Od intenzivnih nagađanja na koji način će se oblikovati američka politika pod rukovodstvom predsednika Trampa do egzistencijalnih pitanja Evropske unije u prepunom izbornom kalendaru u Evropi, trgovci valutama imaju zaista obimnu listu hitnih pitanja u godini koja im predstoji.
Godinu za nama su u neobično velikoj meri obeležili velika drama i neočekivani obrti. To uopšte ne znači da 2017. neće pružiti određeni broj novih obrta i diverzija, međutim teško tržišno pozicioniranje i iščekivanja oko toga šta će 2017. doneti neminovno će uticati na velike oscilacije na tržištima, naročito ako se rasprostranjene pretpostavke za novu godinu pokažu pogrešnim, piše u svojoj analizi Džon Hardi, direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso banci.
Valute su bile u središtu pažnje u prošloj godini, prepunoj dešavanjima na tržištima finansijskih sredstava. Godina je počela sa galopirajućim startom zasnovanim na strahu oko toga da je Kina dozvolila oštru devalvaciju juana. Usred globalnog kolapsa koji je nastao na tržištu finansijskih sredstava, Banka Japana je najavila iznenađujući, i kako se ispostavilo pogrešan potez ulaska na teritoriju negativnih kamatnih stopa koji je naišao na zid od japanskog jena pokrivenog kratkim pozicijama posle početne lako predvidive brze prodaje. Tržišta finansijskih sredstava su onda snažno odskočila, a snaga američkog dolara je ostavljena po strani do kraja godine na osnovu uveravanja Fed-a da odustaje od svog rasporeda podizanja kamatne stope za tu godinu i nakon što je Kina objavila da će pružiti podršku juanu. Onda smo naravno imali veliki katastrofu sa funtom usled iznenađenja nastalog oko glasanja za Bregzit 23. juna.
Kasnije tokom godine, i nakon otežanog rasta jena, Banka Japana je uspela da se osveti jer se ispostavilo da je njena nova politika kontrole prinosa krive najavljena u septembru bila savršeno tempirana jer su svetske kamatne stope porasle naglo u četvrtom kvartalu. To povećanje je dobilo novu stopu hitnosti sa neverovatnom pobedom Donalda Trampa 8. novembra. Ta pobeda je takođe preoblikovala očekivanja od buduće američke politike i raspirila vatru oko američkog dolara koji se nalazio po strani tokom većeg dela 2016. U međuvremenu, tokom većeg dela godine, ne toliko pompezno, neke valute zemalja u razvoju su se pokazale kao najveći pobednici, delimično u okviru keri trgovine, čineći povratak jer su kamatne stope pale tokom prve polovine godine, ali i zbog toga što je strah od Armagedona usled devalvacije juana izbledeo i mnoge cene ključne robe su se stabilizovale i snažno oporavile.
Posle 2016. u kojoj smo videli da će američki dolar završiti godinu sa vrednošću blizu 13-ogodišnjeg maksimuma već nakon drugog Fed-ovog podizanja kamatne stope za ovaj ciklus, prelazak u 2017. godinu ponovo je prepun očekivanja. U nastavku ću pokušati da istaknem nekoliko osnovnih tema za trgovanje za ovu godinu i sumnjam da će Nova godina početi sa brzim startom a godina u celini bi mogla da se pokaže kao karakterističan rolerkoster tržišnih akcija dok će skoro svuda obilovati politikom i političkim rizicima, konstatuje Hardi.
Da li je politika predsednika Trampa uračunata u potpunosti i da li će nastaviti da podstiče jači dolar?
Ovo je težak period za one koji se bave prognozom oko dolara, jer dolar postaje veoma skup kako napredujemo u 2017. a i u pogledu dolarskog indeksa, zbog toga što je postigao najviši nivo za 13 godina. Tržište je zauzelo stav da bi Tramp mogao kao Regan da pokrene bum u ekonomiji SAD orijentisanoj na bogatstvo ekonomije ponude povećanih fiskalnih troškova i smanjenih poreza, posebno za korporacije, što bi moglo da podstakne domaće investicije. Razlika mogućeg uticaja Reganomije iz ranih 1980-tih i Tramponomije u 2017. ipak ima mnogo. Tada je državni bilans, i javni i privatni, bio upola manje opterećen dugovanjima a kamatne stope su bile pred padom. Sada? Kamatne stope su dostigle rekordno nizak nivo a ekonomija je opterećena dugovanjima kao što nikada nije bila (ove dve stvari naravno idu ruku pod ruku).
Ukratko, više kamatne stope od očekivanja stimulansa i povećanja Fedovih stopa će brzo biti zasnovane na podršci bilo kojeg ekonomskog rasta i na kraju će dotegnuti dugovanja i usporiti šta god se bude dešavalo. Nezgodan deo je izbor trenutka – da li smo svedoci otpora koji se već dešava u prvom kvartalu ili potcenjujemo mogućnost ciklusa da produži oživljavanje izumirućih duhova životinja? Kao i uvek, trgovci će morati da ostanu pronicljivi. Osnovni slučaj je da nadolazeće Trampovo predsedavanje i Trampnomija (ili Reganomija, Verzija 2.0 – na kraju krajeva, Tramp ima ključne savetnike koji su takođe bili i Reganovi savetnici) mogu u početku pružiti podstrek vatrometu poreske politike i fiskalnih podsticaja koje je tržište već uračunalo. Dok inflacija bude dodatno oživljavala (nešto dolazi iz Kine i njene politike usmerene na eliminisanje viška u ključnim granama industrije) Fed bi mogao da smatra da u sve većoj meri tokom godine nije ažuriran.
Ali kako godina bude odmicala, bilo koja inflacija ili rast koji bi se eventualno pojavili bi se smatrali „pogrešnim“, sa cenama koje rastu samo zbog fiskalnog rasipništva a procena inflacije će rasti znatno iznad nivoa realnog rasta. Drugim rečima, realne kamatne stope u SAD, će rizikovati da sve više postanu negativne, dok će nominalni rast prevazilaziti realni rast. Ova dinamika negativne realne stope bi mogla brzo da uhvati korak sa dolarom, koja bi mogla da doživi vrhunac u prvom ili drugom kvartalu, možda tokom ciklusa dugog oporavka posle dugog pada 2011.
Da li politička previranja u EU znače i opasnost od nove političke i finansijske krize u EU?
Neizvesnost koja okružuje političku, pa čak i egzistencijalnu budućnost EU će se vratiti uz tresak u 2017. nakon perioda u 2012. kada je Evropska centralna banka održavala EU pacijenta na aparatima za održavanje života uz monetarni morfijum. Izbori u Holandiji u martu, u Francuskoj u aprilu/maju (prvi/drugi krug) i Nemačkoj u ranu jesen. Povrh toga imamo i džoker rizik od prevremenih izbora u Italiji nakon propalog referenduma krajem 2016. godine bivšeg premijera Matea Rencija (Matteo Renzi), a i Grčka ponovo dolazi za sto oko novog dogovora za restrukturiranje spasavanja.
Očekivali bismo da početkom godine evro dosegne dno ili možda neposredno pre francuskih izbora, iako bi to možda moglo obezbediti manju nestabilnost nego što se očekivalo. Ipak, prognoza za evro je opterećena neizvesnošću političkih sila, čak i ako ECB bude držala monetarni gas pritisnut do daske. Prerađivanje EU okvira je neophodno na duže staze kako bi se održala EU u svom sadašnjem obliku, ali takav proces će trajati godinama, čak i ako nijedna zemlja ne napusti monetarnu uniju u narednih 12 meseci.
Kineska valutna politika – šta je sledeće?
Kineski režim pre svega ima tendenciju da voli da misli da može da kontroliše ekonomsku sudbinu zemlje, ali njegove političke odluke, s obzirom da naizgled neprikosnoveni i apsolutni mandat za kontinuirani usiljeni rast BDP-a, ide od lošeg ka gorem. Borba protiv deflacije i uništavanje štediša, i na taj način izazivanje frustriracije oko planiranog prelaska na ekonomiju potrošnje ili gašenje neefikasnih državnih kompanija i stvaranje ogromnog stresa u finansijskom sistemu? Glavni politički događaj godine neće doći do oktobarskog plenuma Centralnog komiteta, ključnog političkog događaja koji će ustanoviti glavno rukovodstvo za narednih pet godina.
Barem do tada, pretpostavka je da ćemo videti nastavak blagog opadanja za CNY u narednih godinu dana (niži CNY je jedan od manje bolnih kineskih odušaka u borbi protiv deflacije nastale opterećenjem ogromnog duga stvorenog poslednjih nekoliko godina). Međutim sve je očiglednije da je ovo usporavanje CNY pogoršava problem seobe kapitala jer oni koji žele da iznesu novac iz zemlje mogu da povuku liniju na grafikonu, znajući da će buduće cene biti niže od cena danas. Period opasnosti za devalvaciju velikog obima, ukoliko to bude izbor kineske politike, bi mogao da bude ubrzo nakon praznika za Kinesku Novu godinu (lunarna nova godina ove godine pada 28. januara, pre nego predugo čekanje do partijskog plenuma). Da li su stroge kontrole kapitala sprovedene krajem 2016. jednostavno sredstvo za održavanje kontrole ili tako postavljaju temelj za veliku devalvaciju? Možemo li odgovoriti na pitanje postavljeno u našem naslovu ovog odeljka drugim pitanjem? Ne – međutim kineska valutna politika bi mogla da bude značajna u 2017. ako Kina izabere opciju dramatične devalvacije.
Koliko nisko jen može da ide u skladu sa novom politikom kontrole krive prinosa Banke Japana?
Krajem 2016. japanski jen je bio u epicentru trgovinskih tema kada je Banka Japana u septembru objavila novu politiku kontrole krive prinosa, što se slučajno poklopilo sa naknadnim rastom kamatnih stopa. Srećno odabran trenutak, dodatno pojačan naletom većih kamatnih stopa posle američkih izbora, je značio da prinosima od japanskih obveznica – barem od onih 10-godišnjih – navodno neće biti dozvoljeno da odlutaju daleko iznad nule, što značilo da rast prinosa obveznica u ostatku sveta bi trebalo da bude apsorbovan japanskim jenom pre nego prinosom od japanskih obveznica. Sve u svemu jen će u 2017. možda doći do najnižeg nivoa kada/ako prinosi od globalnih obveznica prestanu da rastu i ponovo padnu.
Drugi faktor koji treba pratiti je nivo inflacije u Japanu i privrženost vlade fiskalnim podsticajima. Nova politika Banke Japana u suštini ustupa kontrolu vladi nad bilansom stanja Banke Japana, koja teoretski može da proširi podsticaj koliko god želi. Međutim kako slabljenje jena napreduje, ipak, hitnost novih mera fiskalnog stimulansa u Japanu može biti manja jer inflacija počinje da raste, pa premijer Šinzo Abe (Shizo Abe) možda neće moći da se osloni na treću strelu politike (reforme) ili više podsticaja. Bilo kakvo oklevanje Abeove vlade u realizaciji potpunog sprovođenja programa kvantitativnog i kvalitativnog popuštanja Banke Japana sa kontrolom prinosa krive može da znači da realne stope u Japanu nisu tako negativne kao u drugim zemljama i da takođe pruža eventualnu podršku jenu.
Da li je funta došla do najnižeg nivoa i da li su rizici „tvrdog“ Bregzita u potpunosti uračunati?
Ukoliko funta nije došla do najnižeg nivoa krajem 2016. godine, mogla bi to učiniti brzo u 2017. Da, mnogo je rizika Bregzita, ali moramo imati na umu da sve ima svoju cenu i funta je izgubila dosta na vrednosti od dramatičnih događaja 2016. Kada pogledamo u politički kalendar EU ove godine i potencijal slabljenja evra koji proizilazi iz njega, sumnjamo da je sterling dosegao njegova najnižu vrednost u odnosu na ovu valutu. Čak i ako se naredne godine desi mala kolateralna šteta od „populističkog ustanka“ u Evropi, po svemu sudeći novi francuski predsednik, Fijon (Fillon), koji je u velikoj meri ljubitelj Engleske i čvrst kritičar Evropske komisije se zalaže za reformu njenih nadležnosti. Naklonjenija klima preko kanala bi mogla da učini čudo za sterling u očekivanju razumnog dogovora o Bregzitu (onog koji će u svakom slučaju biti sporo postignut i sproveden), čak iako ne budu dovoljno obratili pažnju na dugoročni strukturni deficit Velike Britanije. U odnosu na američki dolar nismo sigurni da li će početkom godine doći do novih malih padova u kursu GBPUSD.
Ostale valute
CHF – sa krcatim političkim kalendarom u EU za 2017. godinu, mogao bi da se nastavi pritisak na kurs EURCHF da ostane na donjem kraju opsega i da švajcarska Narodna banka nastavi njegovu odbranu. Za nagli rast kursa EURCHF i za „normalizaciju“ švajcarskog franka, bilo bi nam potrebno da ECB razjasni situaciju o prestanku programa kvantitativnog popuštanja usred normalizacije inflacije u EU ili da budu uvedene neke nove, neočekivane mere politike SNB.
AUD, CAD i NZD – valute zemalja čiji prihodi u velikoj meri zavise od izvoza robe zabeležile su osrednji učinak u 2016, pronalazeći veoma snažnu podršku iz najnižih nivoa početkom godine kada su se cene robe stabilizovale i čak oporavile. Kasnije tokom godine, očekivanje Trampovog podsticaja i OPEK-ove uspešne uvertire za podizanje cene nafte uvećala je vrednost CAD naspram australijske i novozelandske valute. Moglo bi doći do relativne otpornosti početkom 2017. u nekim ukrštanjima na temu ponovnog uspostavljanja inflacije (na primer naspram jena i evra), ali sumnjamo da će ova tema doživeti povećanje otpora sa napretkom 2017. Mogući su visoki rizici posebno za AUD i NZD od politike kineske valute i kako australijski kreditni bum bude naginjao ka propasti. CAD je slično izložen kreditnom ciklusu, iako njegova izloženost jačem USD bude dovela do slabljenja i očekivanja od Trampovih poteza bi mogla da dovedu do relativno boljih performasi među ovim valutama, barem početkom godine.
NOK i SEK – valute skandinavskih zemalja su daleko pravičnije vrednovane početkom 2017, iako su još uvek relativno jeftine u poređenju sa istorijskim merilima. Sve u svemu, očekujemo bolje performanse u odnosu na evro i možda AUD i NZD, i donekle osrednje performanse u celini. Kurs EURSEK bi mogao da izbledi uz skokove tokom cele godine kao kada je krajem 2016. godine, uz agresivno pomirljiv ton centralna banka Švedske preuzela političke implikacije posle oštrih komentara Švedskog ministarstva finansija koje je tražilo od centralne banke da razmotri rizike po finansijsku stabilnost svog radikalnog programa monetarne politike.
Tržišta zemalja u razvoju
Valute ovih zemalja će se verovatno pokazati kao skup različitih karakteristika u 2017. nakon sve u svemu jako dobrih karakteristika u 2016. godini, koje su zavisile od fokusa ovih zemalja. Jači dolar će verovatno početkom godine održati pritisak na valute tržišta osetljivih na dolar (onih koje su intenzivno uzimale zajmove u američkim dolarima tokom godina slabog USD). Iz perspektive vrednovanja, prošla godina je u velikoj meri bila „resetovanje“ nakon što je tržište u 2016. odbacilo dobre stvari zajedno sa lošima. Azijske zemlje u razvoju bi mogle da dožive pritisak regionalno, nastavak dešavanja s kraja 2016. godine. Valute vezane za robu najverovatnije neće dobro proći na duže staze jer baš i nismo uvereni u trgovanje radi ponovnog uspostavljanja inflacije posle početka godine, zaključuje ekonomista Sakso banke.