OECD je u oktobru ove godine izašao s finalnom verzijom novih pravila za poslovanje multinacionalnih kompanija, čija je svrha da spreče izbegavanje plaćanja poreza na dobit, a koja će uticati i na poslovanje multinacionalnih kompanija u Srbiji.
Prema rezultatima istraživanja OECD iz 2013. godine, kompanije u svetu godišnje izbegnu da plate između 100 i 240 milijardi dolara poreza na dobit. Kako bi se stalo na put ovakvim zloupotrebama, OECD je iste godine pokrenuo projekat Base Erosion and Profit Shifting (BEPS), da bi već 2014.dostavio stručnoj javnosti na razmatranje prve predloge revidiranih pravila koji bi trebalo da onemoguće izbegavanje plaćanja poreza. Projekat je, naročito, dobio na popularnosti nakon što je utvrđeno da su kompanije, kao što su Google, Amazon i Starbucks, korišćenjem raznihvrsta poreskih oslobođenja,uštedele stotine miliona dolara godišnje kroz neplaćanje poreza.
Iako Srbija nije članica OECD, nova pravila će svakako uticati na poslovanje multinacionalnih kompanija koje su prisutne na našem tržištu, pre svega kroz uticaj na organizaciju unutar grupe, a time i na funkcije koje će obavljati kompanije u Srbiji. Treba dodati da je Srbija jedna od 90 zemalja koje su se aktivno uključile u donošenje multilateralnih instrumenata za primenu novih rešenja.
BEPS projekat sastoji se od 15 tačaka koje detaljno razmatraju različite aspekte poslovanja kompanija, analizirajući pravne praznine koje se u praksi koriste kako bi se ostvarena dobit izmestila u zemlje sa niskim fiskalnim opterećenjem, takozvane poreske rajeve. U oktobru ove godine, OECD je izašao s finalnim rešenjima koja će biti implementirana u zakonsku regulativu njenih članica, ali i zemalja koje to nisu.
Polazna i, ujedno, prva tačka BEPS projekta, bila je definisanje okvira digitalne ekonomije, kako bi se mogle obuhvatiti sve ili bar najveći deo poznatih vrsta transakcija.
Primera radi, koja zemlja bi imala pravo da oporezuje prihod koji nemački proizvođač automobila ostvari prodajući podatke američkoj kompaniji o navikama svojih korisnika u Italiji, kako bi treća kompanija koja ima sedište u Irskoj, na osnovu tih podataka znala na kojoj lokaciji je najbolje otvoriti nov restoran u datoj zemlji? Neretko,ovu jednačinukomplikuje i činjenica da svaka od pomenutih kompanijaformalno ima sedište u nekom poreskom raju. Ovakve, ali i slične situacije, naročito kupovina programa putem interneta, naveli su članice OECD da redefinišu pravila oporezivanja počev od PDV-a, pa do priznavanja troškova za razvoj nematerijalne imovine i prava koja proističu iz bilateralnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
U tom kontekstu, tačka 6 BEPS projekta predlažeprimenu dva nova pravila (limitation-on-benefits i principal purpose test), u smislu kontrolnog mehanizma, koja će se primenjivati u svrhu odobravanja korišćenja pogodnosti iz međunarodnih ugovora o dvostrukom oporezivanju. Ove odredbe će biti implementirane u bilateralne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kako ta procedura traje dugo i prilično je komplikovana, kreiran je jedan multilateralaninstrument, koji će potpisnice potvrditi u svojim nacionalnim parlamentima.
Usluge menadžmenta i ostala plaćanja koja služe poreskoj evaziji
Poseban akcenat u BEPS projektu je na nematerijalnoj imovini i njenom vrednovanju. Standardizacijom određenih vrsta međukompanijskih transakcija, kao što su usluge podrške poslovanju gde se marža za takve usluge ne menja ili je tendencija da se kreće u određenom uskom opsegu, nastala je i potreba da se analiza ovakvih transakcija pojednostavi. U tom smislu definisana su pravila i karakteristike usluga koje se mogu smatrati uslugama sa malom dodatom vrednošću (Low value-adding services).
Ideja je da se za ove vrste usluga može primeniti unapred definisana marža koja je u ovom slučaju definisana na nivou od 5%, bez izrade benčmark analize. Da nije samo Poreska uprava u Srbiji često sumnjičava prema uslugama menadžmenta iz inostranstva, govori i stav koji je iznelo više država OECD da prekomerno plaćanje menadžment usluga ima za cilj eroziju poreske osnovice, a ne potrebu primaoca za kvalitetnim uslugama.
Iz tog razloga, usluge korporativnog menadžmenta su eksplicitno navedene kao usluge koje se ne mogu smatrati tzv. Low value-adding services. Kako je tema podele troškova kroz različite ugovore unutar grupe (cost contribution agreements) uvek interesantna, revizijom poglavlja VIII smernica, detaljnije su pojašnjeni uslovi i koristi koje bi učesnici trebalo da ostvare, kako bi njihovo učestvovanje u takvim aranžmanima bilo opravdano.
Rizik kao bitna karakteristika visine prinosa
Zbog čestih zloupotreba donet je set novih pravila u vezi sa transakcijama, čiji je predmet prenos prava ili korišćenje prava nematerijalne imovine (patenti, licence,…). Dosadašnja praksa je omogućavala konstrukciju u kojoj bi jedna članica grupe, locirana najčešće u nekom poreskom raju, bila vlasnik svih licenci i patenata odakle bi ih distribuirala grupi. Suštinski, takve kompanije postoje samo u odgovarajućem registru kompanija te zemlje i nemaju zaposlene radnike, a neretko ni kancelarije, već samo poštansko sanduče.
Prihod od autorskih prava koji bi plaćale sve članice grupe, na ovaj način slivao bi se kod formalnog vlasnika, gde bi bio oporezovan po izuzetno niskoj stopi. S druge strane, ostale članice grupe, gde bi se promet stvarno odvijao, odnosno gde bi se stvarala vrednost, ostvarile bi znatno lošije rezultate. Revidiranim odredbama smernica o transfernim cenama pojašnjeno je da pravno-formalno vlasništvo na nematerijalnoj imovini ne podrazumeva nužno i pravo vlasnika na prinos po osnovu te imovine. Pravo na prinos mogu da ostvare članice grupacije koje vrše značajne funkcije i imaju kontrolu na preuzetim rizikom i imovinom.
Na sličan način su funkcionisale i kompanije koje su bile osnovane kako bi davale zajmove drugim članicama grupe. Ultimativni vlasnik grupe bi osnovao posebnu firmu u koju bi uneo slobodni kapital (cashbox company), nakon čegabi takva firma odobravala zajmove članicama grupe kojima je kapital bio potreban. Po pravilu, prihod od kamata u zemljama gde bi bile osnovane ovakve kompanije se oporezuje po niskoj stopi ili je čak izuzet od oporezivanja. S druge strane, primaoci zajma bi trošak kamate prikazivali kao poreski priznat u svojoj zemlji.
Da bi se sprečilo izbegavanje plaćanja poreza na ovaj način, nova pravila predviđaju i pojam rizika kao relevantnog faktora za definisanje prinosa na plasirani kapital. Ukoliko se pokaže da zajmodavac ne snosi nikakav realan rizik u vezi sa plasiranim kapitalom, davalac zajma će imati pravo na prinos u skladu sa preuzetim rizikom, odnosno minimalni prinos. S druge strane, predloženo je ograničavanje prava na poreski priznat trošak po osnovu kamata od povezanih lica.
Predloženo rešenje je slično onome koje već postoji u srpskom Zakonu o porezu na dobit pravnih lica kod utanjene kapitalizacije, s tim da je kao referentni predložen odnos neto kamata/EBITDAna nivou grupe. S obzirom na karakteristike koje imaju bankarski sektor i sektor osiguranja u pogledu kamata i davanja zajmova, za ove industrije će biti propisana posebna pravila.
Novi način izveštavanja
Kako bi osigurali primenu novih pravila i postigli željene efekte, članice OECD obavezale su se na primenu minimuma standarda koji će podržati predložene reforme. Na ovaj način će biti onemogućeno da kompanije kroz restrukturiranje svog poslovanja nastave da koriste pravne praznine u poreskim zakonima neke od zemalja članica.
Tačka 13 BEPS projekta predviđa da, počev od fiskalne 2016. godine, multinacionalne kompanije koje ispunjavaju određene uslove, moraju u zemlji u kojoj se nalazi centrala grupepodneti dodatnu dokumentaciju u vezi sa povezanim licima. Naime,osim master fajle i lokalne studije o transfernim cenama, uvedena je i obaveza podnošenja dokumenta koji će sadržati podatke od značaja (prihodi, broj zaposlenih, rezultat pre oporezivanja, podaci o imovini,…) o svim entitetima u svetu koji se nalaze u grupaciji.Ovo je direktno u vezi sa principom ostvarivanja prava na prinos i kreiranja vrednosti u lancu kompanija. Ovako prikupljeni podaci biće na raspolaganju poreskim upravama koje mogu imati interes za uvid u njih.
Vladimir Deljanin, menadžer u poreskom odeljenju Crowe Horwath BDM