Na zapadnom Balkanu najvišu stopu privrednog rasta u 2010. od oko dva odsto, imaće Srbija, gde oporavak cena metala pogoduje ključnim sektorima i gde je u toku ostvarivanje velikog programa infrastrukturnog razvoja, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj. U najnovijem izveštaju EBRD o ekonomskoj perspektivi regiona centralne i jugoistočne Evrope se ističe da se privrede tog regiona, ukupno gledano, usporeno oporavljaju iz globalne krize, ali uz primetnu neujednačenost tempa oporavka među zemljama pojedinačno.
EBRD je, kao rezultat generalno slabijih izgleda za region u preostalom delu 2010. i u 2011. godini, nego što je nedavna ekonomska aktivnost najavljivala, umereno revidirala naniže prognozu prosečnog ekonomskog rasta za region , na 3,5 odsto u 2010, sa 3,7 odsto, projektovanih u maju. Projekcija rasta u 2011. je, takođe, blago revidirana naniže, za 0,1 procentni poen, na 3,9 odsto. „S obzirom na slabljenje izgleda u evrozoni, nakon uvođenja programa stroge štednje i verovatnog nastavljanja kolebljivosti na finansijskim tržištima, spoljni ambijent će verovatno biti manje povoljan nego što se ranije očekivalo“, navedeno je u izveštaju.
U nekoliko zemalja jugoistočne Evrope je neto priliv kapitala smanjen, dok je kreditiranje privatnog sektora opalo, ili je u stagnaciji. Fiskalna konsolidacija će u mnogim zemljama negativno uticati na ekonomski rast u narednom kratkoročnom periodu. Očekuje se da ekonomije jugoistočne Evrope ove godine oslabe prosečno 1,5 odsto, u poređenju sa prognozom rasta od 0,5 odsto iz maja. Izgledi rasta u ovoj godini u Hrvatskoj i Sloveniji su nedavno pogoršani.
Poverenje u Hrvatskoj je na niskom nivou, dug je neugodno visok, dok domaću tražnju sputava neophodnost finansiranja velikog državnog sektora. U Sloveniji, koja je u 2009. zabeležila duboku recesiju od minus 7,8 odsto, ove godine se ne očekuje ništa bolje do stagnacije rasta, prognozirala je EBRD. Hrvatska bi u 2011. mogla izvući korist iz predpristupanja Evropskoj Uniji, ali bi u Sloveniji pomanjkanje reformi finansijskog sektora i veliki državni sektor mogli usporiti oporavak.
Što se tiče Bosne i Hercegovine i Crne Gore, EBRD očekuje da te zemlje u 2010. zabeleže rast blizak nuli, mada obe zemlje imaju korist iz nedavnog povećanja cena aluminijuma, njihovog glavnog izvoznog proizvoda. Pokazatelji za prvi kvartal za ekonomiju Makedonije bili su ispod očekivanja, zbog čega je EBRD bila prinuđena da znatno snizi projekciju za tu zemlju u 2010. U Albaniji, koja je prošle godine uspela da poveća realni bruto domaći proizvod, rast će u 2010. verovatno opasti kao posledica nedavnih poplava, usporavanja priliva kapitala i novčanih doznaka ranika na privremenom radu u inostranstvu, kao i usporenijeg rasta kreditiranja. Ta zemlja je, takođe, ranjiva zbog ozbiljnog slabljenja u Grčkoj gde radi najveći broj albanskih sezonskih radnika.
Economy.rs piše da je prognoza rasta za Rumuniju i Bugarsku negativna – minus tri odsto, dok će u 2011. biti ostvaren rast od 1,2 odsto, manji od 2,9 procenata, očekivanih u maju. Delovi centralne Evrope i baltičkih zemalja imali su korist iz oporavka industrijske proiozvodnje u zoni evra u drugom kvartalu, ali su izgledi u nekim drugim zemljama tog regiona pogoršani. EBRD očekuje da taj region u celini ove godine ostvari ekonomski rast od 1,7 odsto, u poređenju sa 1,8 procenata, projektovanih u maju i od 3,1 odsto u 2011.
U tom regionu, takođe, postoje znatne razlike među pojedinim zemljama, pri čemu bi Poljska ove godine mogla ostvariti rast od 2,7 odsto, prilično visok za standarde tog regionalnog područja. Kad je reč o istočnoj Evropi, taj region je imao koristi od viših cena sirovina i generalnog povećanja tržišnog poverenja u privrede u naglom usponu, ocenila je EBRD. Ostaju, međutim, znatne neizvesnosti, pa bi rast u 2011. mogao splasnuti. Prognoza rasta za Rusiju je i za 2010. i za 2011. ostala neizmenjena u odnosu na izveštaj iz maja – od 4,4, odnosno 4,6 procenata.