Ako imate registrovano preduzeće u Novom Sadu i više od dva zaposlena, onda morate svaka sledeća dva radnika da prijavljujete posebno, zato što možete da podnesete najviše dve prijave istovremeno. Znači, prijavite dva pa odete natrag na kraj reda da biste prijavili sledeća dva, i tako redom… Ovo je samo jedan od negativnih primera iznetih na skupu održanom u Kovilovu na temu Stvaranja povoljnijeg privrednog ambijenta jednostavnijim procedurama.
Srbija se, prema globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma trenutno rangira kao 91. od ukupno 131. zemlje na listi. U junu bi trebalo da napreduje na listi za 20 mesta, što je i dalje nezadovoljavajuća pozicija. Još uvek skupo i neefikasno regulatorno okruženje utiče na smanjenje konkurentnosti lokalne privrede. Andreja Marušić, rukovodilac jedinice za SRP (Sveobuhvatnu reformu propisa), kaže da je 31. marta završena obimna inventura svih domaćih zakona i propisa. Ispostavilo se da ih je trenutno na snazi više od 7.000, od kojih su mnogi zaboravljeni. Za neke od njih nisu znale ni baze Službenog glasnika, kao ni baza Uprave za zajedničke poslove, pa je poslat dodatan zahtev regulatornim telima za konačno popisivanje.
„U narednih godinu dana mora da se usvoji ili promeni još oko 1.000 propisa, što može da predstavlja dvosekli mač jer je moguće da će brzina donošenja tih izmena uticati na njihov kvalitet. Nije cilj ukinuti one propise koji se i inače ne primenjuju, jer njih privreda ne oseća, već olakšati postojeće“, napominje Marušićeva.
Da nije sve tako crno pokazuje nam primer Italije, u kojoj je trenutno na snazi 30.000 zakona, a njihova reforma je planirana da traje čitavih šest godina. Planirani rok za domaću „seču“ ističe 2011. godine.
Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, govoreći o nastavku reformi registracije privrednih subjekata, istakao je da ova ustanova godišnje obradi preko 600.000 predmeta. To je skoro 2.000 predmeta dnevno, koji se, u proseku, rešavaju u periodu od tri dana. Za pet godina postojanja APR-a nije povećana naknada, ali ni broj zaposlenih. „Pošto smo samofinansirajuća ustanova, a nismo menjali cene, nama bi elektronsko poslovanje donelo ogromne uštede, pošto nam na poštanske troškove odlaze fantastični iznosi. Preduslov za to je usvajanje Zakona o elektronskom dokumentu“, zaključuje Obradović, a korak dalje ka uvođenju jednošalterskog sistema predstavlja i obrazovanje jedinstvenog identifikacionog broja preduzeća (umesto matičnog i registracionog broja i PIB-a, koji su u opticaju danas). Nažalost, nivo informatičke pismenosti i dalje predstavlja veliki problem: „Šta nam vredi elektronski potpis, kad je u Srbiji samo 400 ljudi registrovalo svoju firmu elektronskim putem“, lamentira Obradović. Primera radi, u Velikoj Britaniji stanovnici ne poseduju ni lične karte, a pečati za preduzeća su odavno stavljeni van upotrebe.
Prema Obradoviću, dodatan problem za sektor malih i srednjih preduzeća predstavlja i činjenica da se njihov glas slabije čuje od reakcije velikih kompanija. Tradicija nepoverenja i neudruživanja dovela je do toga da MSP nisu u stanju da postignu zajednički interes, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.
Istraživanje Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) rađeno za potrebe Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj (NALED) pokazuje da prosečno potrebno vreme za prijavu radnika u Srbiji iznosi oko četiri i po sata, uz trošak od oko 1.180 dinara, odnosno 1,43 milijarde dinara za celu privredu. Na Balkanu najbolje uslove za započinjanje poslovanja i osnivanje firme ima Albanija, gde se čitava procedura završava za dva do tri dana. Kod nas to ume da traje i do 70 dana, iako su još pre godinu dana najavljene korenite promene.
Marko Miladinović
broj 55, maj 2009. godine