Ako već daje podsticaje, država ne bi trebalo da pravi razliku između domaćih i stranih investitora pri subvencionisanju ulaganja i otvaranja radnih mesta. Najbolji pokretač razvoja efikasnog i održivog poslovanja je, ipak, dobro poslovno okruženje, za šta je nužno ukidanje brojnih administrativnih barijera.
Većina ekonomskih stručnjaka se slaže da država ne bi trebalo da pravi razliku između domaćih i stranih investitora pri dodeli podsticaja za ulaganja i otvaranja radnih mesta u Srbiji, kao i drugih olakšica. Na važnost domaćeg kapitala za bolje pozicioniranje u svetskoj konkurenciji ukazao je nedavno i doskorašnji nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm, govoreći o potrebi da se otvara više srpskih komapnija, a ambasador Italije Đuzepe Manco ocenjuje da bi značajniju okosnicu srpske privrede trebalo da predstavljaju domaća mala i srednja preduzeća i da to treba imati na umu pri usvajanju novih zakona.“Morate se osposobiti da podstičete sopstvene investitore, ali i da ulažete u poljoprivredu u kojoj postoji izuzetan potencijal koji može pomoći da Srbija postane izvoznik”, predložio je Manco srpskim vlastima.
Ministarstvo privrede, koje pripremanovi zakon o ulaganjima, obećava da će nakon njegovog usvajanja investitori biti izjednačeni, bilo gde da im je sedište. Ipak, to je tek delić onoga što država treba da popravi i uradi kako bi obezbedila domaćim privrednicima da razvijaju poslove.
Nema preciznih podataka koliko domaća privreda godišnje investira. Grube procene govore o sumi između dve i četiri milijarde evra, što znatno premašuje vrednost stranih investicija. Jedna od važnih odlika domaćih ulaganja, posebno preduzetničkihi malih i srednjih preduzeća, je to što su uglavnom usmerena u proizvodnju i stvaranje nove vrednosti, dok su strana najviše okrenuta finansijskom sektoru.
Sa reči na dela
Mnogi privrednici i ekonomisti kažu da je dosadašnja državna pomoć uglavnom bila selektivna, „uzima od jednih da bi se dalo drugima“, a često je i izvor korupcije. Zato smatraju da su najbolji podsticaji dobro poslovno okruženje, odnosno ukidanje brojnih administrativnih barijera efikasnijem poslovanju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec ističe da kod subvencija za otvaranje novih radnih mesta uvek postoji pitanje da li je novac otišao tamo gde je najviše potreban, a to je i jedan od načina da se beži od obaveze da država stvori uslove poslovanja koji će privlačiti investitore i bez subvencija. “Ako bismo implementirali sve ono na šta smo se obavezali u pregovorima sa EU, stvorili bi se uslovi privlačni za investitore i ne bi trebalo da ih dodatno stimulišemo“, objašnjava profesor Bajec i dodaje da subvencionisanje otvaranja radnih mesta možda može da postoji kao mera u slučajevima kada se na taj način dovodi investitor koji će doneti neku novu tehnologiju, modernizaciju, a radnicima omogućiti novu edukaciju.
Direktor i vlasnik “Metal sistema plus” iz Kragujevca Zoran Nikolić kaže za B&F da njegova firma, koja se bavi proizvodnjom opreme za trgovinske objekte, nikad nije koristila državne podsticaje i subvencije, a investirala je iz sopstvenih sredstava. Rado bi nastavio sa ulaganjima i zaposlio još deset, pored sadašnji 50 radnika, i konkurisao za pomoć iz državne kase, ali ne veruje da će to moći da ostvari ove godine, jer “bi to bio veliki rizik“. Situacija na tržištu, pogotovo za proizvodni program “Metal sistema plus”, nije najpovoljnija, objašnjava Nikolić i dodaje da domaći investitori ne bi trebalo da su u nepovoljnijem položaju od stranih po bilo kom osnovu.
Sa njim se slaže i Marina Milović, vlasnica preduzeća za poizvodnju, preradu i promet meda i pčelinjih proizvoda “Maja promet” iz Beograda, čiji su planovi da narednih godina podigne veliki pčelinjak u Šimanovcima. Za tu investiciju će verovatno tražiti podršku države. “Pored novčane podrške domaćim investitorima, država može, na primer, da preduzetnicima u poljoprivredi daje na korišćenje zemljište koje nije u funkciji”. Milovićeva dodaje da je za Srbiju posebno važno da podstiče mali biznis, gde nisu potrebna velika početna ulaganja, a koji kasnije može brzo da se razvija i donosi nova radna mesta.
Veću investiciju dogodine planira i suvlasnica vranjske vinarije “Aleksić” Dragana Janjić. Poslovno okruženje u Srbiji, kaže, „veže ruke i najsposobnijim biznismenima. Dobro bi bilo da imamo dobre zakone i uredbe o podsticajima investitorima, pre svega domaćim, ali je još važnije da se otklanjaju smetnje poslovanju. Tu, pre svega, mislim na plaćanja PDV-a pre nego što se naplati roba”, ističe ona.
Za Miomira Nikolića, vlasnika veledrogerije “Farmalogist” koja zapošljava 750 ljudi, nema dileme da država “više priča nego što čini na popravljanju uslova za investiranje“. Smatra da porezi nisu problem već to što država i njene ustanove, odnosno zdravstveni centri, svoje obaveze ne plaćaju na vreme, što vodi u nelikvidnost veliki broj firmi. On ima primedbe i na Zakon o radu, koji po njgeovom mišljenju i dalje više štiti radnike nego poslodavce. “Ne možemo lako da otpustimo neradnike, niti da se zaštitimo od radnika koji napuste firmu i u drugu prenesu naše znanje i iskustvo”, kaže Nikolić za B&F.
Institucionalna podrška
Ministar privrede Željko Sertić kaže za B&F da ministarstvo na čijem je čelu sprovodi i priprema niz mera i propisa koji treba da olakšaju i podstaknu poslovanje i razvoj privrede. „Za čišćenje privrednog ambijenta važno je donošenje zakona o privremenim ograničenjima prava na obavljanje privredne delatnosti. Smanjenju nelikvidnosti, velikom problemu srpske privrede, trebalo bi da doprinesu izmene i dopune Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju. Slede i izmene Zakona o stečaju da bi se dodatno precizirali načini na koje preduzeća iz stečaja mogu da nastave uspešno da funkcionišu. Siguran sam da će i novi zakon o ulaganju na efikasan i transparentan način podstaći ulaganja, odnosno da će Srbija postati najatraktivnija investiciona destinacija u regionu“, istakao je Sertić.
Investicije, i strane i domaće, prema njegovim rečima, za Srbiju su od životnog interesa. „Zato su podsticaji neophodni. Radimo na aktiviranju svih mehanizama za privlačenje direktnih investicija, pre svega u prerađivačku industriju i poljoprivredu.Paralelno sa unapređenjem regulative, Ministarstvo privrede sprovodi projekte infrastrukturnog opremanja poslovnih zona širom Srbije. Da bi zdravi delovi privrede mogli da se razvijaju mora da im se očisti prostor za to. Zato aktivno radimo na tome da privatizaciju društvenih preduzeća transparentno i po jasnim pravilima dovedemo do kraja“. I u tom procesu, dodaje, mogu da se očekuju investicije, prvo od prodaje, a zatim i kroz dodatna ulaganja potrebna da bi ta preduzeća zauzela tržišnu poziciju koju su delom izgubila.
Za oporavak srpske privrede neophodna je i reforma javnih preduzeća koja su godišnje koštala Srbiju više stotina miliona evra. Na taj način sprečiće se da se njihova nelikvidnost prenosi na ostale delove privrede. „Istovremeno, zahvaljujući uštedama u budžetu i rešavanju problema gubitaša, otvara se mogućnost da država više ulaže u stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta i podsticaje realnom sektoru i investicijama. Pored toga, racionalizacijom poslovanja javnih preduzeća kvalitet njihovih usluga trebalo bi da bude podignut na znatno viši nivo, što je važno korisnicima njihovih usluga, i građanima i ostatku privrede“, objašnjava ministar Sertić.
Jedan od osnovnih ciljeva je i obezbediti uslove za povećanje izvoza i otvaranje novih tržišta za proizvode iz Srbije jer se tako povećavaju prihodi i privrede i države. Nastavljeni su stoga kreditni programi Fonda za razvoj, iz kojih se pored podrške izvoznicima obezbeđuju i dugoročna investiciona sredstva i obrtni kapital pre svega za malu privredu, ali i druga preduzeća.
Sertić je podsetio da je u martu na snagu stupila nova Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, kojom su preciznije definisani kriterijumi za dodelu sredstava kako bi se, između ostalog, odgovorilo na zahteve privrednika i lokalnih samouprava kada su u pitanju minimalni uslovi za dodelu podsticaja. Sniženi su, naime, pragovi koji se odnose na minimalan broj radnih mesta koja investicijom treba da budu stvorena – najmanji broj radnih mesta koji se mora otvoriti da bi projekat uopšte bio kandidat za dodelu sredstava je 30 u najnerazvijenijim opštinama, do 70 u najrazvijenijim. Takođe je spušten prag kada je u pitanju minimalna vrednost investicije, od 250.000 evra u najnerazvijenijim do milion evra u razvijenim opštinama.
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), međutim, ukazuju da je trenutno najveća prepreka za veća ulaganja u Srbiji nejasna politika podsticaja – ko može, pod kojim uslovima, kada i na koji način da ostvari pravo na podsticaje definisane vazećom uredbom. “Članom 16. ove uredbe propisano je da se sredstva dodeljuju nakon javnog poziva, a taj javni poziv još uvek nije objavljen iako se očekuje od aprila 2014. kada je najavljeno ponovno pokretanje programa podsticaja za direktne investicije. Paralelno se podsticaji dodeljuju preko mehanizma individualne državne pomoći, ali je potpuno nejasno koje kompanije, pod kojim uslovima i na koji način mogu da ostvare podsticaje i u kom iznosu“, kažu u NALED-u. U ovoj asocijaciji ocenjuju da „zakonski okvir za privlačenje investicija nije loš“ i da su veći problem podzakonska akta i pravilnici koji „ili ne postoje ili su u potpunoj suprotnosti sa deklarisanim opredeljenjem za privlačenje investicija“.
„Kod izgradnje objekata, problemi su najčešće vezani za rigidne propise o protivpožarnoj zaštiti koji su daleko strožiji nego u EU, primenu propisa o izgradnji skloništa, sprovođenje javnih nabavki kod aktivnosti koje bi trebalo da budu obavljene od strane lokalne samouprave. Posebne grupe prepreka za ulaganje čini koncept i primena propisa o privatizaciji aktivnih privrednih društava, pogotovo u delu procene vrednosti i određivanju modela privatizacije kao i propisi vezani za ustupanje kapitala ili imovine privrednih društava u stečaju. Pored toga, postoji i veliki broj ‘sitnica’, kao što je bespotrebno komplikovan način obračuna zarada, nejasni propisi vezani za reprezentativnost sindikata, pravilnici o carinskim procedurama koji se različito tumače od carinarnice do carinarnice, nejasnoće oko funcionisanja slobodnih zona”, ističu u NALED-u, koji su u javnosti izneli i više zamerki na Nacrt zakona o ulaganju.
Marica Vuković
broj 118/119, jul/avgust 2015.