Close
/ B&F Plus / Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju: Završićemo restituciju najkasnije za sedam godina
BiF Analize Čitajte B&F online

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju: Završićemo restituciju najkasnije za sedam godina

Strahinja Sekulic,restitucija
Beograd 1503 2017
photo Predrag Mitic
Redakcija BIF on 07/11/2017 - 11:03 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1187 times!

Agencija za restituciju obradila je 62,5 odsto podnetih zahteva za povraćaj imovine, a o upehu najbolje govore obim i vrednost imovine koja je do sada vraćena bivšim vlasnicima, ističe direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić i najavljuje da će, uprkos brojnim poteškoćama, restitucija biti završena za pet do sedam godina.

Statistika je, možda, mnogima dosadna, ali najprecizniji mogući odgovor na pitanje šta je do danas vraćeno starim vlasnicima kroz proces restitucije u Srbiji glasi ovako: 5.867 objekata, 4.181 poslovnih prostora, 818 stanova, 868 zgrada, dva miliona 946 hiljada 394 metra kvadratnih građevinskog zemljišta, pet hiljada 55 hektara 25 ari i 90 kvadratnih metara šumskog zemljišta, 25 hiljada i 277 hektara 24 ara i 48 kvadrata poljoprivrednog zemljišta.

Mnogo kraće, to znači da je Agencija za restituciju obradila 62,5 odsto podnetih zahteva za povraćaj imovine, odnosno donela odluke po predmetnim zahtevima kao prvostepeni organ. Ako se tome doda i da postupak po žalbi i eventualni sudski postupak na rešenja Agencije za restituciju traju u proseku po dve godine, proces restitucije u Srbiji bi mogao da se završi u narednih pet do sedam godina, najavljuje Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. Taj rok je, smatra, realan, uprkos mnogim problemima i opstrukcijama u ovom procesu koji ima jedan od najtežih ciljeva – da ispravi nepravde iz prošlih vremena.

 
BiF: Što je veći interes veći su i otpori. Da li je tačan utisak da su oni naročito izraženi povodom vraćanja građevinskog zemljišta?

Strahinja Sekulić: Mogli bi se napisati tomovi knjiga o tome šta se sve dešavalo sa građevinskim zemljištem decenijama unazad. Pri tom, i sam Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju donet je tako da je otežano vraćanje građevinskog zemljišta, jer predviđa da se postupak može sprovoditi tek nakon okončanog postupka legalizacije, čime se nepravo stavlja u odnos na pravo.

 
BIF: Zašto se sporo vraćaju oranice starim vlasnicima?

Strahinja Sekulić: Imajući u vidu da se godišnje bivšim vlasnicima vrati od 10.000 do 12.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, jasno je da je u pitanju veliki obim vraćenja te vrste imovine. Razlog zašto se taj proces usporava, odnosno zašto obim nije i veći leži u činjenici da Uprava za poljoprivredno zemljište neprekidno opstruiše postupke vraćanja poljoprivrednog zemljišta bivšim vlasnicima, žaleći se doslovno na svako rešenje o vraćanju, potpuno neselektivno i bez relevantnog pravnog utemeljenja. Stoga se, neminovno, nameće pitanje da li to čini samo zato da bi prolongirala ovaj proces.

 
BiF: Šta biste izdvojili kao najveći uspeh, a šta kao neusupeh Agencije za restituciju?

Strahinja Sekulić: Uspeh su više nego očigledni rezultati kada je reč o obimu i vrednosti vraćene imovine bivšim vlasnicima, odnosno njihovim zakonskim naslednicima. Posebno kada imamo u vidu poteškoće sa kojima se Agencija za restituciju susreće u radu, a koji se ogledaju u već toliko puta pominjanim problemima prilikom pribavljanja dokumentacije od drugih nadležnih državnih organa, nesistematskom vođenju evidencije imovine u državnom vlasništvu, problema vanknjižne svojine, a koje Agencija zahvaljujući predanom radu i posvećenosti, i profesionalnosti zaposlenih u njoj, uspešno prevazilazi. Što se tiče neuspeha, to ostavljam drugima da procene.

 
BiF: Sigurno da prija kada se Agencija pominje u izveštaju američkog Stejt dipartmenta o verskim slobodama u Srbiji za 2016, gde se konstatuje da je Vlada Srbije nastavila restituciju imovine verskim zajednicama oduzete posle 1945. godine.

Strahinja Sekulić: Svaka pohvala od relevantnih institucija poput Stejt dipartmenta, kao i Evropskog parlamenta i Evropske komisije, predstavlja podsticaj za budući rad, pa bi tako i podrška i pohvala od strane naše države predstavljala signal da Agencija sa svoje strane doprinosi bržem putu naše zemlje ka Evropskoj uniji.

 
BiF: Zakonom je utvrđeno da oni građani kojima su uvaženi zahtevi za povraćaj, a procenjuje se da je takvih od 25 do 30 odsto, mogu da očekuju obeštećenje. Koliko je novca za to predviđeno i koja je dinamika isplate?

Strahinja Sekulić: Obeštećenje se vrši u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja. Obveznice dospevaju u roku od 12 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama počev od 15. decembra 2018. godine. Zakonodavac je predvideo ukupan iznos od dve milijarde evra za obeštećenje. Iznos obeštećenja utvrđuje se u evrima, tako što se osnovica obeštećenja pomnoži sa koeficijentom koji se dobija kada se stavi u odnos iznos od dve milijarde evra i iznos ukupnog zbira osnovica obeštećenja utvrđenih rešenjima o pravu na obeštećenje.

 
BiF: Koji je maksimalan iznos za isplatu?

Strahinja Sekulić: Zakonski maksimum koji se može ostvariti za ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine iznosi 500.000 evra.

 
BiF: Da li će i tim obveznicama moći da se trguje na Beogradskoj berzi, kao što je bio slučaj sa obveznicama stare devizne štednje?

Strahinja Sekulić: Da, promet obveznicama emitovanih u skladu sa ovim zakonom je slobodan, one se mogu kupovati i prodavati na berzi.

 
BiF: Da li je rok od 12 godina optimalan? Da li je mogao da bude kraći, mnogi možda neće doživeti na ovaj način ispravljanje nepravde.

Strahinja Sekulić: Ponavljam da je rok odredio zakonodavac, imajući u vidu makroekonomsku stabilnost i opšti interes, jer je već na prvi pogled jasno da je reč o sumi koja će predstavljati veliko opterećenje za budžet Republike Srbije. Podsetio bih da ni mnogo bogatije i ekonomski razvijenije države koje su sprovodile postupak restitucije, nisu bile u mogućnosti da u punom obimu sprovedu restituciju u bilo kom od ova dva oblika, odnosno ni u naturalnom obliku, kao ni u vidu novčanog obeštećenja.

 
BiF: Ko će proceniti imovinu koja ne može da bude vraćena u naturi?

Strahinja Sekulić: Zakon je predvideo da je organ nadležan za procenu oduzete imovine koja se ne može vratiti u naturi Poreska uprava Ministarstva finansija, koja će vršiti procenu u postupku koji odgovara postupku utvrđivanja poreske osnovice poreza na prenos apsolutnih prava.

 
BiF: Pre rata u Vojvodini je živelo 350.000 Nemaca i posedovali su oko 400.000 hektara zemlje. Koliko je do sada vraćeno zemljišta njihovim naslednicima?

Strahinja Sekulić: Agencija je do sada vratila 430 hektara poljoprivrednog zemljišta, a pored toga vraćen im je i 41 poslovni prostora, pet stanova, kao i sedam zgrada, koji čine objekte ukupne površine od 4.569 kvadrata.

 
BiF: Ko ipak neće moći da računa na povraćaj imovine?

Strahinja Sekulić: Naš Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predvideo je najširi krug lica koji imaju pravo na povraćaj oduzete imovine, dakle kako domaćim državljanima, tako i strancima, pod uslovom reciprociteta. Što se tiče ratnih zločinaca, nijedna država u svetu nije dozvolila vraćanje imovine okupatorima, pa se to neće dogoditi ni kod nas.

 

Vraćenje imovine verskim zajednicama

Od početka primene Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, procenat vraćenog zemljišta svakoj od njih kreće se između 52 do 100 odsto. Kada je reč o objektima, taj procenat se kreće od 67 do 100 odsto, sa izuzetkom Srpske pravoslavne crkve (28,15 odsto) i Rimokatoličke crkve (26,87 odsto). „Imajući u vidu da Srpska pravoslavna crkva traži vraćanje prava svojine na 88,99 odsto od ukupnog zemljišta koje su tražile sve ostale crkave i verske zajednice, kao i više od polovine svih traženih objekata, jasno je da je najviše preostalo da se rešava o imovini koju potražuje SPC“, ukazuje Strahinja Sekulić.

 

 

Danijela Nišavić

oktobar 2017, broj 142.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *