Zamislite da neka nacija u potpunosti zavisi od jedne ratoborne i ekonomski nestabilne strane zemlje u pogledu jedne dragocene potrepštine. Zamislite još da bi bez te potrepštine cela ta nacija doživela zastoj. Ako ste sve to zamislili, sada još zamislite i da je ta nacija Kina, da je ratoborna zemlja SAD, a da je dragocena potrepština računarski procesor.
Da bi održali munjeviti ritam ekonomskog rasta od oko 8% u vreme opšte finansijske krize, kineski rukovodioci znaju da prelazak u postindustrijsko društvo mora biti jednako brz kao i onaj kad su pre 30 godina prešli na ekonomiju slobodnog tržišta. Ključ za takav prelazak su računari. Potražnja za personalnim računarima u Kini je ogromna. U 2008. Kinezi su kupili 39,6 miliona komada i taj broj će nastaviti da raste, jer 75% stanovništva još uvek nema pristup internetu. Međutim, većina personalnih računara prodatih u Kini koristi procesore koje su stvorile američke kompanije Intel i AMD. To izaziva čitav niz problema, od kojih je verovatno najveći to što je Kina prinuđena da ih kupuje po cenama bogatog sveta. Kina je pored toga prisiljena da u svoje naoružanje ugrađuje zapadnjačke procesore. (Doduše i u Vašingtonu postoji zabrinutost na istu temu – treba li američka vojska da koristi čipove dizajnirane u SAD a proizvedene u Kini?)
Imajući u vidu sve ovo, nije teško razumeti zašto je kineska vlada podržala ambicioznu inicijativu da stvori nekakav nacionalni procesor. Pekinški institut za računarsku tehnologiju počeo je 2001. godine da radi na procesoru Loongson (Zmajev čip). Njegov cilj je da napravi čip koji bi bio dovoljno svestran za korišćenje u svemu od industrijskog robota do superkompjutera. Jedan od prvih računara s ovim procesorom pojavio se 2006. Bio je to ultrakompaktni personalni računar Fuloong (Srećni zmaj). Napravila ga je kineska kompanija Lemote, koja je ubrzo potom ponudila i jeftin internet računar. Kina sada nastoji da treću generaciju ovog procesora, s više jezgara (koji je trenutno u fazi prototipa), iskoristi da napravi petaflopski superkompjuter.
Na Zapadu je kineska odluka da pravi sopstvene procesore prošla gotovo nezapaženo, a ne bi trebalo. Kinezi su izuzetno motivisani željom da taj projekat uspe, jer je postao okosnica nacionalnog razvojno-istraživačkog programa u oblasti visokih tehnologija koji je započet još 1986. S druge strane poznato je da su Kinezi veoma dobri u povećavanju razmera ekonomskih projekata. Loongson bi mogao da promeni ne samo broj personalnih računara u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, već bi mogao da ima ogroman uticaj na računare i bilo gde drugde.
Za početak mogao bi da pomogne ulazak u eru istinskih postvindovsovskih računara. Loongson ne može da izvršava punu verziju Microsoft Windowsa bez softverskog emuliranja, pošto ne koristi standardnu arhitekturu x86 čipova. Da bi ohrabrio prihvatanje procesora, pomenuti Institut za računarsku tehnologiju adaptira za Loongson sve od Jave do OpenOfficea i objavljuje pod licencom slobodnog softvera. Lemote reklamira svoj internet računar kao jedini računar na svetu koji ima samo slobodan softver, sve do samog BIOS-a upisanog u čip na matičnoj ploči koji upravlja podizanjem sistema. Upravo zbog toga i Ričard „GNU/Linux“ Stalman, deda pokreta slobodnog softvera, koristi prenosivi računar u koji je ugrađen procesor Loongson.
Loongson bi takođe mogao da preoblikuje i globalno poslovanje s personalnim računarima. „U poređenju s Intelom i IBM-om, mi smo još u kolevci“, priznaje Vejvu Hu, glavni arhitekta procesora Loongson, napominjući usput da ogromna potražnja u Kini nije jedino potencijalno tržište za njegov procesor. „Mislim da i mnogim drugim siromašnim zemljama, poput onih u Africi, trebaju jeftina rešenja.“ Jeftini kineski procesori mogli bi zato da osvoje narastajuća tržišta zemalja u razvoju.
Sve ovo je samo početak. Pojedini američki analitičari smatraju da će ovi čipovi uticati i na svemirska istraživanja, prikupljanje obaveštajnih podataka, industrijalizaciju, kriptovanje i međunarodnu trgovinu.
Hoće li personalni računari s procesorom Loongson uspeti da osvoje srca korisnika na Zapadu? Lemoteov internet računar se može naručiti preko mreže i sada. Nije ništa jeftiniji ni bolji od drugih internet računara osnovne klase, a ni prikazi upućenih entuzijasta nisu naročito entuzijastični. Međutim, ti proizvodi prve generacije uveliko podsećaju na jedan raniji talas kockastih i nejakih proizvoda koje su na Zapadu u početku smatrali čistim kuriozitetima. Zvali su ih Tojote. (M.V.)
Izvor: Mikro.rs