Nakon dve vrlo povoljne godine za sve štediše u Srbiji, 2011. godina donosi niže kamatne stope na dinarsku i deviznu štednju, a mogućnosti za ulaganja sa nešto većim stepenom rizičnosti postaju atraktivnije. Pored toga, fizička lica će u 2011. godini moći da kupuju i državne zapise indeksirane u evrima. Ponudu su proširili i investicioni fondovi koji prikupljena sredstva ulažu u inostranstvu.
Kamaticaportal objavio je analizunajzastupljenijih vidova ulaganja u našoj zemlji:
1. Dinarska štednja
Dinarska štednja je izuzimajući kraj 2008. i početak 2009. godine, bila vrlo atraktivna. Prednosti dinarske štednje su značajno viša kamatna stopa u odnosu na devizne uloge i neoporezive ostvarene kamate. Glavni nedostatak dinarske štednje je neizvestan kurs dinara prema evru.
Ekonomski analitičari su poprilično podeljeni oko prognoze kretanja kursa u 2011. godini, ali je generalni stav da značajnih fluktuacija dinara neće biti (preko 5% u odnosu na početak godine). Narodna banka Srbije je u prethodnim mesecima publikovala studiju o isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu, u kojoj se jasno vidi da je dugoročno posmatrano dinarska štednja isplativija uprkos klizanju kursa tokom trogodišnjeg perioda. U trenutnim tržišnim kretanjima dinarska štednja je ponovo jasno isplativija od štednje u evrima. Rizik od promene kursa i dalje postoji, ali imajući u vidu dvostruko višu kamatnu stopu u odnosu na štednju u evrima i činjenicu da se na ostvarenu kamatu po osnovu dinarske štednje ne plaća porez, dinarska štednja je atraktivnija.
Pored ovih prednosti, dinarska štednja umanjuje i potrebu za konverzijom valuta, koja nosi dodatni trošak od 2-4%. Državne garancije za dinarsku štednju u protivvrednosti 50.000€ čine ovu vrstu ulaganja gotovo potpuno nerizičnom.
Ovaj vid štednje se ne preporučuje samo onima koji štede sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti u tačno određenom vremenskom periodu, zbog mogućih kratkoročnih depresijacija dinara. No, bez obzira na to preporuka je da svoju ukupnu štednju nikada ne čuvate u jednoj valuti. Kursni, kamatni i drugi tržišni rizici nameću potrebu da se štednja podeli na dve ili tri valute, čime će značajno smanjiti rizik zavisnosti od jedne valute i promene njene vrednosti.
2. Devizna štednja
Za devizne štediše je 2009. godina bila „zlatna“. Kamatne stope su se kretale od 5-9%, tako da je 2009. godina bila godina najviše prosečne kamatne stope na deviznu štednju u poslednjih nekoliko decenija (ne računajući kamatne stope piramidalnih banaka u devedesetim godinama). Ako se uzme u obzir da se tokom 2009. godine nije obračunavao ni porez na ostvarenu kamatu, može se reći da je ova godina bila neponovljiva u pogledu devizne štednje. Nešto niže kamatne stope su bile i u 2010. godini, ali i dalje na visokom nivou 5-7,5% na godišnjem nivou. U 2010. godini je vraćen i porez na ostvarenu kamatu, ali u dvostruko nižem iznosu – 10%.
2011. godina, a verovatno ni naredne, neće biti atraktivne za deviznu štednju kao prethodne dve. Kamatne stope beleže opadajući trend i prosečna godišnja kamatna stopa je već sada oko 4%, što je, iako na prihvatljivom nivou za štediše, značajno niže nego ranije. Jedini period u kome se mogu „uhvatiti“ više kamatne stope je Nedelja štednje u prvoj nedelji novembra. Država od 2009. godine garantuje devizne uloge do visine protivvrednosti 50.000 evra po računu na ime u svakoj pojedinačnoj banci. Rizici kod devizne štednje, kao i kod dinarske su gotovo jednaki nuli, te je ovo preporučljivo ulaganje za one koji preferiraju nerizična ulaganja sa manjim prinosima.
3. Državni zapisi
U 2009. godini su emitovani prvi državni zapisi, kojima je država prikupila značajna sredstva za finansiranje uglavnom budžetskog deficita. Prve emisije ovih zapisa su nosile kamatnu stopu i do blizu 18%, što u trenutnim uslovima predstavlja ogroman prinos na uložena sredstva. Danas su, međutim, prinosi na ovaj vid ulaganja oko 12% i kreću se u nivou referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Zbog toga je i atraktivnost dinarskih državnih zapisa postala značajno manja.
Pošto su za popunjavanje budžetskog deficita i dalje neophodna dodatna sredstva, država je u skladu sa tražnjom proširila ponudu zapisa na državne zapise indeksirane u evrima. Ovi zapisi se kupuju u dinarskoj protivvrednosti i na isti način naplaćuju po roku dospeća. Kamatna stopa je niža i kreće se u nivou kamatne stope na deviznu štednju. Iako je kamatna stopa slična kamatnoj stopi na deviznu štednju, ovo je sigurniji vid ulaganja jer je direktni dužnik Republika Srbija, a ne poslovne banke. Ovi zapisi se emituju sa rokom dospeća od 3 meseca, 6 meseci, 12 i 18 meseci, po kamatnoj stopi koja se određuje na aukciji, a koja se kreće u malom rasponu oko referentne kamatne stope za dinarske zapise i u malom rasponu oko kamatne stope na deviznu štednju za zapise indeksirane u evrima. Vrednost pojedinačnog zapisa je 10.000 dinara, a minimalna kupovina može biti 20 zapisa po jednom klijentu.
4. Akcije na Beogrdskoj berzi
Katastrofalan pad oba berzanska indeksa i gotovo svih akcija na Beogradskoj berzi u 2008. i 2009. godini su otvorili prostor za velike prinose u narednom periodu. 2010. godina je bila turbulentna i stvarala je veliki broj dobitnika, ali i gubitnika na Beogradskoj berzi. Najviše vrednosti tokom godine indeksi su zabeležili tokom aprila 2010. godine (kontinuirani rast od početka godine je bio 20%), da bi kasnije ponovo beležili padove. Početak 2011. godine obećava još jednu zanimljivu godinu na Beogradskoj berzi, jer su samo u prvom kvartalu indeksi zabeležili rast od 20%. Akcije javnih preduzeća koje su podeljene i koje će tokom 2011. biti podeljene građanima predstavljaju pravu poslasticu za trgovce akcijama. Na akcijama Naftne industrije Srbije se u vrlo kratkom periodu mogao postići prinos veći od 10%, koji je uz to nosio i vrlo mali rizik, obzirom da su kupac i cena unapred bili poznati. Slično se može očekivati i sa ostalim akcijama javnih preduzeća – Aerodrom Beograd, Telekom Srbija, Elektroprivreda Srbije i sl. Ulaganje u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi treba posmatrati kao dugoročnu investiciju u kojoj ima prostora da se u periodima rasta cena akcija uzme ostvareni prinos na uloženi kapital. Kratkoročno investiranje je rizičan, ali često i vrlo isplativ način ulaganja, te od preferencija ulagača zavisi kakvu će strategiju sebi postaviti kao osnovnu. Ono što je sigurno, akcije domaćih preduzeća na berzi su generalno još uvek podcenjene i ovakva ulaganja će u narednim godinama donositi izvanredne prinose.
5. Investicioni fondovi
Investicioni fondovi su nakon ulaska na „velika vrata“ doživeli pravi krah u Srbiji. Padovi investicionih jedinica su bili višestruki, deo investicionih fondova se zatvorio, a nezainteresovanost za ulaganje u ove fondove je ostala aktuelna do danas. U prošloj godini su usvojene i izmene Zakona o investicionim fondovima, koje su omogućile veći manevarski prostor fondovima i mogućnosti da postanu nezavisniji od kretanja indeksa Beogradske berze. Tokom krize, kao najčvršći su se pokazali fondovi očuvanja vrednosti kapitala, a nakon zakonskih promena je došlo i do otvaranja novih fondova koji značajan deo svojih sredstava ulažu u inostranstvu. U 2011. godini se ne mogu očekivati nagle promene u kretanju investicionih jedinica, ali ulaganje u investicione fondove danas radi ostvarivanja prinosa u narednim godinama moglo biti vrlo isplativo ulaganje. Ukoliko se odlučite za ovaj vid ulaganja preporučujemo vam da proučite kretanja vrednosti investicionih jedinica u proteklim godinama – isplativost ulaganja, u zavisnosti od fonda koji izaberete, ćete nedvosmisleno videti. Do danas je jasno da su najotporniji na efekte krize bili fondovi očuvanja vrednosti, nezavisno od vremena osnivanja, i investicioni fondovi osnovani nakon prve polovine 2009. godine. Država ne daje garancije za uloge u investicione fondove.
6. Penzioni fondovi i životno osiguranje
Penzioni fondovi su se pokazali veoma izdržljivim uprkos svim problemima sa svetskom finansijskom krizom. Tokom 2009. i 2010. godine su svoju vrednost uvećali iznad prinosa dinarske štednje u poslovnim bankama, što je impozantan rezultat imajući u vidu kretanja na tržištu kapitala. Imajući u vidu dugoročnost ulaganja u ove fondove i njihovu relativnu nezavisnost u odnosu na kratkoročna kretanja i posmatrajući ukupne efekte ulaganja, preporučujemo ulaganja u ove fondove i tokom 2011. godine. Imajte u vidu da je ulaganje u penzione fondove dugoročno ulaganje i da ne postoji mogućnost povlačenja sredstava pre napunjenih 58 godina. Ukoliko prinose želite da iskoristite u kraćem roku, penzioni fondovi nisu adekvatan vid ulaganja.
Vrlo sličan vid ulaganja je i životno osiguranje, koje može nadomestiti nedostatke ulaganja u penzione fondove. Iako uz nešto niže prinose u odnosu na penzione fondove, životno osiguranje vam ostavlja mogućnost da u kraćem roku iskoristite prinose na uložena sredstva – već nakon 3 do 5 godina od početka ulaganja.