Nakon ubrzanog rasta primene Interneta u Srbiji u prošloj godini je značajno zaustavljen takav trend, a najnovije istraživanje “Telenora” šta će se po tom pitanju dešavati u narednoj deceniji i sa kakvim posledicama po društveni i ekonomski razvoj nudi dva scenarija: dobar i loš. Na Srbiji je da izabere.
Dobro vreme za Internet u Srbiji započelo je 2006. godine, od kada je njegova primena u domaćinstvima rasla po godišnjoj stopi od 34% , a broj domaćinstava koja koriste Internet za dve godine uvećan sa 500.000 na 800.000. Loša vest stigla je prošle godine, kada je takav trend zaustavljen i godišnja stopa rasta sa 43% u 2007. godini pala na 26% u 2008. godini. Time se broj korisnika Interneta u Srbiji sveo na 32% ukupnog stanovništva, što je slično situaciji u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj, ali ispod nivoa u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Dalji rast primene Interneta ugrožen je pre svega ograničenjima u infrastrukturi fiksne telefonije, što je posledica monopola Telekoma Srbije, koji usled nedostatka konkurencije nije izložen pritisku da poboljša kvalitet i smanji cene.
Dalja ulaganja u infrastrukturu iziskuju visoke troškove, te će u situaciji ekonomske krize verovatno biti usporena. Stoga bi se sledeći talas rasta primene Interneta mogao zasnivati na tehnologijama za bežični pristup, posebno u ruralnim područjima. Iako su brzine preuzimanja sadržaja u ovakvim tehnologijama ograničene u odnosu na fiksnu infrastrukturu, prednosti su u nižim troškovima izgradnje, kraćem vremenu uvođenja i prihvatljivijim cenama za korisnike, navodi se u istraživanju „U susret povezanom svetu – društveno-ekonomski uticaj Interneta na zemlje u razvoju i privrede u tranziciji”, koji je sačinila kompanija Telenor u saradnji sa Boston Consulting Group (BCG), a u kome su date i projekcije o doprinosu Interneta društveno-ekonomskom razvoju Srbije do 2020. godine.
Korisno i privredi i državi
Ukoliko bi se u Srbiji obezbedila odgovarajuća infrastruktura za masovnu primenu Interneta, broj pretplatnika bi do 2020. dostigao tri miliona, a 81% domaćinstava bi imalo najmanje jednu pretplatu na Internet. Oko 60% priključaka u seoskim područjima bilo bi bežično, a ukupan broj bežičnih priključaka dostigao bi 1,2 miliona. Ostvarena ekonomska korist činila bi 5,2% BDP-a, usled povećanja produktivnosti u privredi, pri čemu bi ostvarena bruto dodata vrednost po zaposlenom u uslužnim delatnostima iznosila 5,6%, a u proizvodnim do 2,8%. To bi omogućilo da učešće uslužnih preduzeća u BDP-u dostigne 3,5% , a proizvodnih 1,1% i to u ukupnom iznosu od 190 milijardi dinara. Učešće poljoprivrede iznosilo bi do 0,25%, a zahvaljujući primeni Interneta ukupni prinosi bi mogli da se povećaju i za 10,5 milijardi dinara. U izveštaju se ističe da bi učešće malih gazdinstava u ovom povećanju moglo da dostigne 90%, jer se procenjuje da bi stručne usluge koje omogućava Internet imale veći uticaj na njihove prinose i ostvarenu dodatu vrednost, nego u slučaju velikih gazdinstava.
Masovna primena Interneta neminovno bi dovela i do porasta novih poslovnih aktivnosti, a time i do osnivanja novih preduzeća i proširivanja delatnosti u postojećima. Mnoge od novih aktivnosti bile bi vezane za razičite podrške poslovanju preko Interneta, što bi do 2020. moglo potencijalno da obezbedi otvaranje oko 17.000 novih preduzeća. U istom periodu ukupno bi se otvorilo najmanje 94.000 novih rednih mesta, pri čemu oko 4.500 u delatnostima koje su usko povezane sa davanjem podrške poslovanju preko Interneta, poput usluga obrade plaćanja, veb hostinga, vebsajt dizajna i slično. Radi bolje ilustracije šta bi to značilo za oko pola miliona zvanično nezaposlenih u Srbiji u izveštaju se navodi i procena republičke vlade iz 2008. godine, prema kojoj je godišnje neophodno pet milijardi američkih dolara direktnih stranih i domaćih investicija kako bi se generisao potreban broj radnih mesta. Za razliku od toga, ističu analitičari, povećanjem primene Interneta nova radna mesta se generišu sama, bez potrebe za dotacijama iz budžeta, a uticaj na podizanje ukupne produktivnosti u privredi dodatno povećava zapošljavanje. Sa druge strane, rast privrednih aktivnosti usled primene Interneta mogao bi u toku naredne decenije da poveća državne prihode za 54 milijarde dinara, pri čemu bi u poreskoj politici moralo da se vodi računa da je Internet kapitalno dobro, te da bi visoki porezi na pružanje Internet usluga dugoročno imali veoma loše posledice po tempo privrednog razvoja.
Veće prednosti, ili veći troškovi?
Omogućavanje masovnog pristupa Internetu donekle bi ublažilo i problem neujednačenog razvoja regiona u Srbiji, ali i dispariteta koji su uočljivi na teritoriji jedne lokalne zajednice, naročito na područjima najvećih gradova. Na nivou lokalnih zajednica ulaganja u ICT infrastrukturu podstakla bi rast privredne aktivnosti i mogućnost zapošljavanja, uključujući i visokoobrazovani kadar koji usled nedostatka šansi za dobijanje adekvatnog posla migrira u velike urbane centre. Sa druge strane, zahvaljujući Internetu opštine bi za realizaciju strateških projekata mogle da koriste usluge stručnjaka i izvan svoje sredine, a stvaranje uslova za rad malih,visokotehnoloških firmi značajno bi uticalo na privlačenje stranih investicija i “selidbu” poslova na ovdašnja tržišta. Na pojedinačnom nivou, korišćenje Interneta može da podstakne preduzetništvo i umanji rizike u početnoj fazi poslovanja, ali i da omogući rad na daljinu za druge kompanije, što bi opet moglo da utiče na smanjenje odliva stanovništva iz manje razvijenih regiona. Pomenute mogućnosti od posebnog su značaja za mlade, koji čine najveći broj nezaposlenih u Srbiji i koji često, usled materijalne nemaštine, odustaju od daljeg školovanja i usavršavanja. Naime, svega 38% mladih u Srbiji se odlučuje za studiranje, što je ispod proseka u regionu, a mogućnosti studiranja i usavršavanja na daljinu zahvaljujući Internetu doprinele bi kvalitetnijem obrazovanju ove, ali i drugih starosnih populacija. Koristi bi bile evidentne i u poboljšanju zdravstvenog sistema, a mogućnosti kvalitetnije edukacije korisnika zahvaljujući dostupnosti informacija ili efikasnijeg povezivanja zdravstvenih radnika na terenu sa nadležnim zdravstvenim službama, samo su neki od primera.
Da li će se navedene mogućnosti i ostvariti, pre svega zavisi od onih koji kreiraju regulatornu i ekonomsku politiku. Stoga su u izveštaju predstavljeni povoljni i nepovoljni scenarijo razvoja u odnosu na dosadašnje trendove u Srbiji. Prvi, pod nazivom “Veće prednosti”, realizovaće se pod uslovom da već sledeće godine ulaganja u infrastrukturu budu veća za 6%, a 2013. godine za 15%. Pretpostavlja se da bi u takvim okolnostima elektronsko poslovanje poraslo za 4,1%, što bi uvećalo i njegovo učešće u BDP-u. U prvim godinama mogao bi da se obezbedi rast od oko 2,9 novih pretplatnika na 100 stanovnika, čime bi se povećalo i učešće u BDP-u do 0,5%, a dejstvo na otvaranje novih radnih mesta za približno 11%. Nasuprot tome, nepovoljan scenarijo “Veći troškovi”, polazi od pretpostavke da će se ulaganja u infrastrukturu u narednoj godini umanjiti za 6%, a 2013. povećati za 15%. Očekivane posledice su odlaganje pristupa Internetu pre svega u seoskim domaćinstvima, povećanje cena pretplate za oko 5 % zbog smanjenje konkurencije i manji kvalitet usluga. Pored toga, napominju analitičari, na troškove koje snose potrošači mogu da utiču i porezi vezani za ovaj sektor, kao što je direktni porez od 10% na upotrebu Interneta. U odnosu na dosadašnje trendove, upotreba Interneta bi mogla da se smanji za 8%, učešće u BDP-u do 0,3%, a broj novih radnih mesta za oko 19%.
Zorica Žarković
broj 60, oktobar 2009.