Na dugoočekivanoj konferenciji o klimatskim promenama u naredne dve nedelje sastaće se delegacije 195 zemalja u naporima da se dogovore oko ograničavanja rasta temperature u budućnosti.
Prvi uspeh konferencije bio je to što niko od najviših zvaničnika zemalja širom sveta nije morao, već su svi hteli da budu tu, pišu zapadni mediji dodajući da to samo svedoči o porastu svesti o važnosti zaštite životne sredine. Jedino su predsednik Sirije Bašar el Asad i severnokorejski vođa Kim Džong un propustili ovaj veliki sastanak.
Od juče, kada je konferencija počela, do danas, SAD i još 18 zemalja su obećale da će dvostručiti fondove za istraživanje u domenu čiste energije, te će oni tokom narednih pet godina iznositi ukupno 20 milijardi dolara, što će podupreti paralelnu inicijativu Bila Gejtsa i Marka Zakerberga i povećati izglede za postizanje sporazuma na konferenciji.
Što se tiče fondova za pomaganje siromašnim državama da se adaptiraju na posledice klimatskih promena (sušu, poplave i sl) Sjedinjene Države su za ovo opredelile 200 miliona dolara, a Kanada 30 miliona.
Takođe su indijski premijer Narendra Modi i francuski predsednik Fransoa Oland dogovorili savezništvo u jačanju solarnog sektora u najosunčanijim zemljama sveta. Modi je rekao da se solarna tehnologija tako brzo razvija i da njeni troškovi tako brzo padaju da bi “san o univerzalnom pristupu čistoj energiji” uskoro mogao postati stvarnost. Indija bi do 2022. trebalo da dobije dovoljno solarnih panela da tokom jednog sunčanog dana može da proizvede energije koliko i 200 elektrana na prirodni gas.
Američki predsednik Barak Obama i kineski predsednik Sji Đinping obećali su da će zajedno raditi na usvajanju sporazuma o zaštiti klime uz poruku da je njihovo liderstvo u tome ključno, što je vrlo blizu istini ako se uzme u obzir da Kina emituje oko 30 odsto štetnih gasova u svetu, a SAD oko 16 odsto.
No, ovakvi sastanci se već decenijama održavaju, na njima se priča i dogovara, ali značajni pomaci još nisu viđeni.
Baš uoči konferencije stiglo je još jedno upozorenje iz Kine zbog kojeg bi svi trebalo ozbiljnije da shvate svoj zadatak. Naime, Vlasti u Pekingu naredile su školama u tom gradu da ne izvode učenike i ne organizuju nastavu van učionica, zbog rekordnog nivoa zagađenja u glavnom gradu Kine, koje je dostiglo 35 puta viši nivo od dozvoljene granice. Kocentracija vazdušnih čestica manjih od 2,5 mikrona, koje posebno razaraju pluća, dostigla je 900 mikrograma po kubnom metru u južnom delu Pekinga, dok je prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije dozvoljeni maksimum 25 mikrograma po kubnom metru. Vidljivost je smanjena na nekoliko stotina metara, a stanovnici su se žalili na dim i opor miris, a mnogi su nosili maske na licu, što je doduše česta pojava u ovoj zemlji.
Situacija je možda još gora za stanovnike ostrvske države Kiribati, smeštene u centralnom delu Tihog okeana, čiji predsednik Anote Tong je tokom konferencije BBC-u rekao da će njeni stanovnici zbog porasta nivoa mora morati da emigriraju. On je pozvao lidere država da ostave domaću politiku kod kuće i da se što hitnije pozabave problemom klimatskih promena. Za njegovu državu je već kasno, rekao je on i objavio da vlasti Kiribatija planiraju “dostojanstveno iseljavanje”, ali nekim zemljama se još može pomoći.
Kada razgovaraju o ovom pitanju osnovni problem političarima, čini se, predstavlja moguće usporavanje ekonomskog rasta ako bi se obavezali na smanjenje izduvnih gasova. Zato se i vodi rasprava između siromašnih i bogatih zemalja da li svi moraju da se ograniče na porast temperature od 2 Celzijusa ili od 1,5, koliko traže nerazvijenije zemlje.
U međuvremenu, mnogi aktivisti koji smatraju da će dogovori iz Pariza biti jalovi kao i većina dosadašnjih, “ukrasili” su francusku prestonicu mnoštvom plakata i umetničkih instalacija koje podsećaju na glavne krivce za zagađenje ali i na posledice koje uzrokuje isto. Samo održavanje konferencije će proizvesti emisiju od 300.000 tona ugljen dioksida. Toliko su oni proračunali da je zagađenje samo od transporta svih 50.000 učesnika na pomenutu konferenciju.
Foto sa sajta brandalism.org.uk
Optužujući organizatore da nisu dovoljno “zeleni” 80 umetnika iz 19 zemalja sveta se zato odlučilo na gerilsku akciju “brendalizovanja” grada u kojem se konferencija održava, uglavnom plakatima.
Jedan od njihovih radova je i veoma viralni bilbord za Folksvagen na kojem piše: “Žao nam je što smo uhvaćeni”, što je aluzija na nedavni skandal koji je izazvao nemački automobilski gigant.
Cilj ove akcije je da upozori javno mnjenje na licemerje koje se krije iza ovakvih akcija, posebno ako ih, kao pomenutu konferenciju, sponzorišu velike kompanije koje su najveći zagađivači. I najnekažnjeniji.