Čaj je najprodavaniji napitak u svetu posle vode i prednjači nad kafom za oko 800 miliona ispijenih šoljica dnevno, ali je proizvodnja kafe skoro dvostruko veća, između ostalog i zato što za jednu šolju napitka treba 10 grama kafe u poređenju sa dva grama čaja. Osim zemalja poput Indije, Indonezije i Vijetnama, koje spadaju u prvih deset država u svetu po proizvodnji oba napitka, čaj i kafu, nažalost, spaja i vrlo neizvesna budućnost zbog posledica kilmatskih promena.
Mada je uvreženo mišljenje da je kafa najprodavaniji topli napitak, svet se ustvari vrti oko čaja. Kinezi ga piju već više od četiri milenijuma, a u Japanu je njegova priprema posebna ceremonija. Iskru američke revolucije zapalio je upravo čaj, prva tri američka milionera bili su trgovci čajem, dok je razvoj industrijske revolucije delom bio podstaknut potrebom za masovnom proizvodnjom čaja… Samo u Velikoj Britaniji svakodnevno se popije više od 165 miliona šoljica tog napitka, koji je pisac Džordž Orvel proglasio „jednim od nosećih stubova britanske države“, dok prosečni Britanac potroši 2,2 kilograma čaja godišnje.
Posle vode, čaj se najviše pije – u svetu se dnevno konzumira preko tri milijardi šoljica ovog napitka, naspram 2,25 milijardi šoljica kafe.
Ljubiteljima je na raspolaganju skoro 1.500 vrsta čaja, a prema izveštaju UN Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO), njegova proizvodnja raste najviše zahvaljujući potražnji u Kini i Indiji, a li i u drugim zemljama u razvoju, usled većih primanja i nastojanja da proizvodnja bude raznovrsnija, odnsono da obuhvati posebne vrste čajeva – biljne, voćne, aromatizovane…Nasuprot tome, u tradicionalnim evropskim zemljama uvoznicama, izuzev Nemačke, upotreba čaja je u stalnom padu tokom prethodne decenije. Taj trend generalno važi za tržište EU, a stručnjaci FAO kao jedan od glavnih razloga navode ogromnu konkurenciju drugih napitaka, posebno flaširane vode.
U izveštaju se, međutim, prognozira, da će zbog lekovitih svojstava čaja, potrošnja rasti na globalnom tržištu. Očekuje se da će se proizvodnja crnog čaja uvećavati za 2,2% godišnje, te da će do 2027. dostići 4,4 miliona tona. Najveći proizvođači će i dalje biti Kenija, Kina i Šri Lanka, s tim što će se Kina verovatno do tada izjednačiti s Kenijom, vodećim svetskim izvoznikom crnog čaja. U istom periodu, poizvodnja zelenog čaja bi trebalo da raste još bržim tempom od 7,5% godišnje i dostigne 3,6 miliona tona. Najveći skok se, opet, predviđa za proizvodnju u Kini, koja bi do 2027. trebalo više nego da se udvostruči, na 3,3 miliona tona.
Premda se u svetu proizvede skoro dvostruko manje čaja nego kafe, treba imati u vidu da je za jednu šolju potrebno samo dva grama čaja, u poređenju sa 10 grama kafe. Vrednost globalnog tržišta čaja procenjuje na oko 45 milijardi dolara, a kafe na oko sto milijardi dolara, dok se u maloprodaji kafe okrene oko deset milijardi dolara godišnje. Svetska proizvodnja kafe je dostigla 168,05 miliona vreća od 60 kilograma, što je godišnji rast od 5,7%, a potroši se 164,99 miliona vreća, pri čemu produkcija manje kvalitetne robuste raste skoro šest puta više nego arabike.
Italijanski mit o kafi popili Vikinzi
Istraživanja u SAD pokazuju da preko 83% Amerikanaca pije jutarnju kafu, dok prema podacima Eurostata, EU uvozi gotovo tri miliona tona kafe, odnosno 5% više nego pre deset godina. Vrednost tog uvoza iznosi oko 8,8 milijardi evra, pri čemu je najviše kafe u EU uvezeno iz Brazila (29%) i Vijetnama (23%), a slede Honduras, Kolumbija, Uganda, Indija, Indonezija i Peru. Taj je uvoz najvećim delom završio na tržištu Nemačke (37% ukupnog uvoza EU) i Italije (19%), dok su iza njih Belgija, Španija, Francuska i Velika Britanija.
Britanci, iako tradicionalno odani čaju, sve više se „navlače“ na kafu, pa ova industrija trenutno vredi dvostruko više od industrije vina. Naime, prema podacima britanskog Udruženja trgovaca vina i alkoholnih pića, u Britaniji se vrednost vinske industrije procenjuje na 4,2 milijarde funti, industrije alkoholnih pića na 5,8, a industrije kafe na čak 8,9 milijardi funti. Kako izveštava Harper’s Bazaar, industrija kafe u Engleskoj raste oko 12% godišnje, prošle godine je ispijeno 2,3 milijardi šoljica, dnevno se otvore u proseku tri kafića koja služe samo ovaj napitak, a isti izvor procenjuje da će oni po broju premašiti neprikosnovene pabove do 2030. godine. Najodgovorniji za takav udarac britanskoj tradiciji druženja i galame uz pivo su takozvani milenijalci, koji piju daleko manje alkohola od prethodnih generacija i rađe biraju intimne kafeterije, nego gužvu u pabovima.
Iznenađuju i podaci koji pokazuju da Italija više nije tradicionalna domovina ljubitelja kafe, već skandinavske zemlje, gde se kafa pije daleko više i od svetskog proseka. Dok svet ispije 1,3 kilograma po stanovniku, u Finskoj ta količina iznosi čak 11,4 kilograma, slede Island (9,1 kg), Norveška (9 kg), Danska (8,1 kg), Švedska (7,9 kg), a potom Švajcarska (7,4 kg), Holandija (6,8 kg), Nemačka (6,6 kg), Italija (5,7 kg), Austrija (5,5 kg) i Francuska (5,4 kg)… Brazil, inače najveći svetski proizvođač i izvoznik kafe, nalazi se na 19. mestu u svetu, sa potrošnjom od 4,7 kg po glavi stanovnika.
Pritom, trećeplasirane svetske kafopije, Norvežani, inicirale su još 1998. prvo nacionalno prvenstvo kafedžija u pripremi kafe, koje se sada održava u skoro 100 zemalja, uključujući i godišnje svetsko prvenstvo. Ovakva ljubav Norvežana prema kafi potiče još s početka prošlog veka, kada je taj napitak zamenio alkohol, koji je u ovoj zemlji bio zabranjen od 1916. do 1927. godine. Norveška je danas čuvena po nekima od najprestižnijih kafića kada je u pitanju kvalitet kafe, ali među njima nisu najpoznatiji svetski lanci jer zbog visokih plata i striktnih pravila pri zapošljavanju, daleko teže ulaze na norveško tržište nego u drugim evropskim zemljama. Norvežani pozdravljaju takvu odluku države, jer smatraju da multinacionalne kompanije snižavaju standarde.
Nasuprot tome, u, Kini, gde se u želji da imitiraju zapadni način života kafi priklanjaju mlađe generacije, Starbaks je i dalje neprikosnoven među potrošačima. Ipak, njegovu poziciju sve više ugrožava kineski startap Luckin Coffee, koji cilja upravo na klijentelu starosti od 18 do 34 godine, koji kafu mogu da naruče preko mobilne aplikacije. Zanimljivo da je investicioni fond Blekrok, koji ima 6,25% udela Starbaksa, glavni investitor u Luckin Coffee sa 125 miliona dolara, a ovaj startap je samo sredinom aprila ove godine dodatno prukupio 150 miliona dolara od drugih investitora.
Iako postoji tek od 2017. godine, procenjuje se da Luckin Coffee već sada ima tržišnu vrednost od oko tri miljarde dolara, a broj njegovih potrošača stalno raste uprkos nimalo jeftinoj ceni jedne šolje, koja u proseku košta 3,8 evra. Osim potrošnje, tržište kafe u Kini ima perspektivu i u pogledu proizvodnje. Kina je poslednjih godina počela da se bavi i uzgajanjem kvalitetnijih vrasta kafe, pa već sada proizvodi količine slične Kostariki, zbog čega je švajcarski Volcafe potpisao ugovor s Kinezima o nabavci zrna arabike.
Cena kafe i kokain
Međutim, upkos tome što svetsko tržište kafe nastavlja da raste, cena kafe je od 2006. godine u stalnom padu, da bi u martu ove godine pala na najnižu cenu tokom poslednjih 13 godina, koja je iznosila 97,5 američkih centi po funti (454 grama). Među glavnim uzrocima za već duže prisutan negativan trend su hiperprodukcija u svetskoj proizvodnji, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je najveći svetski proizvođač kafe, a gde je nacionalna valuta real izgubila 22% svoje vrednosti tokom 2018. godine, kao i spekulacije na berzama.
Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači. U otvorenom pismu svetskoj javnosti, predstavnici uzgajivača kafe iz više od 30 zemalja Latinske Amerike, Azije i Afrike upozorili su da način na koji posluju koncerni kao što su Starbaks ili Nestle da bi ostvarili što veću zaradu, preti da u ovim državama izove društvenu katastrofu. Dok je proizvodna cena kafe, na primer, pala u Gvatemali na manje od jednog dolara po kilogramu, u Kolumbiji na oko 1,2 dolara, a u Salvadoru na oko 1,5 dolara po kilogramu, samo Starbaks je u 2018. ostvario promet od 24,7 milijardi dolara, što je skoro 2,5 milijarde dolara više u poređenju sa godinom ranije.
Zbog toga što aktuelne cene kafe nisu dovoljne da uzgajivačima i proizvođačima pokriju čak ni osnovne troškove, u Kolumbiji i Hondurasu je oko 90.000 porodica u opasnosti od ekstremnog siromaštva, pa sve više poljopriverdnika prelazi na nalegalan, ali daleko isplativiji posao – uzgajanje koke. Službe bezbednosti SAD i EU su već registrovale povećanje isporuka kokaina iz zemalja južne Amerike, dok je u Kolumbiji stanje dodatno napeto pošto je u poslednjih nekoliko godina u tu zemlju iz Venecuele prebeglo skoro milion ljudi. U isti mah, poljoprivrednici u Gvatemali u sve većem broju odstaju od kafe i iseljavaju se u susedne zemlje, gde traže bolje plaćene poslove, a rastuće tenzije u reginu opet koriste loklani narko-karteli.
Kokain nije jedini uljez koji ometa budućnost kafe. Prema izveštaju Klimatskog instituta Australije i Novog Zelanda, zbog posledica kilmatskih promena samo u Gvatemali je od 2012. godine izgubljeno oko 85% useva kafe, a štete u centralnoj Americi godišnje iznose najmanje 500 miliona dolara, dok je bez posla ostalo 350.000 radnika. U Africi i Aziji sitaucija je podjednako zabrinjavajuća, pa stručnjaci upozoravaju da zbog daljih posledica klimatskih promena može biti direktno ugroženo oko 120 miliona stanovnika siromašnih zemalja, koji su zaposleni u proizvodnji, preradi i trgovini kafom.
FAO upozorava da ista opasnost preti i uzgajivačima čaja, posebno u Indiji, gde je najteže pogođena država Assam koja proizvodi 17% od ukupne svetske proizvodnje čaja. Za razliku od sezonskih useva koji dominiraju tržištem hrane, poput pšenice, kukuruza ili pirinča, čaj se uzgaja tokom cele godine. Jednom kada se ova biljka zasadi, lišće se bere narednih 50 do 60 godina, i upravo zato je čaj posebno osetljiv na sve izraženije promene u temperaturi i količini padavina.
Biogorivo od kafe
Prema izveštaju Lined Fine Dining Lovers, u Londonu se prosečno popiju tri šolje kafe dnevno, što godišnje proizvede 200.000 tona otpada od ovog napitka, koji ako se odlaže na standardnom đubrištu emituje oko 126 miliona kilograma ugljen dioksida. Stoga se kompanija Costa Coffee udružila sa stratapom Bio-bean, s ciljem da se otpad od kafe iskoristi tako da se iz njega ekstrahuje ulje koje se potom prerađuje u gorivo. U prvoj seriji je proizvedeno 6.000 litara biogoriva koje predstavlja kombinaciju biokomponente izvedene iz kafe i mineralnog dizela, a ta količina je dovoljna za rad jednog autobusa za godinu dana. Gradske vlasti Londona su odlučile da ovo gorivo koristi nekoliko dabl deker autobusa, a do sada je u biogorivo prerađeno 868 tona otpada od kafe, što je donelo uštedu u gorivu od 34.000 funti. Projektu se priključio i gradić Vaasa u Finskoj, sa 66.000 stanovnika, koji od 2017. u prevozu građana koristi 12 novih autobusa na biogorivo od kafe.
Vladimir Adonov
Članak je prvobitno objavljen u majskom broju (#161) časopisa „Biznis & Finansije“