Ukoliko ste vlasnik jednog od .yu domena, ne očekujte da će taj domen po automatizmu preći u .rs domen. Štaviše, odgovarajući .rs domen, pod određenim uslovima, može preći u vlasništvo nekog trećeg lica. Na vama je da, ukoliko to želite, zakupite neki od .rs domena, i sada je pravo vreme za to.
Izgleda da svet smatra da će Srbija biti stabilna država, a jednoj takvoj državi treba domen kojim će sufiksno imenovati internet adrese svojih institucija, pravnih i fizičkih lica. Nakon osnivanja RNIDS-a (Registra nacionalnog Internet domena Srbije) 8. jula 2006. godine, ICANN (Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve) se 14. septembra 2007. godine saglasio sa dodelom novog nacionalnog internet domena Republike Srbije. Nešto više od godine i kvartala nakon toga, počinje registracija .rs domena, pri tom tačan datum, sem meseca, za sada, nije poznat.
Kako registrovati .rs domen
Za detalje o ovom jako značajnom procesu obratili smo se Zoranu Torbici i Vladimiru Aleksiću, direktoru i pomoćniku direktora firme CRI, koja je, između ostalog i jedan od 24 ovlašćena registra za set .rs domena. Oni naglašavaju da vlasnici nekog od .yu domena ne trebaju nikako da očekuju da će njihov sufiks .yu domena automatski postati .rs. Na njima je da ga registruju. Pri tom, jedno lice može biti vlasnik više .rs domena istovremeno, što je bitna razlika u odnosu na .yu domen, kao i to da vlasnik .rs domena može biti i strano lice. Yu domen će i dalje postojati i moći će se održavati sve do 30. septembra 2009. godine, međutim, nova registracija .yu domena će biti onemogućena od strane RNIDS-a 10 dana pre početka zvanične registracije .rs domena. Ono što vlasnici .yu domena treba da urade, kao i ostali zainteresovani za .rs domen, u sledećem periodu je da odaberu jednog od ovlašćenog registratora i zakupe odgovarajući domen, odnosno domene koje žele. Sufiksi domena u ponudi u okviru rsTDL-a su .rs omogućen za sva lica, .co.rs za pravna lica komercijalne delatnosti, .org.rs za organizacije nekomercijalne delatnosti, .edu.rs za edukativne ustanove, in.rs za individue, odnosno fizička lica. Domeni sa sufiksima ac.rs (za akademske institucije) i gov.rs (za državne institucije) se neće registovati preko ovlašćenih registara.
Predregistracija
Trenutno se odvija tzv. proces predregistracije gde se vrši rezervacija .rs domena. Na sajtovima i/ili prodajnim mestima ovlašćenih registara je moguće rezervisati neki od slobodnih .rs domena. Međutim, predregistracija nije i stvarni proces registracije, što znači da ukoliko je neko lice izvršilo preregistraciju za neki .rs domen ne znači da će zaista i dobiti vlasništvo nad tim domenom. Kada se objavi datum i vreme početka registracije, svaki od 24 ovlašćena registra će naizmenično slati RNIDS-ovom serveru po jedan zahtev za registraciju nekog od .rs domena iz svoje liste. Na taj način pokušava se obezbediti kolika tolika fer igra između registratora, odnosno interesenata za registraciju .rs domena, jer će svaki od njih moći da registruje po jedan domen u jednom trenutku, a nakon toga treba da sačeka da se završi po jedan zahtev za registraciju od ostala 23 registratora, nakon kojeg mogu poslati zahtev za sledeći domen, i tako naizmenično. Svi internet domeni su registrovani po algoritmu “prvi koji dođe, prvi je i uslužen”. U ovom slučaju, razlika je što će u jednom trenutku koji će predstavljati zvaničan početak registracije .rs domena biti u igiri par hiljada zahteva za registraciju kao posledica predregistracije. Potreba za ovakvim sistemom predregistracije, odnosno registracije, je proizišla iz alternative, koja se slikovito može opisati redovima od po par stotina do par hiljada kupaca .rs domena koji, verovatno i par dana pre objavljenog datuma, čekaju u redovima ispred prodajnih mesta na zvaničan početak registracije.
Prioriteti
Neki .rs domeni su već i zaista registrovani, a neki su pak rezervisani. U ovom trenutku su registrovani domeni RNIDS-a (rnids.rs i nic.rs), i svi ovlašćeni registri imaju po jedan .rs domen. RNIDS je u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO) sačinio listu domena koji će biti rezervisani za potrebe Vlade Republike Srbije i njenih institucija. Kako je jedan domen sa sufiksom države nacionalno dobro, ovo je i razumljivo. Sledeći koji imaju prioritet u registraciji su postojeći vlasnici .yu domena. Naime, od početka registracije i tokom sledećih 6 meseci, vlasnici .yu domena imaju prioritet na odgovarajući .rs domen koji im je u tom periodu zagarantovan uz, naravno, obezbeđivanje odgovarajućih podataka i/ili dokumentacije čija se lista može naći kod svakog registratora. Nakon isteka tih 6 meseci, taj .rs domen, ukoliko nije registrovan, se nalazi u slobodnom prometu na tržištu. Slikovito, ukoliko postoji domen www.primer.co.yu, njegov vlasnik ima rezervaciju na taj domen punih 6 meseci na domen www.primer.co.rs i ni pod kakvim uslovima u tom periodu nijedno drugo lice ga ne može registrovati. Nakon isteka tog perioda, ukoliko vlasnik .co.yu domena nije registrovao odgovarajući co.rs domen, taj domen je u slobodnom prometu. Takođe, vlasnik domena www.primer.co.yu ima i rezervaciju na www.primer.rs domen koji je takođe isključivo namenjen njemu u periodu od 6 meseci. Međutim, ukoliko postoji neko drugo lice koje je vlasnik domena www.primer.edu.yu, tad pravo nad domenom primer.rs imaju oba vlasnika (primer.co.yu i primer.edu.yu) domen .rs je isključivo rezervisan za vlasnike u primeru navedenih domena, koji mogu postati vlasnici www.primer.rs domena po principu “ko prvi dođe, prvi je i uslužen” u tom periodu. Za registraciju rezervisanog domena (npr. www.primer.co.yu u www.primer.co.rs), lice je dužno da priloži odgovarajuće podatke i dokumente, praktično, odmah, međutim, prilikom registracije slobodnih .rs domena, rok za podnošenje dokumentacije je 30 dana nakon podnošenja zahteva, što onemogućava gubitak domena jednom interesntu zbog eventualnog kašnjenja prilikom pribavljanja potrebne dokumentacije, što je takođe jedna sjajna novina.
Cene
Registracija .rs domena, je veća nego što smo navikli 1.500 dinara za .rs, 500 dinara za co.rs, edu.rs i org.rs i 300 dinara za in.rs (cene u veleprodaji), gde na ovu cenu registratori uračunavaju svoju maržu, tako da cene od registratora do registratora variraju u nekom malom intervalu. Sagovornici iz CRI-a ovo objašnjavaju razlikom .yu projekta koji je bio baziran na volonterskom radu i koristio je uglavnom akademske resurse, dok je projekat uvođenja .rs domena započet od nule, gde je bilo potrebno izvršiti odgovarajuće investicije u opremu i softver kako bi .rs domen mogao samostalno da živi i da se razvija. Takođe, ne kriju da je vrlo moguće da će doći do nivelacije cena u sledećem periodu u korist registranata (vlasnika i kupaca domena), ali u ovom trenutku, visoke cene imaju realno pokriće.
| Arbitraža Novost je mogućnost arbitraže u slučaju spora oko domena koji propisuje RNIDS. Do sada je oštećena strana koja smatra da neki domen pripada njoj ili vređa njeno lice i/ili firmu i/ili proizvod pravdu mogla tražiti samo na sudu, što se u našim uslovima može procesirati godinama. RNIDS će takve sporove u arbitraži rešavati za 30 dana, i odluku sprovoditi, praktično, odmah. Naravno, sve ima svoju cenu, tako da arbitraža tužioca košta 1000 eura u dinarskoj vrednosti u slučaju fizičkog lica, odnosno 2000 u slučaju pravnog lica bez obzira na ishod arbitraže i bez mogućnosti žalbe. Ovo ostavlja mnogo prostora za “sive” aktivnosti, međutim, prema rečima naših sagovornika, arbitraža je prenesena zapadna praksa, koja je pokazala da je uglavnom nemoguće naplatiti troškove arbitraže od tuženog. S druge strane, listu arbitara RNIDS-a čine dobri pravnici i njihovi honorari su isključivo visoki kako ne bi bilo nikakvog prostora na uticaj na odluku. Tužilac u svakom trenutku može potražiti pravdu na Sudu. Arbitraža je opcija. |
Registracija u praksi
Od 24 ovlašćena registra potrebno je izabrati jednog ili više koji će obaviti registraciju domena. Naši sagvornici su izneli neke od kriterijuma koji mogu pomoći u izboru. Pre svega ukoliko je u pitanju registracija .rs domena ekvivalentnom .yu domenu koji vlasnik poseduje, prvi kriterijum je cena jer je ta registracija zagarantovana prvih 6 meseci. Ukoliko se pak radi o “trci za domenom”, bilo za domenom .rs kao u prethodnom primeru (vlasnik primer.co.yu i vlasnik primer.edu.yu žele domen primer.rs), bilo za slobodnim domenom, u kriterijum ulaze pravila poslovanja registratora i propratne usluge. Neki registri će vam vratiti novac u punom iznosu ukoliko nije moguće izvršiti registraciju, neki vam samo nude da za taj novac registruju drugi domen po želji, dok neki zadržavaju pravo da zadrže vaš novac ne pružajući vam nikakvu uslugu sem pokušaja registracije. Vrlo mali broj registara omogućava plaćanje predregistracije, odnosno registraciju putem platnih kartica preko interneta, što svakako može uštedeti vreme. Pojedini registri su u partnerskim odnosima sa drugim registrima, i nude mogućnost svojim klijentima da se zahtev registracije domena obavi od strane više registara kako bi se povećala verovatnoća pobede u “trci za slobodnim domenima”.
| Korisni linkovi Dodatne informacije, pravilnici i akti vezani za .rs domen, kao i spisak ovlašćenih registratora se može naći na sajtu www.rnids.rs. Napomenućemo još i blog firme CRI na adresi blog.cri.rs, koja pored ostalih informacija koji se uglavnom tiču registracije, ima i jedan interesantan članak o .rs domenu i marketingu (http://blog.cri.co.yu/10/rs-i-marketing) koji objašnjava jedan koncept razmišljanja o domenu koji je uglavnom nepoznat na našim prostorima. Domen www.imateprijatelje.com (“Imate prijatelje” – MTS slogan) je lep primer, koji vas u stvari prebacuje na sajt www.mislilepsevididalje.com. |
Ono što se može zaključiti da je ceo projekat .rs domena vrlo lepo uređen. Proces tranzicije je težak i uglavnom nefer prema pojedincima, međutim, u ovom slučaju, čini nam se da su stvari adekvatno koncipirane. Pravilnici koje je doneo RNIDS u vezi .rs domena u učesnika su, u većini slučajeva, izuzetno jasni i precizni bez dvosmislenosti i običnim laicima. Međutim, kao i svaki pravni akt, u pojedinim slučajevima zahteva pravno tumačenje, pa čak i nakon toga nema značajnih zamerki. Treba posebno napomenuti da su nam sagovornici iz CRI-a napomenuli da je većina pravilnika prepisana iz zapadne prakse koja se dobro pokazala, što u principu pokazuje da kad Srbi ne izmišljaju toplu vodu, ostvaruju dobre rezultate.
Nikola Svitlica
broj 40, februar 2008.