Paralelno sa jenjavanjem rejtinga Evropske unije raste ponovno oduševljavanje Švedskim modelom. Jedan od vođa italijanskog populističkog pokreta hotelijerskog imena “Pet zvezdica” obećao je neki dan Italijanima kako će imati švedski standard čim njegova “nepartija” preuzme državu u svoje ruke. Švedska je u populističkoj mitomaniji najblještaviji mamac za lov naivnih. U februaru ove godine bio je srpski premijer u Švedskoj i vidno impresioniran onim što je ugledao izjavio: “Kada bismo deo onoga što imaju Skandinavci, njihovog duha, mogli da prenesemo u našu zemlju mnogo bismo brže napredovali”. Za razliku od Miloševića ili Berluskonija, na primer, koji su svojim podanicima obećavali Švedsku, Vučić se pokazao elegantniji u ulozi manekena njenog modela. Pozvao je njih, Šveđane, rečima: “Molim vas dođite u Srbiju, potrebno nam je vaše iskustvo, podrška i pomoć…”
Čime taj privlačni model zrači danas? Švedska je svoju finansijsku krizu doživela devedesetih godina prošlog veka. Oporavak je plaćen padom BDP za jednu četvrtinu i kako se govorilo pređen je put “od socijalne do minimalne države”. Eto i u tome je preduhitrila ostale koji su do 2007. godine zataškavali ekonomske nestabilnosti zbog kojih su zatim pali u mnogo dublju psiho-finansijsku depresiju. Ponovila se situacija iz vremena Velike krize kroz koju je Švedska prošla mnogo lakše nego druge zemlje i poslužila za primer predsedniku Ruzveltu da se reformama trebalo pozabaviti pre nego što stigne kriza. Švedski “Srednji put” kako ga je (1936. godine) definisao u istoimenoj knjizi Markvist Čajlds (Childs) posebno je privukao Ruzvelta zbog dokaza uspešne koegzistencije dražavne intervencije i privatnog sektora u Švedskoj, te je rekao: “pritom i jedni i drugi prave novac, a ne gubitke”. Ne manje je pažnju plenilo otkriće da je Švedska zemlja sa visokim stepenom autonomije, relativno male, efikasne, nekorumpirane birokratije, van uticaja političkih partija.
Švedska je bila i ostala jedna od najdemokratskijih zemalja, u kojoj je birokratija efikasna, socijalne službe za uzor, nezaposlenost ne predstavlja veliki problem – 6,7 odsto danas, a umela je biti 1,3 odsto pre nego što su navalile izbeglice iz Jugoslavije devedesetih godina, uz to je i zemlja sa najorganizovanijim prihvatom stranaca. Građani gaje duboko poštovanje prema drugim osobama, ambijentu, zajedničkim dobrima, različitosti, rodnim orijentacijama. Žene predstavljaju okosnicu društva podjednako važnu kao što su porodica, pravo na rad, solidarnost i tolerancija.
Neprikosnovena vladavina socijaldemokrata (SAP) pala je 2006. godine kada su konzervativci (Aliansa za Švedsku) pobedili i prvi put u istoriji dobili dva mandata za redom. Pritom se u ključna opredeljenja nije diralo previše jer različiti politički pogledi nisu osnova za mržnju, za rušenje protivnika i po cenu upropašćivanja zajednice, nego platforma za ponudu različitih progrma za rešavanje društvenih problema. Na građanima je da se opredele u koga imaju više poverenja da će efikasnije voditi politiku, ekonomsku pre svega. Najveći deo švedskih uspeha i apsolutna komparativna prednost nad drugima proističe iz sposobnosti da relativno lako postižu konsezus politike, preduzetnika, moćnih ali koopretivnih sindikata, nevladinog sektora… oko ključnih interesa nacije koje zatim poštuju i vlast i opozicija. Tako su van rasprave pitanja izvozne orijentacije proizvodnog sektora, favorizovanja nauke, aplikacija novih tehnologija, opšteg obrazovanja i socijalnih prava građana, ekologije, zastupljenosti žena u politici i zapošljavanju[ref]U švedskom parlamentu ima 47 žena, u vladi je 13 žena i 11 muškaraca, u javnom sektoru je rodni paritet postignut na svim nivoima upravljanja, međutim, u privatnom sektoru na rukovodećim funkcijama je samo 17 odsto žena, a među profesorima univerziteta 19 odsto! [/ref]… To je deo korpusa Švedskog modela, koji kod njih niko razuman ne dovodi u pitanje. Dakako da je talas populizma dopro i do Skandinavije, ali je tamo blaži kako po broju tako i po zagriženosti pripadnika.
Tešku finansijsku krizu devedesetih godina, koja je pokazivala sve karakteristike kasnije globalne krize, Švedska je razrešila nacionalizovanjem banaka, ne obraćajući pažnju na kuknjave liberalnih fundamentalista. Nedavno je prodala poslednjih 7 odsto vlasništva Nordea finansijske grupe koja kao privatna banka pokriva Skandinaviju (Finska, Norveška, Danska i Švedska), ali će njene dve najveće domaće banke, koje je nacionalizovala, ponovo postati privatne tek 2028. godine.
Švedska je sebi postavila čvrste i rigorozne ciljeve kresanja državne potrošnje sve do postizanja pozitivnog bilansa budžeta. Ustanovila je Finansijski savet – komitet eksperata kojem je definisan zadatak da obezbede dugoročnu finansijsku stabilnost, privredni rast i što veću zaposlenost. Uspela je jer je imala podršku celog političkog spektra. Isti postupak sa istim nivoom kolektivne svesti i odgovornosti ponovljen je kasnije još samo na Islandu i sa podjednakim pozitivnim rezultatima. Uglavnom oporavljena dočekala je globalnu krizu 2007/8. godine sa izbalansiranim budžetom i stabilizovanom ekonomijom. Švedska je jedina članica EU u kojoj svaka njena regija ima BDP po stanovniku viši od proseka Evropske unije, a prosečan BDP iznosi 46.219 dolara po stanovniku[ref]Prema projekciji MMF za 2015. godinu (nominalno) Švedska BDP-om po stanovniku zauzima 10. mesto, a po broju stanovnika tek 86. mesto u svetu. To je čini ekonomski najefikasnijom zemljom. [/ref]. Po broju stanovnika je od Srbije veća samo za četvrtinu (9,5 miliona ukupno) a po BDP jača 12,5 puta!
Kako njihov Business Tendency Survey (Pregled poslovnih tendencija) navodi, rast BDP u ovoj i narednoj godini biće preko 3 procenta, zasnivaće se uglavnom na ekspanzivnom izvozu sa rastom od 4 – 5 procenta, ukupni dugovi svedeni su na 41,2 odsto BDP (upola u odnosu na EU), veliki priliv imigranata povečaće stopu nezaposlenosti na 7,7 odsto u ovoj godini i 7,6 odsto u narednoj. Uprkos povećanoj ponudi na tržištu rada stepen rasta satnice pašće u ovoj godini za samo 0,3 odsto, da bi već u narednoj dostigao nivo rasta od 3 odsto, odnosno za 0,5 odsto više. Indikator ekonomskih tendencija pao je u novembru za 1,9 odsto, ali je još uvek za 6,5 odsto iznad dugogodišnjeg proseka. Rigorozne mere štednje nikada nisu usmeravane na povećanje oporezivanja dohotka ili smanjenje fondova za razvoj. Najveći deo restriktivnih mera ostaće na snazi sve do 2018. godine, odnosno do postizanja cilja od 1 odsto viška u platnom bilansu.
Ozbiljnu prepreku tom cilju predstavlja navala imigranata tako da ih je u oktobru mesecu evidentirano 170 hiljada sa verovatnoćom daljeg rasta – oko 200 hiljada do kraja godine. Već sada je Švedska daleko nadmašila rekord od 84 hiljada izbeglica 1992. godine pri raspadu Jugoslavije i postala članica EU sa srazmerno veličini najvećom koncentracijom imigranata. Konstatovano je da će država morati da izdvoji iz budžeta između 6 i 7 milijardi evra da bi izbeglicama obezbedila dostojan smeštaj. Socijaldemokratska vlada je već najavila da će cilj pozitivnog platnog bilansa morati da se odgodi za izvesno vreme, koje će ponajviše zavisiti od smirivanja situacije u Siriji i oporavka te zemlje koji bi povukao deo izbeglica nazad u domovinu.
Jedna od ključnih lekcija Švedske u ponašanju za vreme krize glasi: deficit nije problem ako služi za finansiranje istraživanja i zapošljavanja. Guverner Riksbank (Centralne banke), Stefan Ingves, lakonski kaže: “Strogost Bundesbanke? Ne hvala!” Ekonomista Kjel Nordstrem smatra da je noseći stub švedske ekonomske stabilnosti bipatijska saglasnost oko izvoza visokokvalitetne robe kao nacionalnog prioriteta. Volvo je nedavno otvorio svoju fabriku u SAD, švedski vojni avion Saab Gripen prodaje se bolje od Eurofightera Tajfun[ref]Na projektovanju i proizvodnji Eurofightera Typhoon radile su vojne industrije Britanije, Nemačke, Francuske, Italije i Španije, a na Saab Griponu Šveđani sami. Kuriozitet je odbijanje Švedske da svoje avione proda Kataru jer tu zemlju uvršćuje u nedemokatske i potencijalno agresivne, a takvima ne prodaje oružje![/ref], Scania je sinonim za teška vozila… ako pak proizvodi nisu u ekstra klasi, onda su dizajnom i cenom konkurentniji od drugih kao IKEA, na primer.
Oni koji posežu za švedskim primerom morali bi uzeti u obzir da ta zemlja nije ratovala od 1805. godine do danas te da je to jedna od značajnih komparativnih prednosti, zajedno sa kolektivnim razrumnim ponašanjem, uz favorizovanje politike kolektivne dobrobiti. Među ključne odrednice Švedske, bez obzira ko je na vlasti, spadaju pragmatizam uz što veći procenat zaposlenosti stanovništva. Rezultat je da drže svetski rekord od 80 odsto zaposlenih generacije od 25 do 64 godine starosti! U zemlji gde gotovo svi rade malo je prostora za zamlaćivanje političkim, nacionalističkim, verskim i slčnim “nadgradnjama”. Utoliko nije preterano važno koja je partija na vlasti, a pogotovo ne koji političar. Uprkos prevagi razuma nad političkim strastima ta zemlja je dala političare velikog formata kakav je bio Olof Palme, čija je definicija da socijalisti nisu protiv bogatstva, nego protiv siromaštva, simbol jednog društvenog pogleda. Njegov prethodnik, Tage Erlander, 23 godine je neprekidno obavljao posao premijera (41 godinu parlamentarac) a da mu vlast nije udarila u glavu. Prema tvrdnji istoričara Jože Pirjevca, on je imao presudnu ulogu ubeđivanja Kardelja da se Jugoslavija opredeli za samoupravljanje. Možda će jednog dana bar Švedska u tom uspeti. Trenutno se, nakon jednogodišnjeg eksperimenta sa skraćenim radnim vremenom na samo 30 radnih sati u regiji Geteborga, sabiraju rezultati stručnih praćenja koja listom pokazuju da je produktivnost porasla u direktnoj srazmeri sa smanjenjem broja radnih sati, da su bolovanja gotovo nestala, da je indeks sreće zaposlenih udvostručen i da su pritom ekonomski efekti značajno bolji.
Pariska parada istorijske saglasnosti oko ekološke budućnosti planete, koju je verifikovalo 186 zemalja, u neku ruku samo je odjek “Energetskog scenarija Švedske 2010 – 2050. godine”, kojim se predviđa da u drugu polovinu ovoga veka Švedska uđe isključivo sa obnovljivim izvorima energije. Taj ambiciozni plan ispisan na sto stranica teksta, tabela i grafikona, nudi dokaze ne samo održivosti ekoloških ambicija nego i argumente tehnološkog revolucionarnog obrta i izvanredne ekonomske perspektive. Za razliku od američke saglasnosti koja lako može biti opstruirana ako konzervativci dođu na vlast, švedski plan je nedvosmisleno bipartijski – započet u vreme konzervativaca, a finalizovan od najjače ženske ekipe socijaldemokrata. Naime, realizacija “Scenarija” poverena je Kristini Person, šefici Ministarstva budućnosti – jedinog takvog u svetu, zatim moćnoj Margot Valstrem, ministarki spoljnih poslova i Magdalen Anderson, ministarki finansija. Plan potpunog anuliranja fosilnih goriva, sem što predviđa značajne pogodnosti za one koji ga ozbiljno shvate[ref]Ko kupi električni auto, na primer, dobija do 10.000 eura bonusa plus besplatno parkiranje, ne plaća putarinu, ni godišnje takse na vozilo i još što šta drugo.[/ref] naslanja se na već dugu i efikasnu tradiciju ekoloških mera. Na primer, carbon tax, uvedena još 1991. godine podrazumeva 100 evra poreza na svaku tonu CO² dok je u ostalim članicama između 5 i 10 evra. To je jedan od načina na koji su emisije ugljendioksida u Švedskoj od 1970. godine smanjene na pola, a da je ekonomija uvećana za 105 odsto. Celokupan železnički saobraćaj je prešao na obnovljivu energiju, a gradski autobuski na etanol… Ima toga sijaset.
Ni aktuelni povod sa početka, ni aktuelna veza sa kraja ovog teksta nisu dovoljni da objasne zašto je baš Švedska u centru pažnje. Ponajviše je ona tu zato što se ne samo kod nas, padom rejtinga EU, podgrevaju verovanja da je dovoljno prihvatiti Švedski model da bi se postalo bogatiji, bolji, pametniji… U debati američkih predsedničkih kandidata, Berni Sanders oponirajući Hilari Klinton, rekao je: “Mogli bismo da učimo od Danske, Švedske i Norveške kako valja rešavati probleme radnika…” Hilarin odgovor je bio rezak: “Nismo mi ni Danska ni Švedska, mi smo Sjedinjene države Amerike i naš je posao…” Nije lako razaznati da li je u pitanju njeno igranje na kartu nacionalne narcisoidnosti ili nesporazum, tek u pravu je – ni svemoćna Amerika nije u stanju da tek tako postane Švedska. Mnogo je Amerikanaca, pogotovo uticanijh, koji ne bi ni želeli taj model. Društvo koje imaju Šveđani stvaralo se tokom par vekova tolerantnog, pragmatičnog, pametnog i nadasve ujednačenog razvoja. U takvoj zemlji elita sposobna da usmerava društvo je posledica, a ne preduslov razvoja.
Tekst je iz novog broja koji će se na trafikama naći 22. decembra 2015.