Redizajn je proces kroz koji ćete ukoliko ste svesni značaja web sajta za vaše poslovanje proći barem nekoliko puta.
Razlozi za početak ove avanture, a avantura zaista može postati, su brojni. Sajt Vam je možda za svoje vreme bio odličan, ali je sada zastareo, nove tehnologije su ga prevazišle, pripremljen je za standardne rezolucije starih monitora i operativnih sistema i u novim browserima se ne ponaša kako bi ste želeli ili je možda još ranije urađen nezadovoljavajuće, učitava se sporo, redovi teksta ispadaju iz okvira u kojima bi trebali da se nalaze ili se međusobno preklapaju i odaju utisak neprofesionalnosti.
Brzina može biti jedan od najvećih problema. Studija koju je sproveo Akamai 2006-te godine pokazuje da ako je vašem sajtu potrebno duže od 6 sekundi da se učita 33% posetilaca odnosno jedna trećina će napustiti sajt. Amazon je otkrio da 100ms dodatnog vremena potrebnog za učitavanje strane smanjuje prodaju za 1%, dok Google smatra da povećanje vremena za učitavanje od 500ms rezultira opadanjem posete za oko 20%.
Osvežavanje sajta tako u životu svakog sajta postaje obavezan proces. Pitanja koja morate postaviti, pre svega sami sebi, pri planiranju redizajna su zaista brojna. Skok u prihodima može biti značajan, ali posledice mogu biti i katastrofalne.
Potreba redizajna sajta i ciljevi koje sajt treba da postigne
Možda deluje jednostavno, ali koji su zaista razlozi zbog kojih uopšte razmišljate o redizajnu sajta? Uzmite u ruke papir i olovku i zapišite pet razloga zbog kojih želite da uradite novi dizajn sajta. Ukoliko 3 ili više razloga imaju veze sa načinom na koji Vaš trenutni sajt (ne)prikazuje informacije korisnicima na pravi način ili im otežava snalaženje na sajtu redizajn Vam nije potreban, već neophodan.
Iznenađujući je broj vlasnika sajta kojima odgovor na pitanje cilja redizajna predstavlja problem. Koji su razlozi što Vaš sajt uopšte postoji? Da li ste napravili sajt da bi posetiocima samo prezentovali informacije o Vašoj firmi ili mu je cilj on-line prodaja, bilo direktna ili indirektna? Da li je namenjen da bude portal koji bi ukazivao na druge sajtove iz slične grupe. Ukoliko želite prave rezultate poželjno je da pre nego što počnete sa redizajnom postavite ciljeve pred vaš novi sajt. Ove ciljevi bi trebali da budu glavni vodič ka novoj organizaciji web strane. Potrebno je da budu jednostavni. Na primer: “Želeo bih da predstavim svoje proizvode posetiocima, a naročito da podignem prodaju proizvoda X”.
Resursi i vreme potrebni za redizajn
Zavisno od tipa sajta koji imate i ciljeva koje ste postavili redizajn može zahtevati različite resurse u vidu novca, vremena, radnih sati vaših zaposlenih koji će morati da pripreme novi materijal za sajt u vidu tekstova i slika. Prilikom izrade ili redizajna sajta upravo priprema sadržaja za sajt predstavlja najčešćeg krivca za prekoračenje rokova. Potrudite se da sadržaj imate spreman čak i pre nego što angažujete nekog za predlog novog dizajna.
Samo planiranje redizajna sajta je vremenski zahtevno jer nije reč o procesu koji želite da završite što pre bez obrzira na posledice. Ukoliko ste na primer u sred agresivne kampanje za neki od proizvoda sigurno ne želite da promenama na sajtu zbunite kupce. Takođe, tek kada ste sproveli istraživanje i uzeli u obzir sve faktore imaćete i bolju predstavu o potrebnom vremenu.
Redizajn sajta i rangiranje na Internet pretraživačima
Pretraživači su odgovorni za više od 80 odsto saobraćaja koji se obavlja putem interneta. Ako se vaš sajt ne rangira visoko u internet pretraživačima, onda jednostavno ne postoji način na koji možete obezbediti dobru poziciju među konkurencijom.
Svaki put kada pristupite redizajnu sajta rizikujete pad pozicije koju imate na Google-u. Nepravilno korišćenje redirekcija, nepreusmeravanje trenutno linkovanog sadržaja na novi sajt ili lošije organizovani meniji mogu upropastiti mesece ili godine truda u Internet marketingu.
Mnoge firme nemaju sredstva da ulažu u Internet marketing van osnovne optimizacije sajta za pretraživače i redizajn bez razmišljanja o ovome može biti poguban. Raspitajte se dobro kod firme koja Vam radi redizajn o načinima na koje nameravaju da reše ovaj problem. Ukoliko Vam je sajt već loše rangiran vredi razmisliti o optimizaciji samog sadržaja prilikom redizajna.
Grafičko osvežavanje
Mnogo puta webmasteri, dizajneri i vlasnici sajtova žele da im sajt koristi sve najnovije tehnologije uz najlepšu grafiku koju mogu da zamisle. Ovakvi sajtovi po pravilu imaju loš rang na pretraživačima i što je najvažnije ne daju korisnicima lak pristup sadržaju. Koliko puta vas je iznervirala web strana na kojoj od grafike, ma koliko lepo izgledala, ne možete pronaći informaciju koja Vas zanima i koliko puta ste odustali da pogledate sajt koji se dugo učitavao iz istog razloga?
Stoga, ukoliko Vam je cilj isključivo da grafički osvežite sajt, nemojte preterivati.
Reakcije posetilaca
Verovatno najbitnije pitanje koje možete postaviti prilikom planiranja redizajna. Lakoća pristupa informacijama treba da predstavlja glavni motiv prilikom planiranja, pa pokušajte da saznate mišljenje posetilaca bilo prateći podatke koje vam šalje neki od programa za statistiku poseta (preporučujemo Google Analytics) bilo tako što ćete putem anketa ispitati kakvo mišljenje korisnici imaju o trenutnom izgledu web strane.
Najviše će vas zanimati šta posetioci misle o trenutnom dizajnu, kao i koje bi opcije najradije videli u budućnosti, jer se u ovome upravo krije ključ zašto ljudi dolaze, odnosno napuštaju prezentaciju. Značaj ovakve informacije nije potrebno objašnjavati, naročito ako vam se prodaja bazira na korisnicima koji za Vaše proizvode saznaju preko web sajta ili ih direktno naručuju sa njega.
Testiranje je ključ uspeha u ovakvoj situaciji. Probajte da, ako imate mogućnost, prvo napravite sitnije izmene na određenim delovima sajta ne bi li privukli pažnju na nove sadržaje i pratite promene u ponašanju posetilaca.
Izdvajanje vremena za planiranje redizajna sajta će Vam uštedeti novac, vreme i sredstva koja biste potrošili na duži vremenski period. Postavite sebi ova pitanja i uvereni smo da će vaš novi sajt funkcionisati mnogo bolje.
Ivan Bjelajac
broj 63, februar 2010.