Italija je poznata kao zemlja sa velikim brojem malih i srednjih preduzeća, čije upravljanje se prenosi sa generacije na generaciju u okviru istih porodica. Ova tradicija počela je da se razvija pedesetih godina, kada su zanatlije postale industrijalci. Međutim, za razliku od srpskog MSP sektora, koji je veoma razuđen prema privrednim delatnostima, “italijanski preduzetnici su se skoncentrisali isključivo na one privredne oblasti u kojima im zajednički nastup omogućava uspešno učešće ne samo na domaćem, već i na svetskom tržištu“, ocenjuje za B&F Klaudio Ćezario, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika i predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija.
To što italijanska preduzeća, u proseku gledano, nisu velika, čini ih manje efikasnim kada je u pitanju plasiranje njihovih proizvoda na udaljena strana tržišta. S druge strane, ove kompanije su veoma fleksibilne i zajedničkim nastupom mogu da prevaziđu problem plasmana. “One su dobre u proizvodnji po meri, i stoga mogu uspešno da se suoče sa konkurencijom većih nemačkih i japanskih kompanija; sa vrlo kratkim procesom donošenja odluka, one mogu da se oslone na povoljan ekosistem na svojoj lokalnoj teritoriji. Dobar primer za to je mašinska industrija. Ono što je još specifično u okviru italijanskog sistema jeste važna uloga ’industrijskih oblasti’, odnosno određenih oblasti u kojima je proizvodnja koncentrisana na jedan sektor. Na primer, gotovo jedna trećina keramičkih pločica proizvedenih u svetu kreirana je u jednom gradu, Modeni i njenoj bližoj okolini”, navodi Klaudio Ćezario, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika i predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija.
Prema njegovim rečima, sve italijanske kompanije, velike i male – uključujući među njima i zanatske radionice i prodavnice – organizovane su u okviru mnogih udruženja, prema sektorima iz kojih dolaze, ali i prema regijama. Fragmentacija ovih udruženja može, ponekad biti i nedostatak, jer nemaju “težinu” koja ih čini vidljivim i snažnim kada se pregovara sa različitim interesnim stranama i institucijama prisutnim na domaćem tržištu.
U Srbiji dobro, može još bolje
“U Srbiji su italijanski preduzetnici u boljoj situaciji zahvaljujući Komori italijansko-srpskih privrednika, najvećoj komori u zemlji sa 250 članica, koje posluju u gotovo svim sektorima privrede i zapošljavaju više od 20.000 ljudi”, ističe Ćezario.
Iskustvo italijanskih privrednika u Srbiji je, generalno, pozitivno i to se najbolje uočava po tome što promovišu našu zemlju kadgod odu natragu Italiju. Međutim, naš sagovornik napominje da je neke segmente potrebno unaprediti, pre svega one koji su vezani za složene birokratske procedure i dug period čekanja na dobijanje raznih dozvola i odobrenja.
„Ipak, svedoci smo nekih značajnih poboljšanja u prethodnom periodu. Na primer, donet je nov Zakon za urbano planiranje i građevinu i definisano je da građevinske dozvole treba da budu izdate u roku od 28 dana, a najavljeno je da će za ovaj proces biti uvedena i elektronska procedura. Još jedno poboljšanje u smislu regulative je i Zakon o radu, kojim se smanjuju troškovi za poslodavce i uvodi više fleksibilnosti u procesu zapošljavanja.Takođe, potrebno je istaći da su mnoge italijanske kompanije došle u Srbiju, ne samo radi potencijala domaćeg tržišta, već i zbog mogućnosti da se iz Srbije pružaju usluge svim tržištima Jugoistočne Evrope, zahvaljujući dobrom geografskom položaju i sporazumima o slobodnoj trgovini sa nekim od tih zemalja”, kaže direktor Komore italijansko-srpskih privrednika.
Nedostaju bankarski proizvodi za otvaranje firmi
U Srbiji se broj porodičnih malih i srednjih preduzeća i zanatskih radnji značajno smanjio tokom godina tranzicije. Ovaj negativan trend, međutim, može da se preokrene i privuku mladi da započnu sopstveni posao, ali za to je neophodan razvoj stimulativnog okruženja koje će na pravi način promovisati preduzetništvo, smatra naš sagovornik, i dodaje: “Ovo se može obezbediti konkretnim merama Vlade koje će olakšati osnivanje, početak i prvih nekoliko godina poslovanja za mlade preduzetnike. Te mere bi, uglavnom, podrazumevale poreske olakšice, lakšu, bržu i jednostavniju registraciju preduzeća, kao i omogućavanje pristupa različitim vidovima finansiranja, uključujući bespovratna sredstva, subvencionisane kredite i druge kredite sa povoljnijim uslovima.”
Ipak, Ćezario kaže da za nova srpska mala i srednja preduzeća najveći potencijal leži u poljoprivredi i pratećem agro sektoru, a razlog za to je u tome što njihov razvoj ne podrazumeva velike kapitalne investicije, pogotovo kada se imaju u vidu finansijska ograničenja s kojima se suočavaju start-up preduzeća. Atraktivne su i oblasti trgovine i proizvodnje sirovina, jer ne zahtevaju skupu opremu i mašine da bi se obavljale svakodnevne aktivnosti.
Domaći preduzetnici se u velikoj meri obraćaju bankama kako bi rešili problem svoje likvidnosti, ali sve češće i kada je u pitanju prvi korak – osnivanje kompanije. “Ponude srpskih banaka su uglavnom dobre kada je u pitanju finansiranje malih i srednjih preduzeća, iako se pod time najčešće podrazumevaju kreditni proizvodi. Međutim, na tržištu definitivno nedostaju proizvodi koji bi podržali preduzeća u ranoj fazi poslovanja. Ovo pitanje može da se prevaziđe uvođenjem platformi za podelu rizika između komercijalnih banaka i garantnih fondova, kao i same države. Start-up kompanije nose određene rizike, jer ne postoji evidencija o njihovom poslovanju i većina njih nema adekvatnu mogućnost da obezbedi instrumente za pokriće rizika”, zaključuje Ćezario.
Gastronomska saradnja
Jedna od glavnih uloga Komore jeste analiza i unapređivanje poslovnih mogućnosti srpskih preduzeća, organizovanje sastanaka sa srpskim privrednicima i potencijalnim lokalnim partnerima, u saradnji sa lokalnim privrednim komorama i agencijama specijalizovanim za internacionalizaciju, kao i tehnološkim parkovima, regionalnim institucijama i konzorcijumom za izvoz. Komora italijansko-srpskih privrednika organizuje i treninge za različite industrijske sektore, među kojima se izdvajaju Ospitalita Italijana – Nagrada za najbolje italijanske restorane u svetu i Sertifikat italijanske gostoljubivosti, koji je osmišljen u 2005. godini, s ciljem da nagradi i afirmiše restorane čije usluge su na najvišem nivou.
“Naša Komora u saradnji sa Konfindustrijom Udine, Privrednom komorom Udine i Udruženjem malih preduzeća iz Italije, zajedno sa grupom beogradskih restorana organizuje niz edukativnih aktivnosti za enologe i kuvare, sa ciljem uvođenja ne samo prehrambenih proizvoda tipičnih za italijanske kuhinje, već i svih prednosti mediteranske ishrane u domaći meni. Uskoro će u Srbiju doći i predstavnici Nacionalne asocijacije za pice iz Napulja, koji će, u saradnji sa našom Komorom, organizovati obuku za sve zainteresovane restorane i kuvare”, najavljuje Klaudio Ćezario.
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.