Close
IN2 Dynamics
/ Posle 5 / Klikabilni naslovi u medijima: Nećete verovati u šta sve ne treba da verujete
BiF Analize Čitajte B&F online

Klikabilni naslovi u medijima: Nećete verovati u šta sve ne treba da verujete

klikbejt
Marija Dukić on 23/07/2017 - 09:35 in Posle 5, Slajder

This post has already been read 5713 times!

Sa medijskih portala svakodnevno nas bombarduju šokantnim naslovima, ali klik na njih obično vodi na potpuno nebitne vesti. Analitičari prognoziraju da će ih, zbog kratkog zadržavanja posetilaca na takvim sajtovima, oglašivači sve više zaobilaziti, kao i da ćemo vremenom potpuno oguglati na ovakve medijske mamce. Dok se to ne desi, pomoć u borbi za kvalitetne informacije nudiće nam sajtovi i fejsbuk stranice koje prepričavaju sadržinu ovakvih vesti.

Jedan bosanski medij prošlog meseca je objavio naslov: „Ubio se Milorad Dodik“. Oni koji su kliknuli na njega mogli su u nastavku pročitati vest da je predsednik Republike Srpske posle sastanka sa opozicijom „krenuo prema izlaznim vratima ka separeu, te ga zakačio nogom i ubio se u prst koji je natekao“. U daljem tekstu postupno je objašnjeno šta je Dodik posle „vaskrsnuća“ učinio: „Nakon toga sjeo je u separe i skinuo obuću a vidno natečeni debeli prst stopala izgledao je kao prelomljen. Tu je dočekao i hitnu medicinsku ekipu koja mu je sanirala povredu a na sreću prijeloma nije bilo“.

Ova „vest“ predstavlja vrhunac medijskih manipulacija u trci za privlačenje čitalaca na internetu. Sve je više naslova koji počinju sa „Nećete verovati šta se dogodilo“, „Nikada nećete pogoditi“ šta je neka osoba uradila, „Bićete šokirani kada vidite“ neki događaj, koji čitaoce navlače na potpuno bizarne i nebitne vesti. Jedinu korist od ovakvih naslova, zapravo, imaju mediji koji se njima služe da povećaju saobraćaj ka svojim sajtovima.

Ovog recepta za privlačenje publike, međutim, nije se setio neki genijalni domaći urednik koji nije preterano opterećen profesionalizmom, već smo ga prepisali iz sveta. Sajt Pipl, koji izveštava o životima slavnih, na primer objavljuje naslov „Saznajte kako princa Džordža zovu u predškolskom“. Ko klikne na ovu zamku saznaće da naslednika britanske kraljevske loze drugari zovu po imenu, odnosno Džordž. Ni politička dešavanja nisu pošteđena ovog manira, pa se tako pod naslovom „Nećete verovati šta je Tramp uradio danas“ objavljuje da se sreo sa bivšim predsednikom SAD, Barakom Obamom.

Diskretni heroji u borbi za kvalitetno informisanje

Zbog učestalosti ovakvih medijskih manipulacija, pojedinci i udruženja širom sveta počeli su da prave sajtove i fejsbuk stranice u kojima prepričavaju sadržinu klikabilnih vesti, kako bi im smanjili čitanost i ukazali na zloupotrebe u medijskom prostoru.

Jedna od takvih stranica je i domaća Klikbejt basters, na kojoj se mogu naći pojašnjenja o čemu zapravo govore senzacionalistički naslovi. Njeni urednici rakrinkavaju naslove poput „Ako vas ubode stršljen: Evo kako da spasete sebi život i izbegnete šok“ tako što dopišu pored vesti šta u njoj piše, u ovom slučaju da treba da pozovete lekara. Na stranici je prepoznato i poigravanje medija sa emocijama čitalaca, pa je objašnjeno da se iza navoda „Balašević vodi veliku bitku“ krije vest da našem poznatom pevaču neki ljudi prave lažne naloge na Fejsbuku. U moru dramatičnih naslova, administratori ove stranice izdvojili su i onaj „Preživela teroristički napad: Jelisaveta Orašanin ranjena pred svadbu“, koji zapravo govori o tome da je glumica ranjena u nogu ali u seriji „Vojna akademija“, u kojoj igra jednu od glavnih uloga. Novinari su nekako uspeli da iskombinuju dešavanja u igranoj seriji sa stvarnim životom, budući da se ova glumica par dana kasnije udala za poznatog košarkaša Miloša Teodosića.

Urednici ove fejsbuk stranice kažu da su se odlučili da prepričavaju senzacionalističke vesti zato što su ih iritirali bombastični naslovi iza kojih su nebitni sadržaji, te da čitaocima treba pružiti mogućnost da sami odluče da li ih to interesuje ili ne. Oni smatraju da se klikabilnim naslovima služe portali koji nisu uspeli da privuku čitaoce svojim kvalitetom i aktuelnošću, pa to čine dramatizovanjem svakodnevnih događaja. Administratori Klikbejt bastersa, međutim, primećuju da se takvim naslovima ne služe samo „banana“ mediji, kako ih oni zovu, već i neki ugledniji i poznatiji portali.

Takav pristup kreiranju medijskih sadržaja ušao je u sve pore informisanja, tvrde urednici ove stranice: „Od zabave, preko sporta, do politike, sve je postalo klikbejt. Očekujemo samo da jednog dana u medijima osvane naslov ’Teroristički napad u Evropi, nećete verovati u kom gradu, a kad čujete koliko je žrtava bilo OSTAĆETE BEZ TEKSTA’. Možda je u ovakvom ’medijskom konceptu’, ipak, najiritantniji klikbejt video. Kada kliknete na njegov naslov očekujete da ćete pročitati vest, a vest je zapravo klip od nekoliko minuta koji nema mnogo veze sa naslovom“.

Iako naviknuti na ovakve mamce, čitaoci se i dalje veoma često „upecaju“, pa nebrojeno puta ponavljaju istu grešku otvarajući vesti bez sadržine, ili bar bez istinitih činjenica koje su u vezi sa naslovom. Na pitanje šta ih tera na to, administratori ove stranice odgovaraju – ili mazohizam ili moto „Šta me košta da kliknem“, dodajući da dobar deo publike klikbejt naslova čini starija populacija koja ne shvata uvek da je na ovaj način obmanuta.

U trenutku pisanja ovog teksta, stranica Klikbejt basters imala je više od 15.600 pratilaca, odnosno lajkova i mnoštvo pozitivnih ocena čitalaca koji uredništvo nazivaju „diskretnim herojima“, „najvećim dobrotvorima 21. veka“ i sugerišu da bi im trebalo priznati beneficirani radni staž zbog svega što svakodnevno moraju da pročitaju kako bi publiku poštedeli nerviranja. Administratori stranice su, tokom tog staža, već navikli na „kreativne“ naslove i obmane javnosti, ali poneki ipak uspe da ih iznenadi, što je bio slučaj sa vešću o lažnom samoubistvu Milorada Dodika. Dešava se, pak, i da ih neki naslovi naljute, poput onih kojima se zloupotrebljava nečije loše zdravstveno ili materijalno stanje.

Oglašivači se više neće navlačiti

Da naši sagovornici nisu usamljeni u ovoj borbi pokazuje i mnoštvo drugih inicijativa koje pokušavaju da preokrenu ovaj trend. I Fejsbuk se uključio u akciju suzbijanja klikabilnih naslova odlukom da ih filtrira, detektujući određene reči ali i njihov karakterističan stil. Ova kompanija se, za sada, obračunava sa klikbejt sadržajima napisanim na nemačkom, arapskom, španskom, francuskom, portugalskom, sijamskom, vijetnamskom, kineskom, i naravno engleskom jeziku, zato što su najrasprostranjeniji. Pojedini stručnjaci upozoravali su da bi nova praksa Fejsbuka mogla smanjiti posetu sajtovima koji parodiraju ovu medijsku praksu, međutim oni će verovatno naći rešenje za ovaj problem. Klikbejt basters, na primer, kači „skrinšotove“ (fotografije vesti), a u tekstualnom opisu ovih slika se služi uobičajenim jezikom, koji ne podleže klikabilnom šablonu, zabranjenom na Fejsbuku.

No, čak i ako najpopularnijoj društvenoj mreži ovaj pokušaj ne uspe, treba imati u vidu da trend klikbejt novinarstva nema dugoročni potencijal. Sajtovi koji služe za „navlačenje“ posetilaca na nekvalitetan sadržaj beleže visok „bounce rate“, odnosno mali broj čitalaca koji se zadržavaju na njihovim stranicama. Tako će oglašivači koji imaju uvid u vreme koje posetioci provode na ovakvim sajtovima shvatiti da oni nisu efikasni, a pomenuti mediji mogli bi da trpe posledice i zbog narušenog ugleda. Neki stručnjaci čak prognoziraju da će, zbog masovne proizvodnje bombastičnih vesti, u narednom periodu „senzacije“ postajati prave vesti koje se zasnivaju na činjenicama. Da završimo u poznatom maniru: „Šokantno – kvalitet će ipak pobediti. Ako se usput ne ubije na nogu od stola“.
broj 139/140, jul/avgust 2017.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *