Close
/ B&F Plus / Kartičarstvo u Srbiji: Novim uslugama protiv starih navika
BiF Analize Čitajte B&F online

Kartičarstvo u Srbiji: Novim uslugama protiv starih navika

kartice
Redakcija BIF on 16/05/2018 - 09:29 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 243 times!

Na domaćem tržištu više je aktivnih nego kartica koje neupotrebljene stoje u novčaniku, a značajno je porastao i broj transakcija na POS terminalima kao i transakcija uz pomoć kartica preko interneta. Domaće kartičarstvo ne zaostaje za Evropom u pogledu mogućnosti za primenu tehnoloških inovacija, ali se prava borba vodi za promenu sklonosti i navika građana, koji i dalje za većinu transakcija koriste keš, a kada žele da odlože plaćanje, rado pišu čekove.

Kratak pregled „statistike kartičarstva“ kaže da u našoj zemlji raste broj izdatih, ali i aktivnih kartica, kao i da raste broj transakcija gde kartice igraju glavnu ulogu. Prema podacima centralne banke, na kraju 2017. godine ukupan broj izdatih platnih kartica bio je 7 236 383, što je za 5,5% više nego u 2016. „To znači da je nastavljen trend rasta iz prethodnog perioda”, objašnjava sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje i ostale finansijske institucije Privredne komore Srbije Katarina Ocokoljić, i skreće pažnju na podatak da je broj aktivnih kartica veći od broja izdate a neupotrebljene „plastike“. Godinama se, kaže, učešće aktivnih kartica u broju izdatih kretalo ispod i oko 50%, da bi pre dve godine prešlo tu granicu, a u 2017. poraslo na 55%, odnosno na tačno 3 970 034.

U 2017. godini povećan je i broj transakcija na POS terminalima za preko 16% (sa 157 na preko 182 miliona), što, prema rečima naše sagovornice, ukazuje na to da se kupci u svojim svakodnevnim navikama sve više oslanjanju na platne kartice, pa je i vrednost prosečne transakcije pala na oko 2.500 dinara. „Ohrabruje i činjenica da je broj transakcija preko interneta ostvaren karticama i elektronskim novcem u 2017. godini zabeležio rast od preko 28% u odnosu na 2016. godinu, a ono što posebno raduje je što je najveći rast, od preko 46%, zabeležen u broju transakcija u dinarima“ kaže naša sagovornica iz udruženja PKS, čija Grupacija za razvoj platnih kartica već deceniju i po radi na promociji bezgotovinskih plaćanja na domaćem tržištu.

Kretanja na domaćem tržištu poklapaju se sa trendovima koje kompanija Visa primećuje u celom regionu: upotreba kartica raste, a sve više potrošača koristi elektronske načine plaćanja na mestima prodaje u zemlji i inostranstvu, kao i za plaćanja putem interneta, ili koristeći nove tehnologije beskontaktnog plaćanja karticom ili pametnim telefonom. Generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević, ipak, smatra da prostora za napredak ima, a posebno ako se uzme u obzir da se oko 30% ukupne potrošnje po Visa karticama obavi na mestima prodaje, dok ostatak čini podizanje gotovine na bankomatima. „Naš cilj je da ovaj odnos promenimo u korist bezgotovinskih načina plaćanja, širenjem prihvatne mreže, saradnjom sa banakama i trgovcima, uvođenjem inovacija i obezbeđivanjem novih tehnologija”, naglašava Đorđević.

 

Kako spojiti klijenta sa karticom?

Podaci kompanije Mastercard ukazuju na to da se plaćanja, međitim, najradije obavljaju uz pomoć gotovog novca, a generalni direktor te kompanije za Balkan Artur Turemka je i na ovogodišnjem savetovanju ekonomista na Kopaoniku ponovio da se u Srbiji 80% transakcija obavi u kešu. Poslovne banke su, s druge strane, mesta gde se najbolje može sagledati zašto građani i dalje daju prednost gotovini i čekovima, kao i koji to proizvodi mogu da ohrabre prelazak sa „analognih“ na moderne kartičarske usluge.

Banka Poštanska štedionica (BPŠ) u pogledu korišćenja bezgotovinskih sistema plaćanja ima prilično specifičnu poziciju, budući da raspolaže portfoliom od 900 hiljada aktivnih tekućih računa i bazom klijenata među kojima je veliki broj onih koji su navikli da koriste gotovinu i čekove, a i danas preferiraju tradicionalne oblike plaćanja. Ipak, u saradnji sa Narodnom bankom Srbije, BPŠ sprovodi različite mere kako bi promovisala bezgotovinsko plaćanje. „Jedna od takvih mera je i to da smo omogućili plaćanje POST CARD Dina debitnom karticom odloženo i na do šest rata, kao svojevrsnu zamenu za gotovinu i čekove. Nova usluga trebalo bi da dovede do značajnog smanjenja čekova u opticaju, imajući u vidu da ova kartica omogućava daleko brži i operativniji proces plaćanja na prodajnom mestu. Prednost ove kartice je i u tome što je, za razliku od čeka, potpuno besplatna za klijenta“, kaže Marko Matić, savetnik Izvršnog odbora Banke Poštanske štedionice.

U UniCredit banci smatraju da, uprkos raširenoj upotrebi gotovog novca, domaće tržište sve više prepoznaje prednosti korišćenja platnih kartica, bilo prilikom standardne ili kupovine putem interneta. Prema rečima direktorke Direkcije za razvoj proizvoda i poslovanja sa fizičkim licima Tanje Radojčić, UniCredit banka iz godine u godinu beleži kontinuirani rast kada je u pitanju korišćenje platnih kartica, a kada je reč o kreditnim karticama, to je, pre svega, upotreba Flexia kartice. Ona pruža mogućnost korisnicima da podele svaku transakciju na 3, 6 ili 12 jednakih mesečnih rata, bilo da se radi o plaćanju robe i usluga, ili o podizanju novca na bankomatu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. „Pored toga, činjenica da klijenti ne moraju u trenutku kupovine da odluče da li će i u koliko rata otplaćivati potrošeni iznos, već da to mogu da učine bilo kada u toku tekućeg meseca, doprinosi rastu interesovanja za ovaj metod plaćanja“, ocenjuje Tanja Radojčić.

Pristup Komercijalne banke u promociji korišćenja platnih kartica ide u dva smera: s jedne strane, organizuju marketinške kampanje kako bi skrenuli pažnju klijentima na prednosti plaćanja karticama, kao i zbog promocije upotrebe novih tehnologija poput beskontaktnog plaćanja, plaćanja na internetu i slično. Uz to, u kooperaciji sa svojim partnerima ili trgovačkim radnjama obezbeđuje popuste ili druge prednosti za plaćanje platnim karticama. Drugi pravac delovanja usmeren je na „negovanje“ klijenata na dugi rok. „Pored uvođenja tekućih računa sa dodatnim proizvodima i uslugama, u ponudi imamo platnu karticu namenjenu omladini, odnosno licima starijim od 14 godina, čime i kroz ovaj vid nastojimo da naše mlađe korisnike edukujemo, podstaknemo i naviknemo da koriste platne kartice prilikom plaćanja. Dodatna korist za mlađe klijente je što uz ovu karticu ostvaruju popust na putno osiguranje u iznosu od 20-25%“, kažu u Komercijalnoj banci.

 

Planovi za budućnost

Sve tri banke sa kojima smo razgovarali veliku pažnju posvećuju daljim koracima u razvoju kartičarstva, kao i usluga bezgotovinskog plaćanja. Banka Poštanska štedionica obezbedila je status principala za teritoriju Srbije za prihvatanje i izdavanje kineskog međunarodnog kartičarskog brenda UnionPay, a korisnicima ovih platnih kartica uskoro bi trebalo da bude omogućeno podizanje gotovine u mreži bankomata, kao i plaćanje na POS terminalima BPŠ. UniCredit, koja je još 2012. uvela uslugu mobilnog bankarstva, od kraja prošle godine svojim klijentima nudi mKeš uslugu, dodatnu funkcionalnost aplikacije mobilnog bankarstva, koja omogućava podizanje novca na bankomatu putem skeniranja koda i bez korišćenja kartice.

Investicija Komercijalne banke u mlađe klijente, koje tek treba „navići“ da koriste kartičarske usluge, u skladu je sa devizom da bezgotovinsko plaćanje ima širi društveni značaj, a posebno u domenu borbe protiv sive ekonomije. Kompanija Visa odlučila je da podrži još širu platformu finansijskog opismenjavanja mladih, pa kao zvanični partner Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, učestvuje u razvoju programa koji će učenje o novcu učiniti dostupnijim i interaktivnijim. Vladimir Đorđević naglašava da je cilj programa nazvanog „FinPis“ da deca na vreme steknu veštine i znanja koja su im neophodna za donošenje svakodnevnih finansijskih odluka u budućnosti. Kroz ovaj program, Visa je obezbedila niz izvora, sredstava i materijala za finansijsko obrazovanje dece u 34 škole i osam predškolskih ustanova širom Srbije. Planirano je da kroz obuke prođe 1.260 vaspitača, učitelja i nastavnika, kao i 15.000 dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.

 

 

Milica Rilak

april 2018, broj 148.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *