Nakon dve i po godine od otpočinjanja projekta podele besplatnih akcija, građani-akcionari i sadašnji i bivši zaposleni NIS-a, dočekali su momenat da se prva od šest kompanija pojavi na berzanskom tržištu. Trgovanje akcijama NIS-a predstavlja istorijski momenat u sferi domaćeg akcionarstva, mada je već u startu ceo proces žestoko hendikepiran nepotrebnim i olako datim obećanjima političara.
Počelo trgovanjePrvog dana trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije, građani Srbije su prodali više od 77 hiljada akcija, a zaključna cena bila je 520 dinara (4,94 evra) po akciji. Vrednost ukupnog prometa akcijama NIS-a iznosio je 375 hiljada evra. Sa oko 20 miliona akcija NIS-a raspolaže oko oko 4,8 miliona građana Srbije. Na otvaranju trgovanja cena akcije bila je 505 dinara (4,8 evra), tokom trgovine najniža je cena bila je 501 dinar (4,76 evra), a najviša 550 dinara (5,2 evra). Akcije su većinom kupovali domaći investitori i fizičke osobe, dok Gasprom njeft nije kupio nijednu akciju. |
Koliko su nerealne bile pretpostavke visokih državnih činovnika, kreatora ovog procesa, najbolje govori finansijsko stanje NIS-a koje ni nakon godinu i po dana od ulaska strateškog partnera nije blizu stabilizacije. Polugodišnji rezultat NIS-a u minusu je čak 9,6 milijardi dinara dok još uvek nije poznato na koji način će biti zapušena prošlogodišnja rupa od 37 milijardi dinara. Ako je za utehu građanima, sada će barem na kvartalnom nivou znati stanje u jednoj od najvećih domaćih kompanija dok se većinski vlasnik obavezao da u februaru naredne godinu uputi ponudu za preuzimanje po ceni od 4,8 evra po akciji što je zagarantovana suma koju mogu dobiti mali akcionari.
Najveća korist od celog ovog procesa, svakako neće biti lukrativni efekat od prodaje akcija taman da je posredi i bila obećana hiljadarka, već sama korporativizacija javnog preduzeća čija je donedavno glavna funkcija bilo nenamensko rasipanje para. A sve u cilju zadovoljavanja apetita političkih partija i njihovih čelnika, naravno na račun koga drugog do građana. Izlazak ovih kompanija na berzu, uprkos njenoj rudimentarnoj formi razvoja, biće kakva-takva kontrola da se ovakve i slične stvari u budućnosti teško mogu dešavati. Ako preko ovoga pretekne kakav opipljiv prihod od prodaje akcija, građani bi trebali biti zadovoljni novom fazom razvoja domaće ekonomije koja pretenduje na prefiks tržišna. Ako još političari plate cenu sebično izrečenih, nerealnih obećanja, uspeh će biti potpun.
Nenad Gujaničić