Ruski premijer Vladimir Putin pozdravio je odluku američkog predsednika Baraka Obame da odustane od izgradnje protivraketnog odbrambenog štita na istoku Evrope, opisujući je kao ispravnu i hrabru.
Istovremeno, šef NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je Rusiju da sarađuje sa Alijansom u pogledu antiraketne odbrane i predložio da se razmotri moguće povezivanje američkih, NATO-vih i ruskih antiraketnih sistema. Odluka Bele kuće uglavnom nailazi na pozitivna reagovanja, osim, očekivano, od republikanske opozicije u samoj Americi.
Pozitivna reagovanja
Odluka američkog predsednika Baraka Obame da odustane od izgradnje kontroverznog antiraketnog štita u istočnoj Evropi pokrenula je lavinu uglavnim pozitivnih reagovanja. Što je najvažnije, toplo je pozdravljena u Moskvi, koja je bila najglasniji protivnik ideje o izgradnji štita zbog zabrinutosti da bi mogao da ugrozi bezbednost Rusije.
Premijer Putin je istakao da je Obama postupio ispravno i hrabro: „Poslednja odluka Baraka Obame, koji je otkazao planove za izgradnju protivraketne odbrane u Evropi, budi u nama lepe misli. Iskreno se nadam da će i drugi pratiti ovu ispravnu i hrabru odluku.“
Predsednik Medvedev je Obaminu odluku opisao kao odgovornu i doslednu dogovorima o anti-balističkim sistemima koje je sa njim postigao prilikom ranijih susreta u Londonu i Moskvi: „Radićemo na uspostavljanju efikasnih mera da se spreči širenje raketne tehnologije i to uzimajući u obzir interese svih strana kako bi obezbedili sigurnost svih evropskih zemalja. Cenim pristup američkog predsednika našim ranijim dogovorima i spreman sam da nastavim taj dijalog.“
Promena u odnosima između Moskve i NATO
Obamina odluka je, stiče se utisak, dovela do promene raspoloženja u odnosima ne samo Vašingtona i Moskve, već i Moskve i NATO-a. Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen u petak je u Briselu održao govor u kojem je, između ostalog, rekao da Rusija i NATO mogu i treba da sarađuju u obračunu sa pretnjama sa kojima se suočavaju u 21. veku.
Rasmusen je naglasio da bi dve strane mogle da sarađuju u pogledu antiraketne odbrane, te da bi korist bila obostrana: „Od svih odnosa NATO-a sa partnerskim zemljama ni jedan nema veći potencijal od odnosa sa Rusijom. S druge strane, ni jedan nije toliko opterećen nerazumevanjem, nepoverenjem i sučeljenim političkim prioritetima. Previše energije trošimo na ono što nas deli, umesto da se koncentrišemo na ono što nam je zajedničko.“
Rasmusnov govor pozdravio je ruski ambasador pri NATO-u Dmitri Rogozin opisavši ga kao pozitivan i vrlo konstruktivan. Štaviše, Rogozin je obelodanio i konkretan odgovor Moskve na potez iz Vašingtona – Rusija neće postaviti sopstvene projektile u ruskoj enklavi Kaljiningrad, koja se nalazi između Poljske i Litvanije. Rogozin je istakao da je logika više nego jasna – ako u Češkoj i Poljskoj nema američkih radara i projektila, nisu nam potrebne kontramere, rekao je Rogozin.
Obamino obrazloženje
Barak Obama je izjavio da je odluka zasnovana na novoj proceni iranskog raketnog programa koji je, prema obaveštajnim podacima, sada usresređen na projektile kratkog i srednjeg dometa. „Naša nova raketna arhitektura u Evropi obezbediće snažnije, pametnije i brže odbrambeno dejstvo američkih snaga i američkih saveznika. Sveobuhvatniji je od ranije predloženog programa i odgovara našoj obavezi da zaštitimo Ameriku od balističkih raketa dugog dometa, kao i da osiguramo i unapredimo bezbednost svih naših saveznika u NATO-u“, rekao je Obama. On je naglasio da je odluka zasnovana i na ostvarenom napretku na polju američke odbrambene raketne tehnologije, posebno kada je reč o raketama presretačima na kopnu i na moru.
Američki ministar odbrane Robert Gejts izjavio je da će sistem raketne odbrane biti zasnovan na kombinaciji raketa presretača sa mora i kopna, uz korišćenje nove tehnologije koja pruža fleksibilniju i efikasniju zaštitu.
Odluku Vašingtona pozdravio je i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen kao pozitivan korak rekavši da je o njoj konsultovano svih 28 članica alijanse.
Revizija Bušovog plana
Predsednik Obama je još početkom ove godine naložio reviziju odbrambenog sistema, koji je uveo njegov prethodnik Džordž Buš.
U avgustu 2008. SAD su sa Poljskom potpisale sporazum o postavljanju raketa presretača u njenoj bazi u blizini Baltičkog mora, dok je sa Češkom potpisan sporazum o izgradnji radarske stanice na njenoj teritoriji. Prema planu, odbrambeni štit trebalo je da bude potpuno funkcionalan do 2012. godine, sa ciljem zaštite evropskih saveznika i američkih snaga na kontinentu od Irana ili neke druge zemlje.
Najave da će SAD odustati od kontroverznog plana iz ere Obaminog prethodnika Džordža Buša najpre se pojavila u dnevniku Volstrit džurnal, da bi tokom dana bila potvrđena i od zvaničnika u Pentagonu.
Nagli američki zaokret izazvao je podeljena reagovanja u Češkoj i Poljskoj. Dok su političari koji su učestvovali u pregovorima o antiraketnom štitu sa Bušovom administracijom nezadovoljni, ostali su, čini se, odluku Vašingtona, primili s olakšanjem, tim pre što od početka nije uživala podršku građana.
Češki premijer Jan Fišer izjavio je ranije u četvrtak da ga je predsednik Obama u telefonskom razgovoru obavestio o odustajanju od postavljanja radarskog sistema u njegovoj zemlji.
Bivši predsednik češke vlade Mirek Topolanek ocenio je da je zaokret Obamine administracije dokaz da su SAD izgubile interes za centralnu Evropu. Češka levica je, međutim, odluku Bele kuće oduševljeno pozdravila – lider socijaldemokrata nazvao ju je pobedom češkog naroda.
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da ga je u telefonskom razgovoru američki predsednik uverio da predlog nove strategije neće narušiti bezbednost Poljske ni Evrope.
Jacek Kukarčik, direktor Instituta za državne poslove u Varšavi, kaže da među Poljacima očekuje mešavinu olakšanja i nezadovoljstva zbog odluke američke administracije. „Većina Poljaka je prilično nezadovoljna, ili je bila prilično nezadovoljna zbog mogućnosti postavljanja štita na poljskoj teritoriji. Strahovali su da bi Poljska mogla da postane meta terorističkih napada i da bi odnosi sa Rusijom bili otežani, odnosno dodatno pogoršani. S te strane, očekujem olakšanje. S druge strane, način na koji je odluka doneta i preneta poljskoj javnosti takođe će probuditi zabrinutost, jer izgleda da je američka administracija postigla nekakav sporazum sa Rusijom na račun Poljske“, kaže Kukarčik.
Iran u središtu
Ričard Biston, diplomatski urednik londonskog Tajmsa, ne sumnja da je potez Vašingtona ustupak pre svega Rusiji. Njegov glavni cilj je, po svemu sudeći, Iran, kaže Ričard Biston: „Za sada nema dokaza koji bi pokazali da se radi o razmeni ustupaka. Otkako je Obama u julu bio u Moskvi, odnosi su srdačniji i Amerika je dobila dozvolu da koristi rusku teritoriju za snabdevanja trupa u Avganistanu – to je, reklo bi se, ustupak Moskve. Veliko je pitanje šta će se dogoditi sledeće sedmice, kada se svetski lideri okupe u UN, na zasedanju generalne skupštine. Iran će, rekao bih, biti ključno pitanje. Amerikanci su sada učinili ovaj veliki gest, uklonili su protivraketni štit iz Evrope, da li će im Rusi ponuditi nešto zauzvrat, posebno kada je reč o Iranu – to je sada ključno pitanje“.
Tajmsov diplomatski urednik Ričard Biston uočava da ruski vrh u pogledu Irana nije do kraja jednoglasan: „Prošle sedmice sam se vratio iz Moskve i moram da kažem da sam u pogledu Irana dobio donekle kontradiktorne signale. Sergej Lavrov je kategorički tvrdio da Rusi neće menjati svoj odnos prema Iranu niti će podržati sankcije. Posle toga sam razgovarao sa predsednikom Medvedevim i on je mi je rekao da sankcije, naravno, nisu idealno rešenje, ali da ponekad moraju da se primene. Tu možda postoji nagoveštaj promene ruskog stava, ali koliko je to zaista realno možda ćemo saznati sledeće sedmice“.
(BBC)