/ B&F Plus / Koliko mladi u Srbiji koriste bankarske kredite: Uglavnom mogu samo da maštaju
BiF Analize Čitajte B&F online

Koliko mladi u Srbiji koriste bankarske kredite: Uglavnom mogu samo da maštaju

This post has already been read 923 times!

U Srbiji, mladi najbolje znaju da koriste prednosti mobilnog bankarstva za odobravanje kredita. Jedino što im za kredit nedostaje je – posao, a i kada ga imaju najčešće je privremen. Imajući u vidu da je broj mladih sa nesigurnim poslovima u Srbiji udvostručen za samo tri godine, kao i to koliko prosečno zarađuju, ne čudi da je najpoželjniji kreditni dužnik domaćih banaka star od 45 godina pa naviše, razumeo se u mobilne tehnologije ili ne.

Sa prosečnom neto zaradom od 44.491 dinar, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2018.godinu, mladi starosti od 25 do 29 godina o kreditu koji može da reši neka njihova važna životna pitanja mogu samo da maštaju. U životnoj dobi od 30 do 35 godina, bar prema statističkim podacima, prosečna zarada „penje“ se na 48.700, ali kada se oduzme potrošačka korpa i ostali troškovi svakodnevnog života, za ratu za kredit ne preostaje mnogo. Možda zato ne treba da iznenađuje podatak da je prosečna starost kreditnih klijenata među fizičkim licima u ovdašnjim bankama oko 45 godina i nešto više, i najviše su zainteresovani za keš kredite.

U ovom trenutku, u Sber banci najzastupljeniji su klijenti od 40 do 50 godina, dok je prosek godina svih njihovih klijenata u Srbiji 44 godine. Klijenti mlađe generacije najviše su zainteresovani za keš kredite, zatim za kredite za refinansiranje, kao i za stambene kredite. To je i jedan od razloga zašto je ova banka u trenutnoj kampanji fokusirana na mlade.
„Mladi najviše koriste modernu tehnologiju i u potpunosti razumeju prednosti online i mobilnog bankarstva. Kada smo lansirali ’Smart keš kredit’, koji pruža mogućnost da se za manje od pet minuta odabere željeni kredit, prođe kroz proces odobrenja, online potpiše dokumentacija i da bude isplaćen sa bilo koje platforme, upravo nam je ova populacija bila u fokusu“, objašnjavaju u Sber banci.

U Adiko banci tvrde da je njihova starosna struktura „šarenolika“. Starosna grupa koja se izdvaja u ovoj banci je između 36 i 45 godina, a proteklih nekoliko godina primetan je rast učešća klijenata koji imaju između 26 i 35 godina.

„Mladi su zainteresovani najviše za keš kredite koji su uslovljeni prenosom zarade sa ročnošću do šest godina ugovornog dospeća. Kod starije populacije, najčešći su zahtevi takođe za keš kreditima sa prenosom mesečnih primanja sa prosečnom ročnošću do sedam godina. Mladima su posebno interesantne digitalne usluge, na primer mbanking aplikacija, kroz koju mogu da apliciraju i za kredit“, kažu u Adiko banci.
Slična starosna struktura je i kod klijenata Erste banke. Prema njihovoj statistici, aktivni klijenti u kategoriji stanovništva, u proseku imaju 47 godina. Posmatrano po starosnim grupama, klijenti najčešće imaju između 30 i 40 godina, njih je 18 procenata . Sledi ih starosna grupa od 40 do 50 godina, kojih ima 16,5 odsto, a potom oni koji imaju između 60 i 70 godina, i njih ima 15 procenata. Mladi do 30 godina čine oko četvrtinu klijenata Erste Banke, dok je starijih od 60 godina oko 30 odsto. Preovlađuju radno sposobni klijenti, od 18 do 65 godina starosti, kojih je približno 80 procenata.

„Mlade osobe do 35 godina starosti su najčešće zainteresovane za gotovinske kredite. Ovaj proizvod koristi 15 odsto njih, dok 11 procenata koristi dozvoljeni minus. Potom slede stambeni krediti, 3,4 odsto i kreditne kartice, 3,1 procenat“, kažu u Erste banci.

Limiti za zaposlene na određeno vreme

Ipak, sreću kvari činjenica da veliki broj mladih radi na određeno vreme, sa ugovorima o privremeno-povremenim ili honorarnim poslovima. Na osnovu podataka Monitoringa socijalne situacije u Srbiji (MONS), rađenog 2015. godine, oko 40 odsto mladih ima ugovor na određeno vreme. Među njima, više od polovine bili su oni sa ugovorima kraćim od 12 meseci, što govori da veliki broj mladih radi na poslovima koji ne pružaju sigurnost.

Ako se analiziraju podaci o mladima koji zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme prema stepenu obrazovanja, proizilazi da čak 80 odsto njih ima diplomu srednje škole, dok je svega 10 odsto mladih sa visokim obrazovanjem dobilo posao „za stalno“. Ovaj podatak govori da čak ni visoko obrazovanje ne pruža garanciju da će mlada osoba naći stabilan posao na početku karijere. Dakle, do radnog ugovora „na neodređeno“ je veoma teško doći, ali banke su ovaj problem „premostile“ limitiranjem maksimalnog roka otplate.

U praksi, to znači da i oni koji rade po nekom od ovih ugovora mogu aplicirati za kredit, s tim da je ročnost kredita određena dužinom trajanja ugovora o radu. U nekim bankama traže i obavezan prenos zarade na njihove tekuće račune, dok su neke banke limitirale i vrstu kredita. Tako na primer, u Sber banci klijenti sa radnim ugovorima na određeno vreme mogu aplicirati za gotovinske i kredite za refinansiranje, kao i za dozvoljeno prekoračenje na računu i kreditnu karticu. Maksimalni rok otplate ne može preći rok trajanja ugovora na određeno vreme umanjen za jedan mesec, a najduže 36 meseci. Maksimalni iznos kredita koji mogu da dobiju je do 3.000 evra.

Kod bankarskih klijenata straijih od 50 godina, situacija je nešto drugačija. U Erste banci kažu da njihovi klijenti u ovoj dobi najviše traže dozvoljeni minus, koji koristi nešto više od četvrtine klijenata. Za gotovinske kredite opredeljuje se 22 odsto njih, za kreditne kartice približno sedam procenata, a za stambene kredite malo iznad dva odsto klijenata starijih od 50 godina. U Sber banci tvrde da je nešto veći broj klijenata u starosnoj dobi iznad 50 godina zainteresovan za keš kredite, kao i za „dozvoljeni minus“.

Ubrzani rast nesigurnih poslova

Na osnovu najnovije studije „Mladi u Srbiji“ koju su radili socijalni psiholozi Dragan Popadić i Zoran Pavlović, kao i sociolog u penziji Srećko Mihailović, kada se porede podaci iz 2015. i 2018. godine uočava se da je nezaposlenost u ovoj kategoriji pala sa 17 na 10 odsto, ali da je istovremeno broj mladih koji su angažovani na privremeno-povremenim poslovima porastao sa 15 na 29 procenata. Iako je smanjenje broja nezaposlenih među mladima svakako dobra vest, zabrinjava to što se dvostruko uvećao broj onih koji rade na nesigurnim poslovima, ocenjuje se u studiji.

Podaci iz Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2019. godinu pokazuju da posmatrajući prema dužini traženja posla, mladi su u boljoj poziciji u odnosu na ukupnu registrovanu nezaposlenost. Učešće mladih koji posao traže duže od 12 meseci, u ukupnom broju nezaposlenih mladih iznosilo je 50,5 odsto, odnosno 51,7 procenata za mlade žene. Ipak, autori ove ankete, tumačeći podatke koji pokazuju da gotovo polovina nezaposlenih mladih posao traži duže od godinu dana, odnosno, da 13.756 nezaposlenih mladih posao traži pet i više godina, smatraju da su oni veoma zabrinjavajući.

Nemogućnost integracije ili reintegracije na tržište rada, odnosno prvo ili ponovno zaposlenje, dovodi do smanjenja motivacije, aktivnosti i mobilnosti na tržištu rada, zatim, zastarevanju stečenih znanja i veština, kao i do specifičnih promena u ličnom i profesionalnom životu i ponašanju, kao i moguće „zavisnosti” od davanja iz sistema socijalne zaštite. U tom slučaju, ne može se govoriti ni o bilo kakvoj kreditnoj sposobnosti mladih, jer za to ne postoje ni osnovni preduslovi.

Zaduženost građana u Srbiji i regionu

Građani Srbije trenutno bankama duguju malo više od osam milijardi evra. Taj iznos drži nas na dnu kreditne zaduženosti u odnosu na zemlje okruženja. Izveštaj kreditnog biroa za april 2019. godine pokazuje da svaki stanovnik naše zemlje duguje 1.163 evra. U susedstvu najviše duguju Slovenci (4.998 evra), zatim Hrvati (3.990 evra), Crnogorci (2.009 evra), dok je svaki stanovnik Rumunije banci dužan 1.434 evra. Izveštaj kreditnog biroa pokazuje i da građani Srbije ubedljivo najviše uzimaju gotovinske i stambene kredite, dok su na trećem mestu krediti namenjeni individualnim poljoprivrednim proizvođačima.

Aleksandra Galić

Tekst je prvobitno objavljen u godišnjoj ediciji FINANSIJE TOP 2018/19, u izdanju časopisa “Biznis & Finansije”

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close