Close
/ B&F Plus / Dvostruki aršini u naplati poreza na imovinu: Kad je javno tajno
BiF Analize Čitajte B&F online

Dvostruki aršini u naplati poreza na imovinu: Kad je javno tajno

budala
Redakcija BIF on 31/10/2017 - 12:09 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 736 times!

Kada bi svi vlasnici imovine u Srbiji plaćali porez po tom osnovu, to bi bio dobitak ne samo za budžete lokalnih samouprava, već i za poreske obveznike, jer bi se snizile poreske stope. Ali pojam „svi“ kod nas i dalje podrazumeva pre svega građane, dok nepokretnosti u javnoj svojini, za koje se procenjuje da čine više od polovine ukupne imovine u Srbiji, još nisu ni popisane, pa se zato ni ne oporezuju. Primer „dvostrukih aršina“ je i praksa da država ne ubira porez ni u slučaju kada privatni ulagači u fabrike vode eksploatišu izvore koji predstavljaju nacionalno bogatstvo.

Staro domaće pravilo da se na redovne platiše budno motri, dok se oni koji ne plaćaju uvek „provuku“, moglo bi da se primeni i na naplatu poreza na imovinu. Doduše, u nešto drugačijem kontekstu – kontrolišu se samo oni koji postoje u evidencijama opština i gradova, a to su pre svega građani, čija imovina je popisana prilično detaljno i gotovo sveobuhvatno. Teško da nekome od njih još nije stiglo rešenje o razrezanom porezu za kuću, stan ili zemljište, pogotovo od kada su notari preuzeli posao administriranja kupoprodaje zemljišta i nekretnina, pa direktno, između ostalih, izveštavaju i poreske vlasti o svakoj promeni vlasništva.

Nasuprot tome, nepokretnosti u javnoj svojini još nisu ni popisane, te otuda nema ni predmeta oporezivanja, niti poreskog obveznika i to po nekoliko tačaka Zakona o porezima na imovinu, upozorava Milena Vuković Buha, član Upravnog odbora Poreskih savetnika Srbije. „Svake godine u Srbiji se raspravlja o porezu na imovinu, kako ga je malo naplaćeno i kako taj sistem treba da bude efikasniji. Nisam videla nijedan projekat, niti čula da je bilo koji ekonomski analitičar prozvao lokalne samouprave da konačno popišu javnu imovinu kojom raspolažu – što su bile dužne da učine još pre deset godina, pa na tu imovinu, koja je u prometu, da izračunamo i naplatimo porez. Ne, oni pričaju da treba da naplatimo još više od građana, od onih od kojih već naplaćujemo. Pri tom, ceo jedan segment koji verovatno čini više od 50 odsto celokupne imovine u Srbiji niti je popisan, niti oporezovan”.

Neoporezovana eksploatacija nacionalnih resursa

Sagovornica BiF-a je bila i konsultant na Projektu Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), koji je pre tri godine ispitivao način upravljanja javnim finansijama u 34 opštine Srbije. „U toj studiji se, između ostalog, ističe kako je neophodno ukinuti višedecenijsku praksu lokalnih samouprava da prihode namiču iz podrodičnih budžeta najsiromašnijih slojeva stanovništva, i uvesti progresivne stope oporezivanja fizičkim, pravnim licima i preduzetnicima, po svakom osnovu. Svedoci smo činjenice da vlast, uvek kada joj zafale prihodi, nastoji da ih obezbedi kroz poreze od građana, a da pri tom ne pravi razliku između onih koji ostvaruju mesečnu zaradu od 200 evra i onih koji zarađuju deset ili pedeset puta više. Na drugoj strani, krupni vlasnici privatnog kapitala izgradili su, na primer, fabriku vode i eksploatišu izvore kao nacionalno bogatstvo, a da ni lokalna samouprava, ni Republika ne ubiraju niti jedan dinar od te eksploatacije. Ima primera da su strani ulagači u fabrike vode, zabranili sve aktivnosti u prečniku od 20 kilometara od lokacije fabrike, a da javni sektor nije našao način da to višestruko naplati i u svoje, i u ime građana na koje se mere zabrane odnose“, ističe Milena Vuković Buha.

Ona objašnjava da lokalne poreske administracije u celoj Srbiji koriste isti softver, koji veoma uspešno podržava njihove zahteve, ali je problem nastao već prilikom formiranja baze podataka tokom 2008. i 2009.kl godine, kada je bio u toku proces prenošenja uprave nad lokalnim prihodima sa republičkog na lokalni nivo. Ispostavilo se da čak 70 odsto podataka preuzetih od republičke poreske uprave nije bilo tačno, ili nisu bili kompletni. „Primera radi, uz ime fizičkog lica kao poreskog obaveznika, nije bilo podataka o njegovom matičnom broju i adresi stanovanja“, navodi naša sagovornica i dodaje: „Lokalna poreska administracija je u poslednjih nekoliko godina radila na unapređenju baze podataka za sve poreske obaveznike na svojoj teritoriji i danas imamo mnogo bolju situaciju. U nerazvijenim opštinama, nedovoljni prihodi po ovom osnovu nisu prvenstveno problem niskog procenta naplativosti prihoda iz lokalnih poreza, već je ključni razlog to što nema vredne imovine, niti uspešnih firmi na njihovoj teritoriji. Kada se tome doda činjenica da lokalna poreska administracija ne administrira porez na zarade, koji predstavlja najveći lokalni ustupljeni prihod, onda je uloga i značaj lokalne poreske administracije svedena na minimum“, zaključuje Milena Vuković Buha.

Kad svi plaćaju, manje se plaća

Jelena Holcinger, viši projektni menadžer na projektu „Reforma poreza na imovinu“ koji podržava švajcarska vlada, kaže da podaci za 25 gradova pokazuju da je u 2016. godini po ovom osnovu naplaćeno 26,3 milijarde dinara, što je za samo 1,6 odsto više nego u 2015. godini i za 15,1 odsto više nego što je naplaćeno u 2014. godini. „Stepen naplate poreza na imovinu beleži pad u odnosu na prethodne godine”, ističe naša sagovornica i podseća da se naplata poreza na imovinu određuje na osnovu zaduženja, odnosno ukupnog iznosa svih izdatih rešenja o porezu na imovinu u datoj godini. „Dakle fokus treba staviti na obuhvat nepokretnosti koje su predmet oporezivanja. Što je obuhvat veći, i poreski potencijal je veći. A samim tim, bolja naplata poreza na imovinu omogućava lokalnim samoupravama da snižavaju poreske stope usled principa ravnopravnosti ’svi plaćaju – manje se plaća’. Mi smo upravo po tom osnovu pružali podršku lokalnim samoupravama, koje su zahvaljujući ažuriranju baze podataka postigle na terenu daleko bolje rezultate“.

Holcinger navodi primere da u Zaječaru, nakon najnovijeg popisa imovine na terenu, očekuju oko 10 miliona dinara više u budžetu nego prethodne godine, a u Sokobanji dodatnih 3,5 miliona dinara. „U Požarevcu kažu da su oni jedan od retkih gradova koji godinama primenjuje stopu od 0,3 odsto ispod zakonskog maksimuma, kao i maksimalnu stopu amortizacije od jedan odsto. Svi poreski oblici imaju procenat naplate iznad 100 odsto. Ukupno je, po osnovu izvornih javnih prihoda Grad Požarevac, u 2016. godini naplatio 392.527.048 dinara, što je u odnosu na prošlu godinu više za 25.274.477 dinara”, precizira naša sagovornica i ističe: „Na evidenciji poreznika, nakon sprovođenja našeg pilot projekta u devet opština u Srbiji, sada ima dodatnih 18.000 nekretnina”.

Problem je, međutim, što nedostaje zbrini podatak o tome koliko je zaista za godinu dana naplaćeno ovog nameta na teritoriji cele Srbije. „Iz našeg iskustva, a radili smo sa 13 opština u istočnoj Srbiji, lokalne poreske administracije su izuzetno voljne da ažuriraju svoje baze padataka. Međutim, njihovi osnovni problemi, kao i svih drugih lokalnih samouprava u našoj zemlji su nedostatak kadrova i sistema koji bi obezbedio veću dostupnost podataka od značaja za oporezivanje imovine. Ovo se prvenstveno odnosi na adresne podatke i evidenciju svojinskih prava u okviru službi za katastar nepokretnosti. Prema podacima kojima raspolažemo“, kaže Holcinger, „pre postupka ozakonjenja objekata, oko milion nepokretnosti je bilo u statusu nelegalnih objekata, a procenjuje se da preko 20 odsto nepokretnosti i dalje nije evidentirano“.

Tajna neomalterisane kuće

Na pitanje upućeno Ministarstvu finanisija da li su predmet poreza na imovinu objekti koji nemaju upotrebnu dozvolu i godinama stoje „nedovršeni“, odnosno da li se plaćanje poreza izbegava i tako što se objekti dugo vremena neomalterisani, bez struje, vode, prozora i vrata, stigao je kratak odgovor u vidu zvaničnog mišljenja: „Da li je objekat osposobljen za korišcenje i da li se koristi faktičko je pitanje koje u svakom konkretnom slučaju ceni organ jedinice lokalne samouprave, nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave“.

 

 

Daniela Ilić

oktobar 2017, broj 142.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *