Na godišnjoj konferenciji magazina „Biznis i Finansije“ povodom šeste Edicije BIZNIS TOP, izneta su mišljenja o poslovanju srpske privrede u 2009. godini. Opšti zaključci su, na osnovu finansijskih izveštaja preduzeća za 2009. godinu, da su se performanse poslovanja srpske privrede prošle godine znatno pogoršaele, a postojeće teritorijalne, sektorske i druge neravnoteže, i rast zaduženosti i nelikvidnosti, dodatno se produbljuju i smanjuju šanse za oporavak.
Plaćanje visokih kamata kao i pokrivanje kursnih razlika na pozajmljeni kapital ukazuju da je privreda Srbije postala preosetljiva na „šokove“ iz okruženja, što dalje implicira da je zavisna od promena koje nameću poverioci i kreditori, odnosno da je veoma nefleksibilna na makroekonomska kretanja u zemlji.
„Biznis i Finansije“ su sproveli anketu koja govori da većina anketiranih privrednika očekuje da će naredna godina biti još teža od prethodne tri. Razlozi za ove tvrdnje su:
- Nepostojanje proizvodno-izvozne orjentisane privrede, sa višim fazama prerade
- Izuzetno nizak nivo investicija, visoka nelikvidnost
- Značajno slabljenje dinara kombinovano sa globalnom krizom i padom kupovne moći građana
Jedini optimizam može da unese kvalitet investicija, iako je njihov obim relativno mali (za prvih šest meseci u 2010. godini imamo 577 miliona bruto stranih ulaganja, što je manji iznos nego u prethodnoj godini). Prilika za strane investitore je u obliku akvizicija firmi čije su poslovne performanse drastično opale u periodu recesije zbog objektivnog stanja na tržištu ali i loše sprovedenih privatizacija.
Poslovanje privrede u Srbiji u 2009. godini je rezultiralo udvostručenim gubicima – ukupan gubitak se popeo na 96 milijardi dinara i padom zaposlenosti – pad zaposlenih za preko 65000 radnika.
Privredna društva beleže značajan pad stope prinosa na ukupna sredstva i sopstveni kapital, što ukazuje da je cena pozajmljenog kapitala daleko veća od prinosa na njega, a to dalje znači da se pozajmljeni kapital ne koristi efikasno.
U nastavku možete videti TOP 10 preduzeća po ostvarenoj dobiti u 2009. godini:
1. TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD
2. APA DOO APATIN
3. JP PTT SRBIJA
4. HEMOFARM AD VRŠAC
5. SINTELON DOO BAČKA PALANKA
6. TELENOR DOO BEOGRAD
7. LAFARGE BFC DOO BEOČIN
8. TIGAR TYRES DOO PIROT
9. DELTA REAL ESTATE DOO BEOGRAD
10. DIN FABRIKA DUVANA AD NIŠ
Na konferenciji su govorili Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, Ružica Stamenković, registrator finansijskih izveštaja i boniteta APR, Nenad Gujaničić, analitičar, Sinteza broker, Dragan Pejčić, viši savetnik, Altis Capital i Tanja Jakobi, urednik edicije.
Kompletnu konferenciju možete videti na potonjem snimku:
Sadržaj edicije Biznis TOP 2009.
11 Kriza nije globalna: Pojas (finansijske) nevinosti
Sve noviji i noviji statistički podaci potvrđuju tezu da je finansijska kriza manje svetska, a više „privatna stvar“ najrazvijenijeg dela sveta. Podela između krizom zahvaćenih i „imunih“, ide istom onom linijom koju su pre tri decenije povukli članovi čuvene Brantove Komisije Sever – Jug, a koja je 1980. godine objavila „Program za opstanak“, odnosno rešavanje dramatičnih razlika u ekonomskom razvoju sveta.
16 Istorija svetskih dugova: Crveni tuguju, žuti bujaju
Najveći jednokratni rast javnog duga u odnosu na društveni proizvod zabeležen je u godinama povezanim sa dva svetska rata i aktuelnom globalnom finansijskom krizom, pokazuje prva kompletna analiza zaduživanja zemalja članica MMF od 1880. do 2009. godine
18 Valutni rat: Gresi Mr. Juana
Haotična borba predstavnika vodećih svetskih ekonomija da što brže eliminišu posledice svetske finansijske krize na sopstvenom terenu, iznedrila je čitav arsenal ekonomsko-političkih manevara koji bi se u kakvom ringu okarakterisali terminom udaraca ispod pojasa
22 Evropa i kriza: Da li su najbolji dani iza nas?
Strahovi od dvostruke recesije su se donekle povukli – barem u Evropi. Ali to je slaba uteha za milione preduzeća, i njihove zaposlene širom Evrope, koji su upravo prošli kroz dve godine ozbiljne recesije i veoma rasprostranjene ekonomske nesigurnosti i koji su se nadali da im predstoje bolja vremena. Strategije i biznis planovi preduzeća zasnivali su se, u manjoj ili većoj meri, na povratku na stabilno širenje. To sada izgleda malo verovatno.
26 Nobelova nagrada za ekonomiju: Naukom do zaposlenja
I ove, kao i prošle godine, Nobelov komitet potrudio se da potraži laureate čiji radovi odgovaraju na pitanja koja je otvorila globalna svetska kriza. Dvojica od trojice ovogodišnjih dobitnika, Mortensen i Pisarides, bave se ključnim pitanjem nezaposlenosti.
29 Srpska privreda u 2009: Tanka linija opstanka
Sve performanse poslovanja srpske privrede značajno su pogoršane, a postojeće teritorijalne, sektorske i druge neravnoteže, i rast zaduženosti i nelikvidnosti, dodatno se produbljuju i smanjuju šanse za oporavak
34 Javna preduzeća i privatizacija: Gde idu debele guske
Od četiri javna preduzeća koja se već godinama pojavljuju na listama za sledeću „veliku“ privatizaciju tri su uspešna, a jedno od njih i zvanično u proceduri za prodaju. Da li dobri rezultati idu u prilog tezi da ova preduzeća ne treba još (ili uopšte) privatizovati ili je za njihov dalji razvoj mnogo važniji visok nivo investicija i transfer znanja koji može da donese samo
38 Javna preduzeća u 2009: Kad se gubi, nek se deli
U procesu restrukturiranja republičkih javnih preduzeća u periodu 2001-2009. godine ostvaren je značajan napredak, smatraju stručnjaci Republičkog zavoda za razvoj. Primenom ključnih mera kao što su izdvajanje sporednih delatnosti, smanjenje viškova zaposlenih, i drugih, poboljšane su njihove ekonomske i finansijske performanse. Pa ipak, proizilazi iz njihovog izveštaja, to su gotovo bez izuzetaka, preduzeća koja najgore posluju, a čiji zaposleni primaju sve veće plate.
40 Zvonko Obradović, APR: Konkretno e-Konkurentni
Uvođenjem one stop shop principa i elektronskih usluga, Agencija za privredne registre (APR) je preduzećima i preduzetnicima uštedela oko 1,3 miliona evra, a svima koji predaju finansijske izveštaje oko dva miliona evra
44 Zaduživanje opština: I Čačak, i Čačak
Anegdota kaže da je svojevremeno u pregovorima o američkoj pomoći opštinama, u osvit oktobarskih promena, u razgovoru s Medlin Olbrajt, Velja Ilić non stop skakao sa stolice, podsećajući je da je u redu za pare i Čačak. Deset godina kasnije, pod pritiskom rezanja transfera iz republičkog budžeta, opštine u Srbiji su finansijski i stručno sazrele i pokazale da za svoje potrebe mogu da obezbede izvore finansiranja kvalitetnije od onih pod kojima se u ovom trenutku zadužio srpski budžet.
46 Privreda i državni aparat: Porazio ih porez
Bio bih najsrećniji kad bih uspeo da uđem u državnu službu ili neko javno i komunalno preduzeće. Moj rođak radi u „Gradskom stambenom“ kao tehničar i ima desetak hiljada veću platu od moje mame koja je komercijalista u jednoj privatnoj firmi, izjavio je u jednoj nedavnoj novinskoj anketi Petar Tišma, učenik Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“. U jedno srednjoškolsko iskustvo stalo je sve što muči privrednike oličene u Uniji poslodavaca Srbije, koja nad sobom ima najbrojniju i verovatno srazmerno najskuplju državnu administraciju u okruženju.
50 Koliko Srbiju košta kriza: Uzmi pa oduzmi
Bilo bi dobro kada bi se krajem ove godine mogla podvući crta svih minusa izazvanih svetskom, ali i sopstvenom krizom. Međutim, našim problemima još se ne nazire kraj, niti se dosadašnji cehovi mogu tako lako izračunati.
54 ANKETA B&F
58 Reindustrijalizacija: Enigma plavog okovratnika
Pre deset godina, na samom početku privatizacije, krenulo se pogrešnim putem. Sad je vreme da se istovremeno krene i unazad i unapred: treba da se vratimo industriji, ali ne onoj koja je još 80- tih zarđala, nego nekoj efikasnijoj i modernijoj. U svemu tome, “država ne može biti arbitar koji bira pobednike“, kaže Vladimir Vučković, ekonomista.
62 Deindustrijalizacija: Subotica – Temeljno rašrafljeni
Tokom deset godina privatizacije, mnogi industrijski pogoni u Srbiji su nestali, radna snaga se rasula, a gradovi, sedišta tih industrija, osiromašili i propali. Da li je moglo drugačije, sada je uglavnom pitanje za ekonomiste istoričare, jer je ono što je jednom rasklopljeno, uglavnom nemoguće ponovo sklopiti u razumnu proizvođačku celinu.
64 Postkrizna Srbija: Pitanje budućnosti
Ako nam nije ambicija da budemo evropski Vijetnam, onda ćemo morati da odgovorimo na sledeće ključno pitanje koje će nam obeležiti budućnost: kako da napravimo ekonomiju i društvo znanja?
66 ICT tržište: U oblaku recesije
Dok se svet polako oporavlja, a u razvijenim zemljama unapređuje cloud computing i raste ponuda posebnih poslovnih sistema, srpsko tržište je tek u fazi usporavanja velikog pada započetog u 2009. godini. Nažalost, u Srbiji se u kompanijama na IT još uvek često gleda kao na trošak ili na prateći sektor, smatraju direktori predstavništava međunarodnih informatičkih giganata u Srbiji. Ako bi u narednom petogodišnjem ciklusu domaće ICT tržište raslo po stopi od 19 odsto godišnje, 2017. godine Srbija bi imala ICT tržište na nivou mađarskog u 2005. godini.
70 Seminari i kriza: Dok bude ljudi, biće i para
Otkad je svetska finansijska kriza stigla u Srbiju, u zemlji se održava na desetine seminara na temu kako je pobediti. Organizuju ih državne institucije i privatne konsultantske kuće, dovodeći domaće i inostrane stručnjake. U potrazi za konkretnim znanjima i veštinama, učesnici seminara ponekad završe sa „salonskim uvidima” i starim temama na koje je, mode radi, zakačena reč kriza.
75 Najuspešnije kompanije: Četvrtina naj kompanija iz Srbije
I u regionu i u Srbiji dominiraju kompanije iz sektora robe široke potrošnje i energetike, a dobro se kotiraju i one iz oblasti telekomunikacija i farmacije
76 Farmaceutska industrija: Za sada bez dobrog preuzimanja
U Adria regionu se mogu očekivati dalje konsolidacije u ovoj industriji. Globalne strateške kompanije privući će kontinuirano približavanje regiona zapadnoevropskom nivou potrošnje lekova, nizak trošak radne snage i dostupnost stručnog znanja
77 Telekomunikacije, mediji i tehnologija: Vreme za nove komunikacije
Telekom Srbija, uprkos padu poslovnih prihoda i dalje je najveći telekom operater u Adria regionu. Telenor Srbija zabeležio je značajan pad neto profita, a Comtrade neto gubitak od preko sedam miliona evra. Medijske kuće nestale su sa liste najvećih.
78 Sektor robe široke potrošnje: Uspon bezimenih
Učešće privatnih robnih marki u Srbiji, iako u značajnom porastu u 2009. godini u odnosu na prethodnu godinu, i dalje je manje nego u zemljama Zapadne i Centralne Evrope. Očekuje se da će privatne robne marke u narednom periodu biti u fokusu trgovaca
80 Energetika: Dominantno državni i stabilni
U narednim godinama, može se očekivati nastavak trenda konsolidacije naftnog podsektora, u čemu su u poslednje vreme posebno aktivni Petrol i Lukoil, dok će podsektorom električne energije i ubuduće dominirati velike državne elektroprivrede
89 Rekli su netačno
94 Kako su milijarderi preživeli krizu: Bogati ne plaču
Bolje živeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi, govorio je Bob Rok u stripu Alan Ford. Evo liste najbogatijih po zemljama, zanimanjima, školskoj spremi i dužini životnog veka. Neki od njih gotovo da su isprobali vrednost alanfordovske mudrosti.
100 Korupcija u australijskoj štampariji novca: Mito od „tamo dole“
Australijska štamparija novca, lider u proizvodnji plastificiranih novčanica, teških za falsifikovanje i otpornih na vlagu i velike vrućine, našla se na udaru istrage združenih antikorpcijskih timova iz raznih delova sveta jer su njeni zvaničnici, i ne samo oni, izgleda pokazali da su neotporni na klasičnu korupciju
104 Američka štampa i finansijska kriza (I): Kako su nestale „loše vesti“
Da li su američki novinari krivi što nisu pisali kritičnije o onome što se događalo u američkom bankarskom sektoru, pred izbijanje krize? Da li su mogli da utiču na nosioce ekonomske politike da u javnost izlaze sa istinitim podacima? Da li su mogli da spreče da veliki broj običnih ljudi nastrada upuštajući se u komplikovane i strahovito rizične zajmove za nekretnine? Zašto su američki novinari odustali od „loših vesti“? U knjizi koja će u Americi izaći u februaru 2011. godine, bivši novinar, danas profesor na Kolumbija univerzitetu Anja Šifrin, nobelovac Džozef Štiglic i drugi autori razmatraju da li je i zašto američka štampa zakazala.
110 Ekonomski vremeplov: Kuluk o svom trošku
Kako nam početkom devetnaestog veka ni EU ni MMF nisu duvali za vrat zbog budžetskog deficita, niti su sindikati zakerali na kome to država štedi, tadašnja vlast u Srbiji je imala daleko odrešenije ruke za inovativno rešavanje pomenutih problema.
Liste najvećih preduzeća u Srbiji u 2009.
116 Po dobiti
120 Po poslovnom prihodu
124 Po aktivi
128 Po kapitalu
132 konsolidovano
148 JP Po dobiti
150 DP Po dobiti
152 DOO Po dobiti
154 OAD Po dobiti
156 ZAD Po dobiti
160 Po okruzima
