Evropski zakoni koji određuju digitalizaciju sadržaja, kao što su knjige, filmovi i muzika, moraju biti izmenjeni i prerađeni da bi Stari kontinent zadržao važnu ulogu u digitalnoj eri, izjavila je juče komesar Evropske unije za informaciono društvo i telekomunikacije Vivijan Reding.
Predstavljajući svoj radni manifest za novi petogodišnji mandat, Redingova je u svom govoru rekla da deli frustracije Internet kompanija, uključujući Google, koje žele da ponude interesantne poslovne modele na polju mrežnog izdavaštva, „ali to ne mogu da urade zbog rascepkanog regulatornog sistema u Evropi“.
Ona je odbacila postojeći pravni okvir koji se odnosi na preuzimanje sadržaja, kao što su muzika i filmovi, sa Interneta i tvrdi da on korisnike primorava da postanu pirati i pozvala na usvajanje „jednostavnih, za korisnike prijateljskih“ pravila za pristupanje digitalnom sadržaju na jedinstvenom evropskom tržištu.
Oko 60 procenata ispitanika starih između 16 i 24 godine priznalo je da je ilegalno preuzimalo sadržaj sa Weba, rekla je Redingova predstavljajući rezultate istraživanja Evropske komisije. Piraterija se sve više smatra „seksi“ među, kako ih je Redongova nazvala, mladim „digitalnim domorocima“.
„Da li na tržištu postoji zaista dovoljno atraktivnih legalnih ponuda? Da li naš postojeći pravni sistem za zaštitu intelektualne sredine zaista opravdava očekivanja Internet generacije? Jesmo li razmotrili sve alternative represiji? Jesmo li ovaj problem proučili iz perspektive jednog 16-godišnjaka? Ili samo iz perspektive profesora prava koji su odrasli u Gutenbergovom dobu“, zapitala se Redingova.
„Sve veća piraterija na Internetu je glas nepoverenja u postojeće poslovne modele i pravna rešenja. To bi trebalo da bude znak za uzbunu koji će probuditi one koji donose zakone“, rekla je ona na konferenciji Lisabonskog saveta.
Pored pronalaženja boljih rešenja za zaštitu od kopiranja na Mreži, Redingova želi da stvori evropski javni registar knjiga koje se više ne štampaju ili čiji se autori ne mogu identifikovati. „Više od 90 procenata knjiga u evropskim nacionalnim bibliotekama više nije komercijalno dostupno, jer se ne doštampavaju ili su ‘siročići'“, navela je Redingova i dodala da bi jedan takav registar „stimulisao privatno investiranje u digitalizaciju uz pristojnu i prihvatljivu naknadu autorima čija će se dela naći u digitalnom svetu“.
U kompaniji Google su, naravno, pozdravili izlaganje evropskog komesara. „Projekti digitalizacije knjiga šalju snažne signale da autori, izdavači, biblioteke i tehnološke kompanije mogu zajedno da rade kako bi u život vratili ‘izgubljene’ knjige“, rekao je Santjago de la Mora, Googleov direktor za Evropsko partnerstvo u oblasti izdavaštva. Stvaranje registra je „važno“, dodao je on i zaključio: „Mi želimo da odigramo našu ulogu“.
Najveći deo govora Vivijan Reding je posvetila tome kako informatičke i komunikacione tehnologije mogu da podignu Evropu iz najveće svetske ekonomske krize još od tridesetih godina prošlog veka. Pored ideje o podsticanju stvaranja digitalnog sadržaja, ona je ponovila poziv za što brže usvajanje niza zakona, poznatih pod nazivom telekomunikacioni paket, koje je proletos bilo blokirano zbog neslaganja oko prava korisnika Interneta.
Telekomunikacioni paket pokriva sve – od raspodele radio frekvencija preko osnivanja regulatornog tela na nivou Evrope do zaštite privatnosti korisnika na Mreži. Osnovni cilj tih zakona je osnivanje jednog telekomunikacionog tržišta za sve zemlje članice EU. „Stručnjaci takođe procenjuju da trenutno postojeća regulatorna fragmentacija u sektoru telekomunikacija košta evropske kompanije 20 milijardi evra godišnje – što je činilac, koji u svetlu vladajuće krize, moramo što pre eliminisati efikasnom primenom reformi i novih pravila“, rekla je Redingova. (M.Đ.)
Izvor: Mikro.rs