Uprkos sumnjama većine privrednika, ne samo u Srbiji već i širom sveta, da su poreske administracije sposobne da se modernizuju i aktivno uključe u digitalizaciju, dosadašnje iskustvo i procene budućih kretanja ukazuju da digitalizacija već neminovno menja i da će još značajnije promeniti funkcionisanje poreskog sistema, što će se pre ili kasnije, sa manjim ili većim intenzitetom, dogoditi i kod nas.
U poteri za novim i većim prihodima, većim nivoom efikasnosti i poboljšanim izveštavanjem, poreske administracije širom sveta uzdaju se u nove, digitalne načine prikupljanja podataka i informacija. Digitalne platforme dalje omogućavaju sofisticiranije analize i ultimativno, bolju naplatu novca na ime poreza. Na osnovu iskustava širom sveta iz prethodnih nekoliko godina, digitalni profili poreskih administracija se mogu, u ovom trenutku, prema istraživanju kompanije EY grupisati u sledećih pet nivoa:
U sledećoj tabeli, prikazan je pregled po zemljama.
Kako se može videti iz priloženog, vlasti mnogih zemalja uviđaju da ih digitalizacija može učiniti jačim, bržim i boljim. Digitalni alati omogućavaju poreskim administracijama da budu organizovanije i mnogostruko efikasnije, kako u suzbijanju zloupotreba, tako i u poboljšanju kvaliteta poreskog izveštavanja i naplate poreza.
U odnosu na gore navedene grupe, možemo reći da je Poreska uprava Srbije danas Nivo 1. Elektronsko „fajliranje“, realno, funkcioniše. Objektivno, to nije loš pokazatelj, u tom skupu su nordijske zemlje, koje su po pitanju mnogo čega u vrhu Evrope. Treba takođe imati u vidu i da mnoge zemlje u svetu, sa boljim privrednim krvotokom od Srbije, nisu još došle do Nivoa 1.
U isto vreme, u širim privrednim krugovima postoji skepsa kada je reč o potencijalu srpske poreske administracije da se digitalizuje, i uopšte, modernizuje. Već tradicionalno poreznici su na glasu da se veoma teško uklapaju u savremene tokove poslovanja, a primera je mnogo.
Međutim, upitno je u kojoj meri se to razlikuje u odnosu na svet. U razmeni iskustava i saradnji sa strancima, što kolega poreskih savetnika, što privrednika, ne čuje se nešto bitno različito o poreskim administracijama, šta više, mogu da se čuju mnogo gore stvari. Na seminarima mogu se čuti, iz prve ruke, zabavne priče o tome, na primer, kako poreska administracija u Rusiji nije promenila svoje lice još od vremena kada je živeo i pisao Gogolj. Ukratko, nisu „business friendly“.
Sa druge strane, u gore prikazanim tabelama možemo da vidimo da je ruska poreska administracija, u nekim domenima, na najnaprednijem nivou tehnološkog razvoja u svetu. Šta to govori? Da tehnološki napredak može da funkcioniše paralelno, bez da mnogo uznemirava Kafkino biće državne uprave.
U tom pogledu, iskustvo je sigurno na strani uprave. Isti profili poreskih inspektora su nekad koristili penkala, pa pisaće mašine, danas koriste računare, a sutra, sutra će u rukama držati novi model džedajskog mača. Činovnik Jerotije i činovnik Jirgen, razlikuju se, prvi se češlja na levo, drugi na desno, prvi sedi u retro-enterijeru, ima rešo i kabl koji se čuva dalje od dece, drugi pije kafu iz kafemata. Samo dve stvari su zauvek iste: obojica oduvek imaju prosečnu platu u svojim sredinama i rade po propisanoj proceduri, a na osnovu instrukcija, koje su donete na osnovu pravilnika, koji je donet na osnovu zakona, koji je donet na osnovu ustava.
A digitalizacija ne podrazumeva da Jerotije i Jirgen trebaju da shvate, nauče, razumeju i postanu operativni u pogledu suštine softverskih rešenja. Digitalizacija podrazumeva tri do čertiri dugmeta koja rade na klik, bez da se pri tom kliktanju čuje zvuk: „klik“. Svakako, u skladu sa procedurom kliktanja.
Zamislimo sledeću scenu:
Dronovi sa zastavom Poreske uprave obleću skladišta i vrše popis robe tako što skeniraju bar kodove. Dobijeni podaci se šalju „botovima“, takođe sa značkom Poreske uprave, koji ih upoređuju sa stanjima robnih i drugih knjigovodstava srećno izabranih, ili možda svih obveznika. Nakon analize, softveri Poreske uprave vrše obračune manjkova, viškova i slično, odrede poreske osnovice i obračunaju PDV. Na telefonima ili tabletima finansijskih kontrolora kod kompanija-obveznika pojave se „pop-up“ notifikacije sa PU aplikacije: obaveštenja o obračunatim porezima! Na raspolaganju su im sledeće opcije: a) da kliknu „prigovor“, što im ostavlja rok od 8 dana da kroz aplikaciju dostave svoje opravdane razloge ili b) da kliknu „plati“, pri čemu se automatski kreira nalog za uplatu, koji u sledećem koraku klikom na „odobri“, šalje sredstva sa računa obveznika na račun poreske administracije, gde se u poreskom knjigovodstvu automatski evidentira poreska obaveza i naplata iste.
Kakva je uloga poreskog činovnika u ovom, danas možda naučno-fantastičnom, ali za pet do deset godina, cinici bi rekli, horor filmu? Veoma sporedna, tačnije, uloga statiste – sa moćima superheroja ili superzlikovca, svejedno, dovoljno jakim.
A šta da rade: finansijski direktor koji danas daje nalog za vanredni popis, popisna komisija koja sastavlja izveštaj, poreski savetnik koji savetuje na koji deo manjka se ne plaća porez, računovođa koji obračunava, prijavljuje i plaća porez, poreski inspektor koji piše nalog za kontrolu, poštar koji dostavlja nalog za kontrolu, administrator koji „lupa“ delovodni pečat kod prijema naloga, i tako dalje. Mogli bi, recimo, da popiju kafu dok gledaju dronove, kao beloglave supove, u paru, kako znaju šta rade.
Vratimo se činjenicama, jer teško je biti šaljiv na temu poreza.
U nekoliko navrata u poslednjih tri meseca mogli smo da čujemo sa najvišeg nivoa Vlade da je jedan od apsolutnih prioriteta tekućeg mandata digitalizacija. U predstavljenim okolnostima, ovo se ne sme shvatiti kao još jedna „politički korektna, ’fensi’, pozivitna, a prazna inicijativa“ političara koji se bore za popularnost. Konkretno, svaka „cost and benefit“ analiza bi verovatno pokazala da digitalizacija poreske administracije, koliko više košta, toliko se višestruko isplati. Prema tome, pre ili kasnije, sa manjim ili većim intenzitetom, mogu se očekivati tektonske promene u pogledu praktičnog funkcionisanja poreskog sistema kod nas.
Stefan Strovjanovski, partner u odeljenju poreskog savetovanja kompanije EY