodno je da intenzivnije komuniciramo i sa kupcima slabije kupovne moći i pokušamo da im približimo naše proizvode, ali do granice do koje nećemo ugroziti sopstvene standarde i kvalitet. U dobro organizovanom poslu uvek postoji prostor za uštede, kroz optimizaciju nabavnih lanaca i procesa, prenosom znanja i usvajanjem novih tehnologija – ali nikada na uštrb kvaliteta“, kategoričan je Rumpf. On posebno ističe ulogu tehnologije, koja se brzo menja, ali je za ozbiljne proizvođače veoma važno da budu u toku sa najnovijim rešenjima, jer se početna ulaganja dugoročnije uvek isplate. Iz tog razloga, stručni tim Kontrole kvaliteta predstavlja jednu od najbitnijih službi na nivou grupe, čiji je posao i da uspostave standarde koji će se primenjivati u celom regionu.
Raste, i još će da raste
Grupacija Perutnina Ptuj zapošljava više od 3.600 radnika i sarađuje sa oko 500 uzgajivača, a u Srbiji kompanija Perutnina Ptuj Topiko ima preko 60 kooperanata, uz sopstveni kapacitet od oko četiri miliona brojlera godišnje. Na farmama gde kompanija uzgaja brojlere veterinari su dostupni 24 sata dnevno, uz obavezan neprekidni monitoring, naglašava naš sagovornik. Pored toga, redovno se sprovode interna uzorkovanja i provera mesa u kompanijskim laboratorijama, kao i obavezna kontrola u državnim institucijama u propisanim rokovima.
Zahvaljujući takvoj politici, slovenačka kompanija ima dobru izlaznost na čitavo evropsko tržište – njeni proizvodi mogu da se kupe ne samo u susednim zemljama koje su članice EU, već i u Skandinaviji, jednako kao i u Švajcarskoj, koja ima veoma rigorozne standarde za kvalitet. Deo kompanije koji posluje u Srbiji, izvozi oko sedam odsto ukupne proizvodnje u Crnu Goru i Makedoniju.
Nemačka je nedavno pokrenula inicijativu da svi uzgajivači pilića u okviru EU imaju i zaseban „free range“ prostor gde će brojleri imati izlaz na otvoren prostor, a direktor Perutnine Ptuj Topiko ističe da je njegova kompanija počela da uvodi ovakav princip još pre godinu dana u sve svoje pogone.
Pileće meso i njegove prerađevine su sve popularniji, što zbog opšteg trenda zdravije ishrane, tako i zbog lakog načina pripreme. Međutim, piletina je privlačna i zbog toga što za njenu upotrebu ne postoje religijske prepreke, a što je slučaj sa gotovo svim drugim vrstama mesa. Srbija se po željama potrošača ne razlikuje od razvijenih tržišta, „štaviše, rekao bih da su kupci ovde izbirljiviji, jer moraju da povedu računa kako da kvalitetne proizvode uklope u manji iznos prosečne potrošačke korpe“, ocenjuje naš sagovornik. „Sa druge strane, reper za potrošnju i određivanje cene mesa na srpskom tržištu je uvek bio promet svinjskog mesa. Ne pamtim da sam sreo Srbina koji ne jede svinjsko meso i koji neće svinjetinu ili prasetinu odabrati pre nekog drugog mesa“, smeje se Rumpf.
Striktno protiv GMO
Potrošnja pilećeg mesa u Srbiji iznosi 11 kilograma po stanovniku i ispod je evropskog proseka koji iznosi 22-23kg po stanovniku na godišnjem nivou. „To znači da ovde postoji veliki prostor za rast, što dobija na značaju s obzirom da je proizvodnja pilećeg mesa u ovom regionu jedina rasla od početka krize, i to brzinom od dva odsto godišnje, pre svega zahvaljujući ulaganjima u proizvodnju i konkurentnim cenama“, ističe Rumpf.
U Sloveniji je Perutnina Ptuj svuda prisutan i prepoznatljiv nacionalni brend, sa 75 odsto učešća u ukupnoj proizvodnji živinskog mesa, koje je visoko zastupljeno u ukupnom slovenačkom izvozu mesa i mesnih prerađevina. Naš sagovornik najavljuje da im je to cilj i u Srbiji, što uključuje i bolje informisanje potrošača da je Perutnina Ptuj Topiko u potpunosti domaći proizvođač, sa kompletnim uzgojem i sirovinama proizvedenim u Srbiji, dok je iz matične kompanije prenet samo „know-how“.
Upitan da prokomentariše najave nekih evropskih medija da aktuelni pregovori EU i SAD oko bescarinske trgovine u okviru Transatlantskog sporazuma, mogu dovesti i do pojave GMO proizvoda na evropskom tržištu, Tomi Rumpf kaže:
„Američko tržište je po tom pitanju veoma liberalno već godinama. Međutim, imajući u vidu potpuno različitu edukaciju i potrebe evropskih potrošača, čak i da se to desi, ne verujem da će GMO proizvodi naići na dobar odziv i imati veliku potražnju sa ove strane Atlantskog okeana. Lično sam protiv upotrebe GMO sirovina u svim fazama proizvodnje, a Perutnina Ptuj je jedan od onih proizvođača koji su striktno protiv upotrebe genetski modifikovanih organizama“.
Menadžer sa preduzetničkom karijerom
Tomi Rumpf, koji je na čelu Perutnine Ptuj Topiko od septembra prošle godine, završio je Veterinarski fakultet i svojim zanimanjem se bavio uporedo sa preduzetničkom karijerom. „U veterinarskoj oblasti sam još na neki način prisutan preko ambulanti koje imam u Sloveniji, ali s obzirom na obaveze i zahteve koje nosi pozicija na kojoj se nalazim, nemam vremena da praktikujem veterinu. Taj posao sam prepustio stručnjacima u kompaniji, koji ga odlično rade“, kaže Tomi Rumpf.