Berlin, u ponedeljak 9. novembra, osim koncerta ispred Brandenburške kapije, prigodnih izjava šefova evropskih država i obraćanja nemačkog kancelara Angele Merkel čeka i obaranje pripremljenih i postavljenih hiljadu džinovskih domina koje su napravili studenti iz cele Evrope. Domine, na kojima su ispisan poruke o slobodi, postavljene su duž trase kojom se nekada protezao Berlinski zid. Domine će biti oborene i rušeći se one će simbolizovati kako su ondašnje vlade komunisitčkih zemalja istočne Evrope padale jedna za drugom.
U Berlinu se brojnim manifestacijama u ponedeljak obeležava dve decenije od rušenja zida koja je od 1961. godine delio grad na istočni i zapadni deo. Centralne manifestacije povodom beležavanja ove godišnjice su počele verskom službom u crkvi Gejtcemane (Gethsemane) u istočnom delu Berlina, kojem je prisustvovala i nemački kancelar Angela Merkel u prisustvu velikog broja visokih stranih gostiju.
„Srećna sam što mogu da pozdravim američkog državnog sekretara Hilari Klinton. Dobrodošli, povodom ovako velikog dana u Nemačkoj koji ćemo proslaviti zajedno sa Evropom i sa mnogim zemljama sveta, posebno sa SAD“, rekla je Angela Merkel.
Ova crkva je izabrana za jedno od mesta na kojima se u ponedeljak obeležava godišnjica pada Berlinskog zida jer je bila među najaktivnijim centrima protesta tokom napetih meseci koji su prethodili otvaranju granice i rušenju zida. Taj događaj se smatra simboličnim početkom pada komunističkih režima, ujedinenja Nemačke i kraja hladnog rata.
Kako javljaju BBC-jevi izveštači iz Berlina, tokom pre podneva je kod delova zida koji su ostavljeni kao svojevrsni spomenici u gradu, tekao je muzički program uz govore u kojima su se učesnici događaja od pre dve decenije sećali dramatičnih događaja 9. novembra 1989.
Grupa učenika je položila crvene ruže u rupice u ostavljenim delovima betonskog zida, u znak sećanja na više od 130 ljudi ubijenih pri pokušaju da preko zida pobegnu u zapadni Berlin.
Tokom popodneva (15.00CET) veliki broj svetskih lidera će se priključiti nemačkom kancelaru Angeli Merkel, bivšem sovjetskom lideru Mihajlu Gorbačovu i bivšem lideru Solidarnosti i predsedniku Poljske Lehu Valensi koji će preći zajedno preko prvog graničnog prelaza u bivšu Istočnu Nemačku koji je otvoren 1989. godine. Angela Merkel je odrasla u Istočnoj Nemačkoj i bila je među dvadeset hiljada ljudi koji su prešli most kod ulice Bornholmer tokom istorijske noći u Berlinu pre dve decenije.
Kraj granične kontrole
Nakon meseci promena koje su zahvatile istočnu Evropu i demonstracija održanih u Nemačkoj, 9. novembra 1989. godine, politbiro istočnonemačkih komunisitčkih vlasti ukinuo je granične kontrole prema zapadu uključujući i privatne prelaske u zapadni deo Berlina. Iako odluka o ukidanju nije trebalo da stupi na snagu istog časa, stanovnici oba dela Berlina spontano su se iste večeri okupili na nekim od kontrolnih punktova.
Žitelji istočnog dela grada počeli su da prelaze na zapad gde su ih, uz suze, zagrljaje i po koju flašu šampanjca dočekivali zapadni Berlinci – a neki od njih su se u programu BBC-ja sećali tog događaja. „Otišao sam do zida oko ponoći. Čuo sam na vestima šta se događa. Moj prijatelj i ja nismo ništa radili, samo smo posmatrali šta se dešava i ljude koji su prelazili iz istočnog dela grada. Neki od njih su nam prišli i upitali gde je najbliža kafana da odu da nešto popiju. Pozvali smo ih da mojim kolima odemo zajedno na pivo što smo i uradili. Dobro se sećam kako smo se svi te noći napili“, rekao je jedan od učesnika prvog prelaska u do tada zabranjeni deo Berlina.
Danas se na najpoznatijem kontrolnom punktu „Čarli“ koji je bio u nadležnosti američkog sektora, okupljaju uglavnom turisti. Tu se osim muzeja u kojem su prikazane replike predmeta iz doba hladnog rata kao što su oznake, uniforme, fotografije i ostali predmeti iz nekadašnjeg DDR-a, nalaze i ulične tezge na kojima je moguče kupiti šapke sa petokrakama, šubare, pečate sa znakom nekadašnje istočne Nemačke i umanjene modele trabanta.
Jedan od prodavaca ispred kontrolnog punkta „Čarli“ priča da ima ukupno 17 različitih pečata iz doba hladnog rata: „Imamo pečate koji su stavljani u pasoše na graničnom prelazu. Imamo one koji su važili za ulazak u istočni Berlin, zapadni Berlin, imamo one koji su izdavani u britanskom sektoru grada, američkom, francuskom, sovjetskom“.
Većina stanovnika Berlina, kao i turisti sa kojima je BBC razgovarao, smatraju da je pad Berlinskog zida doneo pozitivne promene Nemačkoj i celoj Evropi, pa i svetu. Oni će slaviti činjenicu da je pre 20 godina okončan totalitarni režim u istočnoj Nemačkoj i da je stavljena tačka na decenije u kojima se ne zna tačan broj onih koji su pokušali da pređu sa istoka na zapad. Skoro 14 hiljada istočnih Nemaca je u tome uspelo, više stotina njih je taj pokušaj platilo glavom.
Različiti pogledi na promene
No ima i onih koji smatraju da pad Berlinskog zida nije bio toliko dobra stvar, pre svega za razvoj zapadnog Berlina:“Sa ekonomske tačke gledišta, pad zida nije tako dobar, ali je svakako dobar za građane i za porodice koje su se nakon toga ponovo našle na okupu. Nakon ujedinjenja Nemačke 1990. sav novac je usmeren na razvoj istočnog dela zemlje i istočnog Berlina. „Mi sa zapada smo tako ostali uskraćeni“ rekao je jedan stanovnik Berlina u programu BBC-ja.
Berlin, u ponedeljak 9. novembra, osim koncerta ispred Brandenburške kapije, prigodnih izjava šefova evropskih država i obraćanja nemačkog kancelara Angele Merkel čeka i obaranje pripremljenih i postavljenih hiljadu džinovskih domina koje su napravili studenti iz cele Evrope. Domine, na kojima su ispisan poruke o slobodi, postavljene su duž trase kojom se nekada protezao Berlinski zid. Domine će biti oborene i rušeći se one će simbolizovati kako su ondašnje vlade komunisitčkih zemalja istočne Evrope padale jedna za durgom.
(BBC)