Close
/ B&F Plus / Igračke za veliku decu: Džedaj u džep, pare iz džepa
BiF Analize Čitajte B&F online

Igračke za veliku decu: Džedaj u džep, pare iz džepa

Marko Miladinović on 28/07/2015 - 12:43 in B&F Plus

This post has already been read 2359 times!

Lutke su odavno izašle iz mode, a umesto njih tržište igračaka su još pre nekoliko decenija preplavile figurice junaka, popularnih među dečacima i devojčicama. Danas je sve više i odraslih koji širom sveta, pa i u Srbiji, nabavljaju figurice sa velikim žarom, a prilika za to je puno, od sve češćih konvencija posvećenim kulturnim fenomenima, preko berzi i sajmova igračaka, do prodavaca koji imaju specijalizovanu ponudu za ove kolekcionare.

U neka sporija i drugačija vremena devojčice su se igrale sa lutkama koje podsećaju na bebe u prirodnoj veličini , a dečaci sa drvenim vojnicima i konjićima. Međutim, ovakve lutke su polako bivale potiskivane manjim i fleksibilnijim figurama barbika, likova iz Ratova zvezda, mastersa, transformersa i još mnogih drugih popularnih junaka pretvorenih u igračke koje su jednostavnije za proizvodnju i pogodnije za masovnu prodaju. Klasične lutke su, u međuvremenu, pronašle svoje mesto u zbirkama kolekcionara, u vitrinama muzeja igračaka, kao i u scenama horor filmova, kao jedan od večitih standarda za zastrašivanje gledalaca. I beogradski Muzej nauke i tehnike, između ostalog, u svojoj stalnoj postavci igračaka iz perioda 1920.-1970, ima i četiri lutke.

star-wars-misc

„Nosi, dete, igračke u školu“

Prema proceni časopisa Forbs, celokupna franšiza „Ratova zvezda“ („Star Wars“) u svojih skoro četrdeset godina postojanja prihodovala je više od 27 milijardi dolara – od toga je oko osam milijardi zarađeno od prikazivanja šest filmskih nastavaka, a dobar deo preostalih prihoda ostvaren je prodajom igračaka i ostale memorabilije. Međutim, u tim podacima nije navedena i današnja vrednost nekih figurica iz prvobitne serije, koju je proizvela kompanija „Kenner“ još 1977. godine.

Primera radi, među kolekcionarima je najtraženija figurica malenog Džave (verzija sa plastičnom kapuljačom), koja je, kada se pojavila, koštala tek 1,99 dolar, a danas dostiže cenu i do 18.000 dolara, ili Dart Vejdera sa svetlosnim mačem koji se produžava, čiji je jedan primerak pre dve godine prodat za oko 30.000 dolara. Vrhunac na prodajnim aukcijama, ipak, postigla je prototip figurica za masovnu proizvodnju popularnih dži-aj-džojaca („G.I. Joe“), figura američkih vojnika sa superherojskim osobinama i pomerljivim zglobovima, koja je prodata za neverovatnih 200.000 dolara još 2003. godine.

Predrag Dimitrijević, po struci industrijski dizajner, sa svojim kolegom Nenadom Milinkovićem već skoro deset godina modelira i prodaje figurice srpskih vitezova i istorijskih ličnosti od plastike i metalnih legura, a uporedo se bavi se prodajom popularnih figurica „svih sorti“, koje i privatno sakuplja. Predrag je bio jedan od organizatora prve Konvencije ljubitelja „Ratova zvezda“ u Srbiji, kao veliki zaljubljenik u ovu sagu, u koju se, kaže, zaljubio još kada je imao šest godina i u bioskopu bez daha odgledao „Povratak Džedaja“.

„Posle tog filma počeo sam da sakupljam figurice „Ratova zvezda“ – dobijao sam ih na poklon, kupovao u radnjama komisione robe i kod švercera, s obzirom da je ponuda u tadašnjoj Jugoslaviji bila daleko slabija nego u razvijenijim zemljama. „Ratovi zvezda“ su otpočeli globalni trend kojem su se privoleli svi veći učesnici industrije zabave. Figurice se danas proizvode sa mnoštvom detalja – u velikim i ograničenim serijama, i u različitim veličinama, od desetak centimetara, pa do pravih statueta viših od pola metra – i mnogo je više onih koji ih pasionirano sakupljaju“, objašnjava Dimitrijević.

A sve je počelo tako što je tadašnji direktor „Kenner“-a došao na ideju da započne proizvodnju figurica koje mogu da stanu svakom detetu u džep – i na taj način ih odnese u školu, pokaže svojim drugarima, pa i njih zarazi željom za ovim igračkama. U periodu od 1977. do 1985. „Kenner“ je širom sveta prodao preko 300 miliona ovih figurica. Određeni modeli iz te serije postižu visoke cene kod kolekcionara jer su bili proizvođeni u nekoliko varijanti i u različitim bojama.

IMG_20150705_102922

„Raritet“ u milionima primeraka

Tokom devedesetih Dimitrijević se informisao o ponudi u inostranstvu, iščitavajući brojne kataloge koje je uspevao da nabavi. Tada je odlučio da će se baviti dizajnom igračaka i modelarstvom, a u otkup i prodaju se upustuo pre nekoliko godina, da bi, kaže, popunio kućni budžet. Mada, kao kolekcionaru, često mu nije lako da prodaje robu koju i sam sakuplja. „Kupim deset figurica, pa pet prodam, a pet zadržim za sebe. A nabavljam ih na razne načine, od buvljaka, do berzi igračaka i stripova gde sve više sa decom dolaze i majke koje jedva čekaju da se otarase makar dela dečjih igračaka. Retko idem u otkup, a ima i onih mušterija koje isključivo žele da razmenjuju figurice“.

Naš sagovornik ističe da internet sajtovi za prodaju uglavnom ne predstavljaju dobar izvor starih igračaka, pre svega jer se one ne mogu videti uživo, ali i zato jer ih vlasnici najčešće precenjuju: „Često se dešava da ponuđači za neke figurice koje su proizvedene u Kini, Hongkongu ili Makau napišu da su „super retke“. Ma koliko, možda, bile kvalitetne i lepe, moram da im objašnjavam da su one rađene u serijama od po nekoliko miliona i da ih ima na svim kontinentima.“

Dimitrijevićevi stalni kupci najčešće potražuju likove iz „Ratova zvezda“, pošto je on „usko specijalizovan“ za ovu franšizu, ali ponekad prođe i više od godinu i po dana dok pronađe tražene figurice. Preko svoje fejsbuk stranice sve više dobija i zahteve za kupovinu u inostranstvu, ali time se ne bavi osim kad privatno boravi van Srbije, pa slučajno naleti na dobru ponudu. Primera radi, nedavno je u Španiji nabavio nekoliko figurica od po dvadesetak evra, koje kod nas koštaju triput više. I odmah je našao kupce za njih.

Većina kolekcionara su muškarci, starosti između 20 i 40 godina, mada u poslednje vreme ima sve više i žena, napominje Dimitrijević. I kolekcionari se međusobno veoma razlikuju, od toga koju vrstu figurica traže, do kriterijuma koje postavljaju kada je u pitanju njihova očuvanost: jedni potroše mnogo novca za potpuno nove, neotpakovane figurice, dok drugi nabavljaju isključivo polovne, pa čak i bez prateće opreme.

 

Sve raznovrsnija potražnja

„U poslednjih nekoliko godina u Srbiji se organizuju raznovrsni događaji posvećeni fenomenima pop-kulture – Konvencija „Ratova zvezda“, „Japanizam“, Salon stripa, „Tolkin fest“, SF konvencija, Dečji sajam, oktobarski Sajam knjiga – na kojima redovno nastupam i srećem se sa sve raznovrsnijim prohtevima kupaca. Dečaci traže „gormite“, devojčice „Hello Kitty“, Spajdermen je uvek popularan kod dece, Hulka i Betmena traže i mlađi i stariji, a devojke najviše vole likove iz japanskih mangi“, ukazuje Predrag Dimitrijević na promene na domaćem tržištu.

Tekst je objavljen u letnjem dvobroju #118/119 časopisa “Biznis & Finansije”

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *