Kada su predstavnici države slavodobitno otvorili koncesionu kovertu francuskog VINCI-ja tešku 500 miliona evra, plus skoro dvaput toliko u obećanim parama, bilo je izvesno da ovi prihodi od davanja u miraz Aerodroma „Nikola Tesla“ nisu došli bez gomile direktnih i posrednih obaveza države. S obzirom da tenderski ugovor nikada nije objavljen, obećanja Vlade Srbije ostala su pod velom tajne, s izuzetkom sputavanja razvoja niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ koje je usledilo u nultoj godini koncesije.
Niški aerodrom je dugo godina ličio na već viđene regionalne aerodromske priče, tavoreći sa minornim brojem putnika nakon nekoliko pokušaja reanimacije državnim i gradskim subvencijama. Preokret je usledio 2014. godine, kao kolateralna korist odluke države da po ko zna koji put spasava nacionalnog avio-prevoznika, ovog puta u saradnji sa Etihadom kao strateškim partnerom.
Ekspanzija Niša
Veliki deo obaveza iz ovog, takođe nikada u potpunosti objavljenog ugovora sa Etihadom, država je namicala preko Aerodroma „Nikola Tesla“, čija je prva žrtva postao niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air koji je do formiranja Er Srbije, a zbog postignutnog obima poslovanja, imao privilegovani položaj. U duhu više nego fleksibilne politike niskotarifnih avio-kompanija, nakon promenjenih okolnosti, Wizz je momentalno povukao jedan avion iz baze u Beogradu, ali nije napustio i tržište Srbije.
Preduzetni menadžerski tim Niškog aerodroma iskoristio je priliku da na ovu zaboravljenu vazdušnu luku dovede jednu od najpoznatijih regionalnih niskotarifnih avio-kompanija. Naravno, dolazak Wizz-a nije se desio na „lepe oči“, s obzirom da su putničke takse od tri evra bile veoma bitan faktor za privlačenje niskobudžetnih korisnika na Niški aerodrom. I dok je Wizz otpočinjao razvoj poslovanja u Nišu, usledio je dolazak i njegovog najvećeg rivala u regionu – Ryanair-a, sa kojim je uveliko bojevao na nekolicini drugih aerodroma. Dolazak ove dve kompanije označio je momentalni zamah u broju putnika, pa je već 2016. godine premašena brojka od 100 hiljada, da bi 2017. godinu Niški aerodrom završio sa više od 330 hiljada putnika. Ovaj vrtoglavi uspon dostizanja praga od 300 hiljada putnika za svega tri godine nije pošao za rukom nijednoj sličnoj kompaniji u regionu, premda se i sam Niš nalazi u neposrednom okruženju kudikamo razvijenijih aerodroma (Beograd, Sofija, Skoplje, Priština).
Jedan od glavnih činilaca uspeha Niškog aerodroma bilo je dobro targetiranje niskotarifnih kompanija i njihovih linija, pa su korisnici ove vazdušne luke bili ne samo dojučerašnji putnici okolnih aerodroma, već i korisnici putničkog i železničkog saobraćaja koji su dobili atraktivnu alternativu. Preduzetni menadžment je lokaciju Niškog aerodroma dobrano unapredio mrežom kombi linija, ustupljenih partnerskim firmama, pa je domet ove vazdušne luke bio daleko veći od niškog regiona i opština koje mu gravitiraju.
Uporedo sa razvojem putnih vazdušnih linija, Niški aerodrom je uspostavio vazdušni robni promet (cargo), koji 2017. godine dostiže 2,5 hiljada tona. Menadžment ne samo da je video mogućnost dopunske poslovne aktivnosti putničkom saobraćaju, koji je u prvim godinama donosio gubitke, već i veliku sinergiju sa putničkim teretnim prometom kojim je takođe upravljao. Cargo segment poslovanja je od samih početaka bio profitabilan, a u spomenutoj poslovnoj godini pune ekspanzije to je pošlo za rukom i putničkom segmentu, pa je Niški aerodrom ostvario dobit koja je prevazilazila subvencije vlasnika (Grad Niš), što je činilo više nego odličnu osnovu za njegov dalji razvoj.
Gde je zapelo?
Plan uprave Niškog aerodroma, nakon rekordnih 330 hiljada putnika u 2017. godini, bio je da se naredne godine dostigne nivo od 450 hiljada putnika, ali uz značajno povećanje godišnjih investicija u srednjoročnom periodu na pet miliona evra. Prethodnih godina ulaganja nisu bila ni blizu milion evra godišnje, a s obzirom na veliku ekspanziju kompanije stešnjenost kapaciteta bila je vidljiva i golim okom.
No, početak 2018. godine, umesto nastavka ekspanzije Niškog aerodroma, doneo je fokus na rezultate tenderskog postupka za koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“. Glamurozne izjave državnih zvaničnika o više nego ozbiljnom poduhvatu koji je VINCI planirao u Beogradu, tek donekle su remetili skeptični tonovi o preuzetim obavezama države koje nikada nisu saopštene. Ipak, mere koje je budući koncesionar želeo videti na delu pre nego što uplati inicijalnu koncesionu naknadu od 501 milion evra nisu se dale sakriti. Među njima su bili unos parcela oko Aerodroma „Nikola Tesla“ u njegovu imovinu, prepisivanje vlasništva parking prostora sa Grada na kompaniju, ali i regulisanje pitanja Niškog aerodroma koji je u narednim godinama mogao biti bočna pretnja planovima koncesionara.
Državni zvaničnici, pritisnuti pre svega nezadovoljstvom građana Niša, priznali su da prema koncesionom ugovoru svi manji aerodromi u Srbiji u radijusu od 230 kilometara od Surčina ne smeju imati više od milion putnika, pre nego što beogradski aerodrom dostigne prag od 12 miliona (5,6 miliona putnika u nultoj godini koncesije). Stoga je, kao neminovna posledica ove preuzete obaveze, došla odluka gradskog veća Niša da besplatno prenese osnivačka prava Niškog aerodroma državi, na preporuku Vlade Srbije, što je nakon višemesečnog političko-građanskog nadigravanja zvanično realizovano u avgustu prošle godine.
Državna uprava
I dok je jedan od ključnih argumenata vlasti za sprovođenje koncesije beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“ bio nedostatak menadžerskih i ekspertskih znanja u državnom aparatu za ovakvu vrstu posla, takvih prepreka očito nije bilo za vođenje Niškog aerodroma. Novi menadžment se, međutim, već pri preuzimanju aerodroma u Nišu susreo sa silaznim trendom u poslovanju s obzirom na to da je veći deo prošle godine prošao u neizvesnosti oko sudbine same kompanije. Nepovoljne okolnosti došle su i sa globalnog nivoa, pa je Wizz Air smanjio broj linija zbog formiranja baze u Beču i naglog podizanja kapaciteta, dok je cargo promet počeo da pada još ranije usled povlačenja Turkish Airlines-a.
Odgovor države na očito nepovoljne vetrove koji duvaju na Niškom aerodromu, usledio je ovogodišnjim tenderom za izbor avio-prevoznika za 12 linija od javnog interesa. Nimalo neočekivano, pobednik ovog nadmetanja bila je Er Srbija, koja će za uspostavljanje ovih linija dobiti subvencije od po pet miliona evra u prve tri godine. Na prvi pogled, osnovane sumnje da će država gušiti dalji razvoj Niškog aerodroma razvejane su uspostavljanjem novih 12 linija, kojima će biti više nego udvostručen broj gradova s kojima će Niš biti povezan.
No, kao i obično đavo je ostao u detaljima. Ne samo da je za obim subvencija koje su date Er Srbiji, Niški aerodrom mogao pokrenuti ozbiljan zamajac ulaganja, nego novoformirane linije prete da naruše interes postojećih korisnika ovog aerodroma. Linije koje će uspostaviti Er Srbija u velikoj meri su bliske gradovima ka kojima lete Wizz Air i Ryanair. Zato neće začuditi njihov odlazak, naročito ako u bliskoj budućnost usledi povećanje taksi koje su državni predstavnici najavljivali u mesecima tokom kojih su „lomili“ stare vlasnike i menadžment Niškog aerodroma. U slučaju ovog negativnog scenarija, Niš bi mogao u potpunosti ostati bez niskobudžetnih avio-prevoznika, oslonjen isključivo na Er Srbiju koja, pak, zavisi od subvencija države. Time bi razvoj ovog aerodroma visio bukvalno o koncu, a san o milion putnika ostao samo „mrtvo slovo“ u nikad viđenim ograničenjima koncesionog ugovora Aerodroma „Nikola Tesla“.
Nenad Gujaničić
Članak je prvobitno objavljen u julskom broju časopisa „Biznis & Finansije“